ПЕНЗИОНЕРИ
Пре педесет година пензионери су били залуђени вољеним Другом Титом.
Ми смо се томе чудили.
Пре четрдесет година пензионери су подржавали пропали титоизам.
Ми смо се томе чудили.
Пре тридесет година пензионери су носили слике Слобе Слободе.
Ми смо се томе чудили.
Пре двадесет година пензионери су гласали за последњег титоисту.
Ми смо се томе чудили.
Пре десет година пензионери су гласали за припаднике жуте криминалне банде на власти.
Ми смо се томе чудили.
Данас пензионери гласају за велеиздајника и патолошког лажова.
Ми се томе чудимо.
Прође педесет година нашег живота у сталном чуђењу.
Данас ми постадосмо пензионери.
И поново се чудимо.
Ко то гласа?
Пензионери?
Који пензионери?
Прошло је педесет година.
И сви су били на власти.
Све идеологије и сви преваранти.
И увек пензионери исто гласају.
Одлучио сам – Никада нећу да будем пензионер!
Београд, 7528. година, цветањ, дан пети
