Naš narod kaže: dokon pop i jariæe krsti. Kako bi glasila ova narodna poslovica u vreme tranzicije? Dokoni beogradski politièari restauriraju fasade, grade fontanu, Arenu i dve petlje. Žuti se prestonica od demokratskih reformi! Slièno komandovanje Gradom bilo je i u vreme vladavine SPO ili, nešto ranije, nacionalsocijalista.
Ideologije se menjaju. Procenti uvek ostaju. Ispunjava se zavet predaka, hvale se danas beogradski malograðani, ljubitelji vanrednog stanja i parlamentarnih kraða, dok uživaju u posebnoj draži nove Svetosavske Fontane – SF koja, podeljena u dve asimetriène celine, sistemom osvetljenja, saèinjenim od specijalnih staklenih svetleæih tela, prvi put primenjena kod nas, zahvaljujuæi reformama i tranziciji, reflektuju šarene snopove svetlosti iz vode da zaseni naše siromašne, bolesne i nezaposlene sugraðane koji, izgubivši svaku veru i nadu u bolji i pravedniji život, dolaze pred SF da gledaju kako se svetlosni efekti menjaju u vodi i to po èetiri razlièite dispozicije na svaki sat vremena.
Živeli! Tako treba! Srbija je na pravom putu! Srbija se saginjati neæe! Reè je reè! Mi smo lideri za nadražaje, šarene snopove i svetlosne efekte. Vostani Serbijo! U centar, vostani! Koliko poreske obveznice koštaju ti nadražaji? Èitavih 255 miliona dinara! Realno!
Ko oblaže naše duhovne svetinje? Slovenci! Ves poet svoj dolg, klikæu bivša braæa, radosni što civilizuju varvare i zaboravljaju nevino ubijene mladiæe u vojnim uniformama mrske srpske armade. Ko je ubio tu decu? Njih – 41? Evropa zdaj! EU naša dežela, urla Asistent za spoljne poslove dok predvodi nevladine restaurirane odrede za zapošljavanje žena, strina, tetaka i kuma u pohodu na novootvorene supermarkete u kojima se uvezeno sumnjivo meso krava, poludelih u novogodišnjem provodu, prodaje kao svinjsko. Transparentno! Nazdravljaju »alpski konjušari« srpskim reformatorima mineralnom vodom Karaðorðe. Piju srpski fašisti slovenaèkog Karaðorða sa tri junaèka srca. Ližu èetnici lijepe hrvatske sladolede upakovane u hladnjaèama »Frikoma«. Nigdar ni tak bilo da ni nekak bilo. I nigdar ne bu da nam nekak ne bu. Reè je reè! Ispunjen je zavet predaka. Realno! Srbija na prvom mestu!
“Ne vidim svrhu, bavljenja politikom, ako iza politièara ne stoje dela“, nadmeno mudruje narcisoidni ljubitelj SF nadražaja. Iza njega ostala je uništena armija, nerazvijene telekomunikacije i nenapisane struène knjige. Reè je delo! Upetljano! Uprkos svemu, makijavelisti grade novu petlju koja nam ne treba. Ne treba nam ni ona prva. Pragmatièari u BOSS-ovim odelima ne priznaju struènjake. Branislav Jovin kaže da je petlja urbanistièki nonsens. Dve petlje – glupost u nizu. Jaje petlja je pogrešan projekat. Jaje – petlju rade jajare. Podvuèeno muæak! Ispunjava se zavet muækova. Uzmi dok si na vlasti jer kad te smene, više nikada neæeš imati priliku. Sad ili nikad! Jednom se krade. Tržišni fundamentalisti to rade mnogo brže od lažnih patriota. Nemilosrdniji su i bezobzirniji. Okrutno indiferentni prema patnji obiènog èoveka koji živi na egzistencijalnom minimumu.
Tog našeg dobrog, naivnog i opljaèkanog èoveka sreæem svakoga dana u fabrikama i na njivama. Družim se sa profesorima univerziteta i lekarima, inženjerima i piscima koji meseèno zaraðuju taèno onoliko koliko politièar – japijevac ostavlja u restoranu za ruèak. Svakog dana gledam našu sirotinju i bedu.
Gde je izlaz? Gde je nada? Kome ti ljudi da veruju? Mogu li okupatori Ukletog Brda da spase Srbiju? Mogu li foliranti, šibicari, novobogataši, kraljevi šverca, posrednici u izvozu struje i nafte, profiteri tranzicije i ljubitelji kriminalnih tipova da donesu bolji život nama?
