Ako sam Ðinðiæa nazvao Ideologom vulgarnog pragmatizma, koji je makijavelistièki pravio kombinacije tamo gde se nikada ne prave nikavi kompromisi, onda Koštunica svojim poslednjim slikanjem sa najbogatijem Despotovim tajkunom, radi podrške rastu njegove kompanije u regionu, potvrðuje da je pravi Ideolog verbalnog legalizma koji je izdao sve politièke i moralne principe. Politika i moral nemaju ništa zajednièko, tvrdio je Ideolog vulgarnog pragmatizma pozivajuæi moraliste da idu u crkvu ako im je toliko stalo do morala, a Ideolog verbalnog legalizma, kome je Hag iznenada postao prva rupa na premijerskoj svirali, pokazuje izuzetan pragmatizam u politièkom kombinovanju da bi, makar se pogazili svi moralni principi, saèuvao vlast po svaku cenu.
Moram da priznam da je Ðinðiæ bio potpuno u pravu kada mi je govorio, nakon moje odbrane Koštunice u prvim danima petooktobarske kontrarevolucije kada sam savetovao da nakon rušenja ozloglašenog režima ne treba otpoèinjati meðusobne ratove, da je Koštunica opasan totalitarista koji je spreman na sve da bi saèuvao uzetu vlast samo za sebe. Nedavna slika nasmejanog oligarha Miškoviæa koji, kako sam istièe, ne može da se zaustavi u porobljavanju èitave srpske privrede, sa Ideologom verbalnog legalizma koji je, pre Haške serenade, tokom predizborne kampanje obeæavao da æe napraviti reviziju privatizacije u Srbiji, pogotovu privatizacije u kojoj su uèestvovali Despotovi tajkuni, najbolji je dokaz da je makijavelizam uistinu proterao moral iz politike.
Srpska vlada je stala iza Miškoviæa i Beka u njihovoj nameri da preuzmu akcije slovenaèkog MERKATORA i tako dala legitimitet kapitalu koji je nastao u vremenu kada su graðani Srbije siromašili, kada su ratovali bez objave rata, kada su se iseljavali da ne bi poginuli za nepoznate ciljeve i kada su plakali sa prognanim i izbeglim zbog brutalne izdaje bahatog Despota. Kapital koji je stvaran u to vreme bio je pod strogim nadzorom Despota i njegovih avlijanera i niko nije mogao da prisvoji ništa bez njegove dozvole. Kako su Miškoviæ i Beko bili, u razlièitim periodima, visoki funkcioneri Despotovog kabineta, kako su nagomilali ogroman kapital koji se u razvijenim tržištima stvara generacijama, bilo je normalno oèekivati da æe srpski Putin postaviti pitanje otkuda tim osrednjim palanaèkim direktorima toliki novac.
Ali Srbija nije dobila Putina. Koštunica nije Putin. To je, nažalost, istina. Putin je uhapsio Hodorkovskog, proterao Berezovskog, Gusinskog i druge mešetare, a medijski poznatom Abramovièu uzeo je privatnu firmu od 13 milijardi dolara, podržavio je njegov kapital, da bi, na kraju, u Šèedrinovom stilu, Abramovièa postavio za gubernatora u dalekom sibirskom regionu iz koga se uzdigao ovaj tajkun. Zamislite da Putin i ruska vlada prime Abramovièa i podrže ga u kupovini Èelzija, daju mu moralnu podršku i Putin se nasmejan slika sa tim tajkunom.
Da li je to moguæe? Naravno, da takvu sliku neæete videti. Ministar Dinkiæ je izjavio da je ,,prirodno da i Srbi kupuju u Sloveniji…da Miškoviæ ima moralnu podršku vlade…jer je došlo vreme da i MI izaðemo izvan granice i postanemo vlasnici inostranih firmi,,. Ko su to – MI? Ko to MI kupuje u inostranstvu?
