Početna Sadržaj Tekstovi i kolumne Poreske obveznice

Poreske obveznice

955
0
SHARE

Pokazali smo veæ prostom raèunicom koliko stotina miliona maraka državna administracija uzima neisplaæujuæi na vreme deèje dodatke. Sada æemo analizirati zakon o obveznicama kojim se, navodno konaèno, kako èinovnici administracije ushiæeno ponavljaju, rešava problem neisplaæenih dodataka.

Pojednostaviæemo èitavu finansijsku operaciju da bi svakome bilo jasno o èemu se zapravo radi.

Dakle, poðimo od poèetka.

Država duguje deci i majkama iznos od 4,206 milijardi dinara. Umesto da taj zaostali iznos isplati, naravno revalorizovan, državna administracija je odluèila da štampa obveznice kojima država priznaje svoj nominalni dug. O realnom dugu se ne govori. Obveznice su hartije od vrednosti. Jesu od papira, ali nisu novac. Obveznicama ne možete da kupite šta hoæete, veæ samo ono što vam administracija odredi. Možete platiti porez, obdanište ili udžbenike. Izbora velikog nemate. Tako se nastavlja uskraæivanje prava i slobode graðana. Administracija zloupotrebljava vlast i manipuliše. Vraæajuæi neizmiren dug putem obveznica, priznaje samo nominalni iznos. Time je legalizovana uzurpacija. Niko više graðane ne može da zaštiti od samovolje administracije. Sve do novih izbora. Na kojima se svode raèuni.

Graðani mogu da biraju, ali samo ono što im je administracija odredila. Tako administracija sve kontroliše. Naroèito finansijske tokove jer omoguæavaju njeno bogaæenje, dok èitava država postaje sve siromašnija.

Šta je preostalo graðanima? Ako obveznicama izmire porez, onda æe se, opet, u portfelju države naæi sopstvene hartije. Meðutim, kako su graðani, na razlièite naèine, recimo zateznom kamatom od 0,2% dnevno, primorani da uredno plaæaju svoje dospele obaveze prema državi, onda æe im veæi deo obveznica ostali na raspolaganju. Nažalost, obveznicama ne mogu da trguju. Berza nije razvijena i nema tržišta za te hartije. Ostalo im je jedino da sprovede volju državne administracije. Plašeæi se da ne izgube i to malo što im je preostalo, požuriæe da uplate obdaništa ili da uzmu udžbenike. Tako se oni oslobaðaju obveznica koje prelaze na druge. Ni ti drugi se nisu usreæili. Ni oni ne žele obveznice. Ali, nemaju kud. Administracija i njih primorava. Meðutim, uprkos tolikim prisilama, problem nije rešen. Raèun, ipak, mora neko da plati. Najveæim delom ga plaæaju graðani koji na vreme nisu primili dodatke. Ostatak æe platiti svi oni koji budu posedovali obveznice.

Obdaništima treba novac. Ona ne mogu da èekaju preduge èetiri godine da bi naplate obveznice. Ni kamatna stopa u visini eskontne stope uveæana za 10% neæe im pomoæi. Kako im graðani donose obveznice, prihoda neæe imati. Poveæani rashodi, usled rasta svih cena, neæe moæi da se pokriju slabim prihodima i obdaništa æe poslovati s gubicima. Te gubitke æe morati neko da plati. Ko? Državna administracija ima vremena do sledeæih izbora da nešto novo smisli. Nešto što problem neæe rešiti veæ æe ga preneti na nekog drugog.

I tako, problemi se sve više nagomilavaju. Zaèarani krug kolektivnog propadanja se nastavlja. Izolovani od sveta dodirnuæemo dno pre nego što proletarijat u razvijenim zemljama pobedi svoju oligarhiju.

A obveznice?

Za njih možete uzeti i robu 596 preduzeæa koja nisu platila porez državi. Pošto tržišta nema, trampa æe se odvija kako odgovara preduzeæima. Administracija pomože preduzeæa da se oslobode robe koja nema tržište. No, to nije sve. Apsurd je doveden do kraja. Administracija je donela zakon da 596 firmi koje ne plaæaju porez kupovinom obveznica dobiju oprost – 50% duga! Oni koji nisu izmirili svoje zakonske obaveze, umesto da budu strogo kažnjeni i izbaèeni iz tržišne igre, nagraðeni su za kršenje zakona.

Da li znate neku državu u svetu koja nagraðuje one koji krše zakon? Možemo li oèekivati da æe uskoro i vozaèi koji proðu kroz crveno svetlo dobijati posebne premije od državne administracije?

Na kraju, pogledajmo kako je ko prošao u ovim finansijskim transakcijama administracije. Najveæi gubitnici su – deca i majke. Oni nisu na vreme dobili dodatke koji im po zakonu pripadaju, prinuðeni su da uzmu obveznice, oteto im je od marta 1998. godine, zbog rasta kursa, realno DEM 142 mil, prinuðeni su da uzimaju robu koju im je država propisala i prinuðeni su da prihvate cenu koju im preduzeæa odreðuju.

Najveæi dobitak imaju preduzeæa koja ne plaæaju porez jer su: ostvarila inflatornu dobit, prodaju robu prinudnim kupcima po ceni koju sami odreðuju i oprošteno im je 50% poreskog duga kao stimulacija za neplaæanje poreza.

O državnim interesima se niko ne stara.

Administracija se sprema za izbore. Ako pobedi privid æe se nastaviti. Država æe propadati sve dok oni koji stalno gube i plaæaju, napokon, ne izgube strpljenje.

A to je onda dobitak.

SHARE