Početna Tekstovi i kolumne Svedok Špikovane reforme

Špikovane reforme

942
0
SHARE

Vladin kandidat na predsednièkim izborima doživeo je katastrofalni poraz. Time je stavljena taèka na Koštunièin kabinet. Oèekujem ostavku premijera, pad Vlade i vanredne parlamentarne izbore na jesen. Tako se istorijski ponavlja period od 1903. – 1906.god., o kome sam veæ pisao, kada su se vlade menjale na svakih 165 dana u proseku. I to je dobro za demokratiju.

Graðani su na izborima kaznili manjinsko – nesposobnu vladu Koštunice. Bilo je to i za oèekivati pošto je Koštunica napravio veliki politièki promašaj uzevši u Vladu lažne eksperte iz G17 plus. Labus se hvalio u intervjuu jednom nedeljniku da je on ideolog reformi, mislio sam da je to bio Ðinðiæ, i da je ušao u novu Vladu kako bi nastavio reforme, za koje graðani nisu glasali, i uklonio sve prepreke za njihovo dalje sprovoðenje. Divno!

U nekoliko navrata citirao sam izjave g. Labusa i pokazao da samohvalisavi ideolog propalih reformi ne zna logièki da misli, da je prepotentno za sebe uzeo mesto kopremijera i da se napreèac povukao kad je svakome bilo jasno da je upravo on glavni krivac za sumanutu spoljno-trgovinsku liberalizaciju, šeæernu aferu i sramnu prodaju Sartida. A onda, saèekavši izborni poraz koalicionog kandidata, tokom iste noæi, nešto pre ponoæi, zajedno sa svojim partijskim trabantima, vidno uzbuðen zbog izbornog poraza, bez ikakvog oseæanja stida ili samokritike, brže bolje prešao na drugu stranu, u pobednièki zagrljaj predsednièkog kandidata koji mu je veæ uzeo glasaèko telo.

G. Labus je odmereni i uglaðeni malograðanin koji se dobro preraèunava na koju æe stranu krenuti. Seæam se da me je Ðinðiæ u proleæe 1994. god. zamolio da pozovem Dragoslava Avramoviæa na televizijski duel oko reformi koje su se završile površnim monetarnim vezivanjem dinara za marku. Beskrajno simpatièni i naivni Deda Avram nije ni slutio da je zloupotrebljavan od strane Despota, koji je doneo odluku da zaustavi štampariju novca u Topèideru i stavi taèku na pljaèku naroda, i da æe ga, kada se stabilizuju prilike, beskrupulozno odbaciti. U nekoliko navrata sam razgovarao sa Deda Avramom i opominjao ga šta æe se desiti, iznosio struène primedbe na njegov stabilizacioni program, ali nije vredelo. Priznajem da je Ante Markoviæ bio spremniji da sasluša svoje kritièare i strpljivo je podnosio razornu logiku èinjenica. Deda Avram je poverovao u svoju misiju. Pristao je da izaðe na televizijski duel samo Labusu. Ðinðiæ je poslao Labusa da ga pripremim za taj veèernji duel na TV »Politika« i ja sam, želeæi da graðani saznaju pravu istinu, skoro dva sata objašanjavao Labusu gde su greške Avramoviæevog programa. Nažalost, na veèernjoj emisiji Labus je diplomatski izbegavao suèeljavanje i na kraju Avramoviæ je trijumfovao. Ovoga sam se setio u noæi kada je Labus sa grupom svojih sledbenika brže bolje promenio stranu. Posle predsednièkih izbora Koštunica je postao najveæi gubitnik i Labus, veran svom konformizmu, preleæe na drugu stranu. Interesna grupacija G 17 plus pokazuje da morala nema u politici i da je sve dozvoljeno pragmatiènim makijavelistima.

Koštunica je pokazao da je politièki diletant. Izneverio je istorijska oèekivanja srpskog naroda. Prevazišlo ga je vreme i sam je sebe uništio. Ono što je najgore je to da se nastavlja upropaštavanje države i naroda. Mediji su pod strogom kontrolom vladajuæe koalicije. Borci za slobodu medija i javne reèi postali su cenzori kojima je važnije da se pojavljuju na nepristojno raskošnim skupovima polusveta, gde se šampanjac toèi u potocima, nego da se bore za 200.000 mališana koji gladuju i još 600.000 koji su neuhranjeni. Režim vrši medijsku blokadu zdrave i poštene pameti. Loši rezultati Vlade pokušavaju da se pokriju besmislenim spotovima o uspehu državnih èinovnika, koje plaæaju sve siromašniji poreski obveznici. Ponavlja se greška prethodne vlasti kada su neoliberali bili ubeðeni da æe preskupim marketinškim kampanjama ubediti sirotinju da žive bolje. Nije vredelo. Propao je pokušaj zamajavanja unesreæenog naroda. Ljudi su oèajni i sluðeni. Ljudi traže spas za sebe i svoju porodicu. Kako dalje? Gde je izlaz? Ko sme njima da kaže pravu istinu? Ministar za kapitalne investicije ubeðuje nas da nam ne trebaju izbori naredne èetiri godine kako bi oni napravili neki pomak. Prošle godine je u ovo vreme tražio izbore na svim nivoima. Zašto? Zato što nije bio na vlasti. Politika je u Srbiji primitivna, licemerna i podla. Politièari su klovnovi i pajaci. Nema izlaza iz ove nesreæe sa današnjim politièarima.
Graðani moraju da pobede nesposobne i pokvarene politièare ako hoæe bolje život. Prevara je da bolji život Srbiji može doneti oligarhija. Medijskom manipulacijom, preæutnim nenapadanjem konkurenata i zakupom svih medija pokušava se nametnuti novi spasilac Srbije. Despotov oligarh vešto koristi rušenje svih institucija i podilazi palanaèkoj pseudoeliti. Ne može se reformisati siromašna Srbija iz rezidencija sa Ukletog Brda. Ko hoæe da predvodi narod mora deliti njegovu sudbinu. Siromašni graðani moraju da pobede oligarhe ako hoæe bolji život za svoju decu. Oktobarskim prevratom nije osvojena pravda.

