Pokvarenjak Neverni Toma je poslao poziv papi Franji da poseti Srbiju. U tom pozivu ima jedna opasna rečenica. Naime, Neverni Toma piše:
„Da se zajedničkom mudrošću ne načini nikakav potez koji bi bilo koga uvredio, pogotovo u vezi odnosa prema istoriji, Drugom svetskom ratu i ulozi Alojzija Stepinca u njemu“.
Kakva podlost?!?
Šta znači zajednička mudrost? Kakva zajednička mudrost? Kakva je ovo diplomatska glupost? Čega se to plaše veleizdajnici Srbije? Plaše se da ne povrede papu? Plaše se da ne povrede našu sabraću u Hristu? Plaše se da krstašima ne kažu da su klali i pljačkali u svojim krstaškim pohodima? Plaše se da kažu da su istrebljivali Srbe u koncentracionim logorima? Plaše se da priznaju kako su organizovali takmičenja ko će više dnevno da ubije Srba udarcem maljem u lobanju? Plaše se da priznaju da je sve to bilo poznato papi, nadbiskupu Alojzu Stepincu i vrhu Kaptola? Zašto bismo mi ćutali o tim zločinima?
Zajedničkom mudrošću, da ne bismo nekoga uvredili, treba da zatvramo oči pred zločinima, kao što je nadbiskup Stepinac zatvarao oči pred genocidom nad Srbima, tvrdeći da nije bilo pokrštavanja Srba, iako se u svom pismu papa Piju XII od 18.maja 1943 hvalio da je u NDH pokršeto 250.000 pravoslavnih Srba.Kako to Neverni Toma i njegova bratija izdajnika misle da mi treba da zatvaramo oči da ne bismo koga uvredili? Otkud ta stalna potreba političkog ološa, koji vladaju Srbijom decenijama unazad, da se stalno nekome izvinjavamo? Ne mogu to da shvatim. Stalno se mi nekome izvinjavamo da ga ne povredimo. Tako se onaj budalasti Tadić izvinjavao svima, samo da bi ispao regionalni šmeker. Primorao je Skupštinu Srbije da zombirani poslanici donesu odluku o tome da smo počinili genocide; dok se drugi političari iz regiona nikome ne izvinjavaju, nego slave proterivanje Srba i genocid koji je počinjen nad našim narodom.
Zašto se mi stalno osećamo inferiorno u odnosu na katolički svet? U čemu je problem? Gde je problem? Jedino pravo objašnjenje je da problem postoji u nama. U našoj malograđanskoj, podaničkoj i prodanoj inteligenciji, koja narodu nabijaju komplekse niže vrednosti i koja nas je dovela do propasti.
Najbolmji primer je upravo ova izjava Nevernog Tome, koji brabonja o stvarima o kojima ništa ne zna i koji je, nažalost, predsednik države i koji nam, ovakvim sumanutim izjavama, nanosi ogromnu štetu.
Šta da radimo?
Nema zaborava! Zločine ne možemo da zaboravimo. Moramo stalno o njima da govorimo. Mudri Niče je napisao: „Čovek budućnosti – to je onaj ko ima najduže sećanje.“ Najduže sećanje! Ne zaboravite!
Veleizdajnici hoće da nam izbrišu sećanje. To oni nazivaju – zajedničkom mudrošču da se ne načini nijedan potez. Na drugoj strani, svi potezi se rade da Srbi budu osuđeni za genocid, da papa preuzme upravljanje hrišćanima i da tako postanemo ponovo topovsko meso u predstojećem sukobu civilizacija. Vrh SPC prihvata ono što despot Đurađ Branković nikada ne bi prihvatio i zato jedini nije dozvolio srpskom patrijarhu da ide 1439 u Firencu na poklonjenje papi i na unijaćenje naše Crkve; zapretio mu je pogubljenjem.
Neverni Toma je dobio nalog da pozove papu. To je dalje satiranje našeg nacionalnog identiteta. Papa Franja je programiran za ovo doba krize. On je postavljen da širi priču o socijalnoj jednakosti, jer ona je prihvatljiva za siromašne, pa je nametanje njegove vlasti nad čitavim hrišćanskim svetom nužnost. Krizu su namerno izazvali oni kojima odgovara da se uspostavi cezaropapistička vlast nad hrišćanskim svetom. Pravoslavlje je ugroženo. Kako će se dalje održati zavisiće isključivo od Rusije.
Razorena i izdana Srbija danas nema Đurađa Brankovića. Nemamo ljude koji imaju nacionalnu i državnu viziju. Veleizdajnici će platiti skupo svoje služenje Velikom Bratu. Mi, sami, moramo se boriti za očuvanje naše tradicije. Iz naroda mora da izraste nova nacionalna elita. To je jedini način da se spasimo od propasti.
Branko Dragaš
Beograd, 02.07.2014
