Reformatori su vlast osvojili direktno sa ulice. Ušli su u Centralnu banku naoružani uz pratnju kriminalaca. Na taj način je određen karakter njihove vlasti. Ne mogu da se oslobode kriminalnih radnji jer im to lično donosi velike zarade. Pljačka je u toku. Traje borba oko toga ko će više opljačkati državu za što kraće vreme. Jedan njihov tajkun rekao je – ko u ove dve godine uzme, uzeo je ! Raspodela kapitala i moći će se, prema njihovom mišljenju, tako završiti. Nakon toga, sledi zamajavanje opljačkanog naroda. Recimo, gostovanjima u ružičastim piramidama.
Namera je da se sve obesmisli. Naročito javno izgovorene reči. Sprdanje sa osiromašenim narodom je na delu, kako bi se izbegla socijalna revolucija i nacionalizacija opljačkane imovine novobogataša.
Ali vreme radi za prevarene. Treba biti strpljiv. Istorijski preokret je neminovan. I to vrlo brzo. Svako će morati da odgovara pred sudom istorije. Oni koji su pripremili i izveli streljanje nad nesretnim premijerom. Oni koji su pljačkali državu kroz privatizaciju, stečajeve, restruktuiranja i dokapitalizacije. Odgovaraće i beli okovratnici za institucionalno pljačkanje države i građana. Tako će na red doći i današnji Guverner, ljubitelj Ukletog brda i jeftinih vila. Moraće da objasni koliko je plaćena ta vila i ko je dao novac. Moraće da objasni gde se drže devizne rezerve i po kojoj ceni. Moraće da objasni kako je njegov viceguverner posle afere koferče postao njegov lični savetnik. Posebno će biti interesantno da Guverner objasni zašto je uvozničkom lobiju dozvolio da se bogati na precenjenom dinaru.
Kao što znamo ovih dana došlo je do špekulacije na deviznom tržištu i evro je pao u odnosu na dinar. Pao je u mesecu kada je spoljno trgovinski deficit za pet meseci dosegao već 2,6 milijardi dolara. Kako je to moguće? Prirodno je da domaća valuta jača kada privreda radi, kada je veći izvoz od uvoza i kada država ima suficite u poslovanju sa svetom. Srbija nema suficite u spoljno-trgovinskoj razmeni sa svetom, ali ima suficite u glavi ministra finansija, samoproglašenog kandidata za Nobelovu nagradu, koji uporno veliča lepotu izgrađenih Potemkinovih sela.
No šta da se radi, reformatori nastavljaju svoju operaciju bez anestezije i pravo je čudo da građani-pacijenti još uvek trpe njihove pacerske zahvate nad obolelim državnim organizmom. Špekulacija deviznim kursom donela je zaradu uvoznicima, jer je pojeftinila cenu uvoznih roba, kaznila je izvoznike i primorala naše ljude iz rasejanja, koji dolaze na letnje odmore, da menjaju mnogo više evra za vreme svoga boravka u matici. Namernim obaranjem vrednosti evra u odnosu na dinar oporezuju se svi građani koji menjaju devize da bi preživeli, dok se istovremeno stvara veliki prostor tajkunima trgovcima, monopolistima domaće trgovine, da za kratko vreme zarade pristojan novac.
Naravno, u podeli te zarade će svi učestvovati, jer nema uspeha bez provizije svih aktera u lancu špekulacije. Neki na repu će uzeti mrvice, ali organizatori ove pljačke će biti dobro nagrađeni. Sve je rađeno po zakonu. Devizno tržište je plitko, reći će vam priučeni bankari i eksperti za finansijske malverzacije. Zato nemojte da poslujete sa devizama, da se ne bi udavili na tom plitkom tržištu, nego, gospodo građani, izvolite se okrenite našem dinaru jer će te tako mnogo više zaraditi.
To je poruka Guvernera građanima Srbije. Po ko zna koji put, kako voli da se hvali, ponoviće svoj stav da je najbolje štedeti u dinarima, a zaduživati se u evrima. Tačno tako savetuje Guverner građane Srbije – štedite dinare, ali se zadužujte u evrima. Guverner smatra da bankari moraju biti odgovorni kad savetuju svoje klijente. Guverner je odgovoran čovek i zato je kupio vilu na Ukletom brdu. Guverner je odgovoran čovek i kada okopava svoj vrt u vili, jer to najviše voli da radi, onda on razmišlja kako da pomogne nesretnim građanima Srbije da se što pre obogate i da, svojim pregalačkim radom, zarade dovoljno novca da kupe vilu sa vrtom za okopavanje, jer tako, Bože moj, rade svi junaci sapunica i to je in, cool i super, pa svako ko hoće da radi dobija besplatan savet od Guvernera koji je na svom primeru, štedeći dinare i zadužujući se u devizama, shvatio da je otkrio tajnu uspeha brzog bogaćenja kriminalaca koji su se dokopali vlasti.
Oni su, dakle, bogati zato što štede dinare i zadužuju se u evrima i više niko nema prava da pita naše tajkune otkud im toliko bogatstvo. Zašto niste štedeli dinare? Zašto se niste zaduživali u evrima? Prema izveštajima Narodne banke Srbije više od 90% građana Srbije rade obrnuto, odnosno štede 2,6 milijardi evra u bankama, i zbog toga nisu bogati, nemaju vilu na Ukletom brdu i ne okopavaju vrt u slobodno vreme kada više nisu guverneri i kada mogu da čitaju svoje besplatne savete sve siromašnijim građanima koji, uporno i bezobrazno, ne slušaju korisne savete Guvernera, nego čuvaju evre. Zašto čuvate evre? E, zato niste bogati kao Guverner. Ko vam je kriv? Ne slušate savete i zato ste siromašni. Zato nemate ni vilu, niti imate vrt.
A šta ako dinaru padne vrednost, pitaju siromašni koji štede evre. Ako dinaru padne vrednost, odgovara bogati Guverner koji štedi dinare i menja evre po nižem kursu da bi dobio dovoljno dinara za štednju, niko nema pravo da se žali Narodnoj banci jer kurs određuje tržište, a ne Narodna banka. Tako odgovara Guverner koji je došao iz Frankfurta da nas usreći investicionim savetima i da nam na svom primeru pokaže kako se može za kratko vreme, gotovo preko noći, posrećiti bankarskom referentu da postane Guverner i da kupi vilu sa vrtom i da postane bogat jer je sve to moguće ukoliko štedite dinare, zadužujete se u evrima i menjate evro za sve manje dinara.
Usput, garant vašeg uspeha je da vam lični savetnik bude prvooptuženi u aferi kofer koji je 100.000 evra dobio od oduševljenog štediše, jednog građanina pokornog koji sledi uputstva Guvernera i njegovom viceguverneru donosi evre da ih zameni u dinare kako bi ih odmah oročio na štednju i tako zaradio dovoljno novca da može da kupi vilu sa vrtom na Ukletom brdu. Prosto, zar ne? Na ovaj način objašnjena je afera kofer i prvooptuženi može da se priprema za naslednika Guvernera jer njegov doprinos razvoju dinarske štednje u Srbiji je nemerljiv i takav čovek zaslužuje da vodi našu kreditno-monetarnu politiku. Samo još da ubedi građane koji štede u devizama da kupe dinare za štednju.