Reformatori su graðanima ogadili reforme, demokratiju i republikansku ideju. Nije bilo lustracije oligarha. Nisu izgraðene institucije. Danas se Srbija nalazi u goroj situaciji nego pre oktobarskog državnog udara. Tada smo imali, govorim za nas iz opozicije, zajednièkog neprijatelja. Despota i njegove oligarhe i kriminalce. Reformatori su zadržali iste poluge vlasti. Svaka vladajuæa stranka želela je da ima svoje oligarhe i kriminalce. Tako se stvorilo tržište kriminalaca i oligarha. Neki su sami ponudili cenu za saradnju, a neki su bili reketirani. Bilo je i onih koji su sve potkupljivali. Igrali su na sve strane da bi saèuvali oteti kapital. Tako su reforme propale na samom poèetku.

A onda su došli legionari birokrata iz MMF-a, predvoðeni Labusom, Dinkiæem, Jelašiæem, Ðeliæem i Udovièki koji su sa domaæim konsultantima multinacionalnih kompanija Vlahoviæem, Pitiæem i Milosavljeviæem ušli u novu Vladu. Znao sam da æe reforme propasti na samomn startu. Opominjao sam Ðinðiæa da sa takvim ekspertima ne ide u ozbiljne reforme, da mu trebaju privrednici i iskusni struènjaci i da se ne uzda u donacije. Nije vredelo. Poltroni i licemeri su nadvladali.
Otišao sam, napustio pogrešan projekat i izdržao lavinu lažnih optužbi. Izdržao sam sve te uvrede neoliberala i poèe da opominjem graðane, opijene lažnom demagogijom, da sledi krah. Na moje mesto došao je – Janjuševiæ. Ostalo znate. Afera za aferom. Pljaèke, procenti, hapšenje, kraðe u parlamentu, ubistva, modne revije, kontrolisani mediji i nova zaduživanja.

Silikonski reformatori upropastili su srpsku privredu. Evo jednog korisnog primera. Obišao sam u Ivanjicu fabriku ŠPIK koja je nekada bila drvno-preraðivaèki gigant. Pogledajte šta je Labus i njegovi kompanjoni uradili divljom liberalizacijom uvoza. Proizvodnja trupaca: 1997. – 30.129 m3, 1998. – 20.757 m3, 1999. – 20.035 m3, 2000. – 20.350 m3, 2001. – 10.080 m2, 2002. – 774 m3 i 2003. – 500 m3. Šta kažete? Proizvodnja sirove iverice: 1997. – 40.439 m2, 1998. – 44.703 m3, 1999. – 28.181 m3, 2000. – 38.902 m2, 2001. – 28.341, 2002. – 3307 m2 i 2003. – 3.900 m2. Reformski rezultati zar ne? Proizvodnja oplemenjene iverice 1997. – 713.731 m2, 1998. – 890.907 m2, 1999. – 581.171 m2, 2000. – 621.634 m2, 2001. – 359.035 m2, 2002. – 31.115 m2 i 2003. – 19.000 m2. Proizvodnja vešalica drvenih 1997. – 1.592.237 komada a 2003. – 365.000 komada.

Šta bi graðani drugih država uradili da im neko ovako drastièno uništi proizvodnju? Verujem da bi te eksperte okaèili o ekološke vešalice i izvezli bi ih, sve sa stranim konsultantima, u neku drugu zemlju koja æe da plaæa njihove eksperimente. Treba li da kažem kako je uvoz iverice prošle godine dostigao – 42 mil $. Uvozni lobi je namerno uništavao domaæu proizvodnju da bi stekao ekstra zarade. Uvozni lobi æe postati vrlo brzo oligarhija. Onda æe se neko od njih, da bi zaštitio interese oligarhije, kandidovati na izborima i napadaæe uvoz svega i svaèega, obilaziæe zatvorene fabrike i govoriæe otpuštenim radnicima da glasaju za njega.

O, vremena nemorala i plagijata! Hoæe li zaista siromašni poverovati u tu novu laž? Gde æe tada posle propasti špikovani reformatori? Na kojim egzotiènim ostrvima æe se pripremati za povratak na vlast. Gde je kraj? Graðani moraju prekinuti ovo špikovanje. Špikovanje (nemaèki spicken – nabockati slaninom, nadenuti i mestimice ispuniti meso komadiæima slanine da bi bilo soènije). Ko hoæe naše živote da špikuje da bi njegova vlast bila nadenuta i mestimice soènija? Hoæe li pristati na to poniženje? Ne dozvolite da budete salata za špikovane novobogataše.  

Svedok 18.05.2004

SHARE