Opšta apatija je zahvatila društvo. Beznađe. Mrzovolja. Ljudi su izgubili poverenje u sve. Ne veruju više nikome. Ljudima se čini da nema izlaza iz ove naše nesreće. Zlikovački mediji i podli političari namerno šire atmosferu katastrofe. Tako ubijaju svaku pobunu. Svaki pokušaj nezadovoljnih ljudi da se organizuju i uzmu stvari u svoje ruke.
Kada razgovarte sa vašom okolinom, ostajete usamljeni. Ona ne želi da vas sluša. Ona ne prihvata vaše ideje da nisu svi ljudi zli, pokvareni i nesposobni. Ona ne želi da čuje vaše predloge. Ne veruje u mogućnost bilo kakvih promena na bolje. Ne veruje da može da bude bolje. Prepušta se letargiji. Pušta da je svakodnevnica omami. Predaje se političkom ološu na milost i nemilost.
Ljudi smatraju da je najvažnije da nekako prežive. Nekako da preguraju dan. Nekako da plate nagomilane račune. Neka ima šta da se pojede danas. Sutra ćemo videti. Sutra je daleko. Između danas i sutra je blagorodna noć. Umirujući san. Bekstvo od stvarnosti. Mir i spokoj. San o prošlim vremenima. San o nečemu što smo trajno izgubili.
Jutro je turobno. Teško. Mučno. Buđenje nam donosi sve nevolje. Počinje dnevni rat sa problemima. Stidimo se svog položaja. Nema posla. Nema para. Nema volje. Krijemo poglede pred decom. Sramota nas je što ne možemo više da im pružimo. Krpimo zakrpe života. Sabiramo račune života. Nekoliko puta proveravamo. Ne možemo da verujemo koliko smo života potrošili. Gde se potroši taj naš život? Sve prolazi kroz kanalizaciju. Nestaje. Sve prolazi. Samo su računi stalni. Samo su oni redovni. U našem neredovnom životu troškovi su redovni.
Preživljavamo.Preživamo.Iste prazne priče.
Gledaj sebe! Baš te briga za druge! Nađi vezu! Neka te zaposle u državi! Učlani se u stranku! Imaćeš platu! Muljaj i petljaj! Tako svi rade! Ne budi lud! Za ideale ginu budale! Uzmi život! Ceo! Sada! Odmah! Nema čekanja! Uživaj u životu! Uspeh je da uživaš! Provodi se! Udiši punim plućima! Sve je pred tobom! Uzmi život!
Uspeh je da budeš među pobednicima. Pobednici su snalažljivi. Vešti. Lukavi. Špekulanti. Gubitnici su idealisti. Beži od gubitnika. Oni su zaraza. Pošast.
Ekonomska analiza pokazuje da, ukoliko sve ostane kako je danas, nema boljeg života ni za narednih sto godina. Stope rasta od 0,5-1% godišnje ne mogu da nam donesu spas. Naše deca i njihova deca i njihova deca su osuđenja na siromaštvo.To je matematika. Nema ideologije. Osudili smo naša pokolenja na ropstvo.
Zašto?Zato što smo lenji duhom. Pristasjemo da nas ponižavaju bitange. Probisveti i secikese. Manijaci i ludaci. Oni da nam određuju sudbinu? Nama i našoj deci i njihovoj deci i njihovoj deci? Te nesposobne političke sline, zar oni da nas trajno vežu u ropstvo?
Probudi se, Srbine!Probudi se, rode moj!
Probudi se , građanine!Probudi se, prijatelju u nevolji!
Ustanimo protiv nametnutog totalitarizma primitivaca, lenjivaca, ološa i neznalica. Oni su uzrok naše propasti. Njih moramo da pobedimo i pokorima. Njih treba da stavimo tamo gde im je mesto u društvu. Ne mogu oni da vode državu. Najbolji među nama moraju da preuzmu upravljanje državom. Najbolji koji su spremni da se žrtvuju za zajednicu. Ljudi duha koji nose zajednicu u sebi.Nemamo izbora.Moramo da se pobunimo.To je jedino što nam je preostalo.
Preživljavanje je tiho umiranje.
Ustani, čoveče!Carstvo slobode neka pokida lance robova.
Branko Dragaš
Beograd, 02.07.2014
