Das Narayandas, Harvard Business School: Danas se slušaju predavanja o preživljavanju finansijske krize, o realnom poslovanju bez kredita i ogromnih ulaganja
Profesor Das Narajandas, sa američke Harvard biznis škole, govori o poslovanju kompanija u vreme globalne krize, bez kredita, velikih investicija i stalnog vrtoglavog rasta.
„Pre dve godine, svi su razmišljali samo o profitu. Sve ostalo je bilo nebitno. Razmišljalo se samo kako za što kraće vreme zaraditi što više. I moji studenti su tako razmišljali. Najveći broj njih želeo je da posle studija radi na Volstritu. Danas je takvih studenata jako malo. Drago mi je što je tako.”
Zašto mislite da za nekoliko godina 90 odsto studenata neće želeti isto?
– Teško je odgovoriti na to pitanje. Razočarao bih se da vidim tako nešto. Ali to je u ljudskoj prirodi. I ako za deset godina bude tako, to neće biti prvi put da ništa nismo naučili iz onoga što nam se dešavalo u prošlosti.
Razlikuju li se lekcije koje ste im predavali pre globalne krize od današnjih? Šta im sada kažete?
– Apsolutno. Pre krize niko nije želeo da sluša priče o normalnom, umerenom poslovanju. O teškom i napornom radu. Svi su želeli da ih naučimo kako da jednog dana postanu vlasnici ili menadžeri kompanije kao što je Gugl. Nikoga nije zanimalo da upravlja marketom, malom ili kompanijom srednje veličine. Danas, oni slušaju predavanja o preživljavanju finansijske krize, o realnom poslovanju bez kredita i
ogromnih ulaganja.
Da li je moguće tako poslovati?
– Naravno. Pa tako smo i počeli. Ljudi su proizvodili realne, stvarne proizvode. Proizvodili su ono što je tržištu potrebno. Radili su u okviru novca kojim raspolažu. Ne mislim da ćemo se sada vratiti u vreme seljaka i lovaca, jer ako je realna ekonomija nekada podrazumevala stvarni proizvod, nešto što je opipljivo, danas to može biti tehnologija. Može biti Internet, znanje, nauka. Ali i to je realno, iako nije opipljivo. Smatram da je potencijala mnogo, samo treba preživeti krizu i pripremati se za dane posle nje. Danas mnoge kompanije u svetu rade pogrešno. Kada nastupi kriza, one prvo smanjuju troškove koje ulažu u stvaranje neke vrednosti. Odustanu od pravljenja novih brendova ili svog uobičajenog odnosa sa mušterijama. Odustanu od ulaganja u promociju brenda. S druge stane, potrošači hoće manje cene i onda se proizvođači time povode. Ali to je samo kratkoročno, a menadžment mora donositi dugoročne, odgovorne odluke. Mora procenjivati rizik, što do sada nisu činili. Svi su hteli odmah da vide rezultate, istog trenutka da zarade. Što je više moguće. To će se promeniti, mora da se promeni.
Na čemu gradite optimizam. Ljudi svakodnevno ostaju bez posla, a kompanije propadaju?
– Putujući poslednjih šest meseci po svetu, zaista svuda vidim optimizam. Teško je prognozirati do kada će kriza trajati, neki veruju da je kraj ove godine i kraj ekonomskog pada. Neki pak veruju da će to biti tek za četiri godine. Bez obzira na to, optimista sam i mislim da obični ljudi imaju razloga da budu optimisti. Globalna ekonomija će se sigurno promeniti, jer na primer, učešće finansijskog sektora u ekonomiji SAD je poslednjih godina bilo nezdravo veliko. Sada će se vratiti u stvarne okvire. Živećemo od svog rada. Napornog rada.
August 4, 2009 by Daily News Montenegro
Izvor: NIN