Frojd bi tu sluèajnu grešku ministra finansija povezao sa njegovim nesvesnim poistoveæivanjem sa oligarsima koji su, jedne prilike rekli, da bi voleli da premijer bude upravo Dinkiæ. To – MI – treba, dakle, da oznaèi bogataše koji mogu da kupuju u inostranstvu pošto 65% graðana Srbije žive na egzistencijalnom minimumu, dok 25% graðana pripada srednjm staležu jer zaraðuje 200 evra po glavi porodice, što je ispod socijalne pomoæi u razvijenim zemljama. To populistièko MI treba da pridobije simpatije osiromašene srpske nacije èiju su decu 1991 streljali slovenaèki teritorijalci. To isticanje u štampi ratnog zloèina, koji je ostao nerasvetljen i nekažnjen, baš u trenucima kada MI pokušavaju da preuzmu MERKATOR, jer æe to ,, znaèiti veæi izvoz srpske robe u Sloveniju“ podla je obmana graðana Srbije koji treba da stanu u navijaèki tabor kako bi MI kupili moralnu podršku vlade, kako bi oprali svoj sumnjivi kapital, kako bi, nakon ubistva Despota, mogli mirno da odahnu jer je On mogao svakog trenutka da naredi otvaranje arhive da se vidi kako su MI gomilali kapital dok je narod siromašio.
Ta prevara uspeva. Isto kao što uspeva i slovenaèka prevara da se posrnulom MERKATORU podignu akcije. Obraèun politièke oligarhije, s jedne strane poslovni krugovi oko predsednika, a s druge strane finansijeri premijera, usledio je zbog podele plena jer se posrednici nisu mogli dogovoriti kako æe da podele reket, slièno kao što je Babo stradao u sluèaju afere AGROKOMERC jer su se hrvatski i muslimanski politièari posvaðali oko para.
Takoðe, treba znati da problem postoji još od trenutka kada je slovenaèki Akcijski fond jeftino prodao državni paket, na kome su pojedinci mnogo zaradili, pa æe morati da sledi ispitivanje pred evropskom komisijom jer nije dozvoljeno da se država tako grubo meša na finansijskom tržištu. I to je suština.
Ostalo što se dešava je balkanska komedija. Srbi su ubaèeni kao neprijatelji koji hoæe da preuzmu zlatnu koku koja ne nosi jaja i kojoj treba vratiti stari sjaj. MI su ušli u èitavu prièu da bi ponovo dobili zaštitu vlasti, jer oni ne mogu da opstanu bez te zaštite, Koštunica obezbeðuje sigurne finansijere za vanredne parlamentarne izbore, Dinkiæ nastavlja direktno da rasprodaje preostale banke i MOBTEL, graðani su dobili priliku da navijaju za MI ekipu koja æe se osvetiti za nevino pobijenu decu, naša roba neæe iæi u Sloveniju jer Slovenci neæe kupovati robu prljavih bizantijskih barbara, kompletna maloprodaja u Srbiji æe biti monopolizovana i marže æe biti pet puta veæe nego u svetu, a na kraju, graðani neæe ni primetiti da je struja poskupela, da sve lošije žive i da ih sve više umire nego što se raða.
Ali koga to interesuje? MI guraju dalje. MI ne mogu da se zaustave. MI pohlepno gutaju èitavu Srbiju. Nestaje naša tradicija, vera, prošlost, kultura i buduænost. MI su opasniji od svih dosadašnjih osvajaèa koji su nas porobljavali kroz istoriju. MI nas porobljava iznutra. MI ostavlja za sobom pustoš. MI su zlokobna bolest našeg društva. Ako Srbija hoæe da opstane moramo MI i njihove MInistre da razvlastimo pre nego što oni za pare graðana Srbije ne pokupuju evropsko državljanstvo. Tada æe sve biti mnogo teže. Srpski Putin æe imati mnogo više posla. Oporavak æe biti teži. Ali, oporavka æe, ipak, biti. Ne treba gubiti veru. Akcije Srbije æe skoèiti.
Tabloid