Ne mogu. Njih to ne zanima. Oni politiku ne doživljavaju u antièkom smislu kao javnu delatnost od interesa za zajednicu, veæ unosan posao koji može doneti zaradu njima i njihovoj politièkoj sekti. To je naš glavni problem. Politièki sistem je pogrešno postavljen. Dubi na glavi. Nema boljitka za graðane Srbije sve dok je tako. Potrebno je postaviti takva pravila igre koja æe braniti iskljuèivo interese èitave zajednice, dok æe pojedinaèni, grupni, partijski ili kompanijski interesi biti usaglašeni sa državnim i nacionalnim interesima. Umesto prevaziðenog slogana – samo sloga Srbina spašava, predlažem da naš nacionalni slogan bude – samo interesi Srbiju spašavaju. Kada budemo svi usaglasili interese, poštujuæi državotvornu viziju nacije, sve æe biti mnogo lakše. Neæe dolaziti do pogubne entropije sistema, kada jedni drugima pokopavamo komšijske uginule krave, veæ æe svaki graðanin polisa imati moguænost da se ogleda na tržištu konkurišuæi svojom idejom, radom ili neèim drugim što može realizovati njegov lièni interes.
Takvo slobodno tržište nam treba. Slobodno tržište u kome æe svaki uèesnik dobiti priliku da pod istim uslovima trèi svoju životnu ili poslovnu trku. Treba nam politièka, poslovna ili životna utakmica po unapred odreðenim pravilima igre za svakog igraèa. Tada æemo videti ko je zaista sposoban. A oni koji pobede neka nas vode. Svaki graðanin æe pristati da bude u timu koji pobeðuje ili pravi dobre rezultate. Interesi graðana da izaðu iz siromaštva i bolje žive poklapaæe se sa interesima elite. Elite koja æe nastajati na slobodnom tržištu i u konkurenciji najboljih. Elite koja neæe biti proizvod primarne emisije mediokriteta, licemera i podanika. Sve je, dakle, jasno. Ništa novo nisam otkrio. Tek kada usaglasimo liène interese i interese zajednice možemo se brže razvijati. Onda se neæe dešavati da se Beograd ulepšava i neracionalno troše pare za održavanje fasada, zelenila i fontana u iznosu od 650 miliona dinara dok radnici jedine fabrike sijalica u Panèevu ostaju bez posla jer nemaju 15 miliona dinara za obrtna sredstva. Kada bi imali taj novac preko 400 radnika bi proizvodilo naše domaæe sijalice i primalo bi redovno plate. Umesto toga, potrošeno je preko 500 miliona dinara za Arenu, a gradski moænici nas obaveštavaju da æe uložiti još 500 miliona dinara. Naravno, naših para. Šta æe nama Arena? Šta æe siromašnoj zemlji takav grandiozan objekat? Ko æe plaæati njegovo održavanje? Da bi Arena pokrila sve svoje troškove mora tri puta nedeljno da ima popunjenost preko 20.000 posetilaca. Imaju li moænici dovoljno hleba i igara za zamajavanje oèajnih graðana? Hoæe li primitivizam i prostakluk pink gladijatora utišati gromoglasnu grmljavinu sve praznijih stomaka graðana koji se nalaze u šok – tranziciji? Hoæe li žuborenje preskupih fontana ublažiti sve veæu psihièku rastrojenost nezaposlene nacije?
Šta je važnije? Vraæamo se ponovo na raspravu Èerniševskog: da li je kobasica važnija od Šekspira? Stvarno, šta vi mislite? Da li je važnije da renoviramo, recimo, Njegoševu ulicu, evo radovi traju pune dve godine, Terazije za 3 mil €, Kralja Milana za 4 mil €, Jugoslovensko dramsko za 15 mil € dok 200.000 siromašne dece nema hrane za život, a još 600.000 dece materijalno je nedovoljno obezbeðeno?
Šta je važnije? Prema istraživanju UNICEF-a svako treæe naše dete živi u siromaštvu, a 11 odsto dece ne pohaða školu. U kulturnoj i graðanskoj srpskoj Vojvodini 17,5 odsto mališana školskog uzrasta ne ide u školu. Zašto ta deca ne idu u školu?
Šta je, gospodo politièari važnije? Za koga pravite Potemkinova sela? Ko æe se voziti vašim zapetljanim jaje – petljama? Ko æe šetati novim – propalim ploènicima? Ko æe poseæivati rimske Arene i južnoslovenske daske koje život znaèe? Ko?
Èija su ono deca? Èije je ono dete koje u istraživanju izjavljuje: »Mi spremimo kamenje pa kad idemo u školu teramo vuka kad ga vidimo«. To su, gospodo dokonjaci, naša deca. Naša deca koja teraju vuka! Naša deca koja gladuju! Naša deca koja pomažu dekama i bakama da volovima uzoru zemlju. Našu, srpsku zemlju! SF fontane reflektuju šarene laži o reformama u zemljama gde se ore volovima, a deca teraju vuka kamenom.
Æeraæemo se još! Realno! Srbija na prvom mestu! Srbija se saginjati neæe! Nema odmora dok traje – obmana! Reè je reè! Mi smo lideri za nadražaje! Tako treba! Buduænost odmah! Oj – ha! Ajs, Rudonja, ajs! Vostani Serbijo! U centar, vostani! Evropa zdaj! Živele lude krave! Živjeli ljepi sladoledi! Kak bu, tak bu! Reè je reè!
