BEOGRAD – Set finansijskih zakona koji treba da reguliše trgovinu hartijama od vrednosti, stvori šansu za osnivanje prvih domaæih investicionih fondova, kao i zaštiti male akcionare od tajkuna u preuzimanju firmi naæi æe se uskoro pred poslanicima Republièke skupštine. Prva verzija zakona o finansijskom tržištu i o preuzimanju akcionarskih društava uraðena je još pre godinu dana, ali i pored èinjenice da su je saèinili naši najbolji eksperti, nije se dopala Ministarstvu finansija, koje je i formalni predlagaè svih finansijskih zakona.
U Komisiji za hartije od vrednosti tvrde da je Ministarstvo finansija odbacilo predlog struènjaka samo zato da bi uradilo zakone po svojoj meri i da je jedan od tvoraca novih rešenja bio Dinkiæev pomoænik Goran Anðeliæ. „Dinkiæ nam je rekao da Svetska banka ima odreðene primedbe na predloge zakona koji su uradili naši eksperti, ali se ispostavilo da to nije taèno, kaže jedan od èlanova Komisije. Po njegovim reèima to je uèinjeno da bi u kljuène sistemske zakone ušle odredbe koje omoguæuju da šaèica ljudi, bliska vlasti, kontroliše protok kapitala.
Jedna od kljuènih novina u odnosu na dosadašnju praksu je da, se Komisiji za hartije od vrednosti koja se i dalje formalno oznaèava kao nezavisno telo, odgovorno Skupštini, „poveravaju poslovi“, pa se veruje da æe ona spasti na rang agencije pri Ministarstvu finansija. Èlanove Komisije i dalje predlaže vlada što znaèi da je mala šansa da struène poslove rade vrhunski eksperti koji ne pripadaju nijednoj partiji. U tom pogledu se i ovim novim zakonom ništa ne menja jer su i sadašnji èlanovi uglavnom partijci koji su trenutno zamrzli funkcije.
Najviše polemike u javnosti izazvala je moguænost osnivanja privatnih berzi jer po Predlogu zakona o finansijskom tržištu, bilo koje pravno ili fizièko lice koje ima minimum 300.000 evra može da postane organizator vanberzanskog tržišta sa 25 odsto uèešæa. Za sada u Srbiji postoji samo Beogradska berza, èiji akcionari sa najviše 10 odsto mogu biti ovlašæene banke, brokersko- dilerska društva, kao i Republika Srbija.
Špekuliše se da bi sada grupa privatnih lica mogla preko svoje privatne berze, koristeæi insajderske podatke da otkupljuje akcije, i u sprezi svoje berze, investicionog fonda i banke stièe špekulativnu zaradu na finansijskom tržištu.
Goran Anðeliæ, pomoænik ministra finansija, izjavio je, meðutim, juèe da æe Komisija za hartije od vrednosti èak dobiti veæa ovlašæenja, a akcionari æe biti bolje zaštiæeni nakon usvajanja èetiri zakona kojima se regulišu finansijsko tržište.
NEPROFESIONALNI INVESTITORI
Uvoðenje vanberzanskih tržišta na predloženi naèin, smatramo, preuranjenim, kažu u Beogradskoj berzi. „Omoguæavanje bilo kojim pravnim i fizièkim licima da formiraju tržište može pogoršati poslovanje na finansijskom tržištu jer nije reè o uspostavljanju vanberzanskog tržišta profesionalnih investitora“, objašnjavaju struènjaci Beogradske berze.
Z.Mihajloviæ
Glas javnosti Èetvrtak, 11. 5. 2006.
