Španci traže „istinsku demokratiju”
POLITIKA sreda, 22. jun 2011.
Evropa možda nije ni svesna da greši kad pokret koji od 15. maja puni centralne trgove po gradovima Španije izjednačuje sa burnim demonstracijama na ulicama današnje Grčkeizazvanim stezanjem kaiša iz Brisela. Iako sazvana preko „Tvitera” i „Fejsbuka”, ova „skupština” nastala u srcu Madrida, na skveru pod Vratima sunca, pre liči na začetke autentične građanske demokratije kakva se praktikovala na trgovima stare Atine gde je svaki slobodni građanin dobijao pravo da govori i glasa.
Zvuči kao utopija, ali takozvani pokret 15-M (po datumu kada je nastao) ili Kamp sunca (po šatorskom naselju koje je 15. maja niklo u centru Madrida), ili „Prava demokratija odmah” (po ciljevima) traži da se bankari i aktuelna politička elita u Španiji i Evropi odmah razvlaste, odnosno da prestanu da tretiraju građane kao svoje vlasništvo.
Desetine hiljada starih i mladih, zaposlenih i bez posla, studenata i penzionera, koji su u nedelju mirno marširali trgovima Madrida, Barselone, Sevilje, Malage, Valensije, Granade i još stotinak manjih gradova i varoši, nemaju poverenja u političare niti veruju da su oni njihovi pravi predstavnici. To je, kako nekolicina španskih intelektualaca analizira, glavno obeležje ovog pokreta koji traži „direktniju i napredniju” demokratiju, i poziva celu Evropu na građansku neposlušnost ili mirni ustanak.
Neuobičajene parole mogle su se videti na rukom rađenim transparentima: „Ne radi se o krizi već o prevari”, „Šetajmo zajedno protiv krize i kapitala”, „Predajte Evropu njenim građanima”, „Ovo nije demokratija, samo je tako zovu”, „Raščešljajmo predgrađa, promenimo sadašnjost”…
To su zahtevi koji se ne mogu sabiti u fioku gneva izazvanog smanjenjem socijalnih davanja, otpuštanjima, produženjem dobi za penziju, povećanjem participacije za školstvo i zdravstvo i svega onoga što se iz Brisela traži kako bi se spasla evrozona.
„Gnev je još jednom prevazišao sve prognoze i pokazao kolika se provalija razjapila između društva i institucionalizovanih političara”, komentariše u jučerašnjem „Paisu” Hosep Marija Antenas, profesor sociologije na univerzitetu u Barseloni.
Ogroman broj ljudi koji je izašao na ulicu i zahtevi kojima se najviše aplaudiralo ukazuju, po mišljenju ovog sociologa, da je „demokratija svakim danom sve ispraznija” i da građani žele da imaju kontrolu nad sopstvenim životom, da se njihovo mišljenje uzima u obzir, a ne da se njihova učešće svede na izlazak na izbore svake četvrte godine.
Nije reč o davanju balona sa kiseonikom posustaloj levičarskoj vladi Horhea Luisa Sapatera, kako se u prvi mah mislilo, kada su se ovoj šarolikoj masi ljudi pripisivali crveni epiteti.
Oni, po mišljenju istaknutog španskog pravnog eksperta Bonifasija de la Kvadra, ne traže više socijalizma. „Kad, na primer, zahtevaju ’gvozdenu kontrolu nad bankama i korporacijama’ ili ’nad finansijskim sektorom’, oni ne dovode u sumnju preduzetničku slobodu niti preispituju tržišnu ekonomiju. Nema ni zahteva za jačanje državnog nad privatnim sektorom, iako se logično traži da se ispune osnovna ljudska prava na rad, krov nad glavom i zdravstvo.”
Reč je, pre svega, slažu se u analizama intelektualci raznih profesija, o pozivu političarima da se povinuju zahtevima direktnijeg i realnijeg ustrojstva bližeg građanima.
I šta sad? Niko, zapravo, ne zna u šta će se ovaj horizontalni rastući pokret „bez strukture i vođstva” izroditi. Anarhija, evropsko zakasnelo proleće, po ugledu na arapski svet? Osvešćivanje političara je malo verovatno jer je elita odavno odustala od svoje baze i povinovala se diktatu bankara. I da li će se „Kamp sunca” zaustaviti na Španiji ili će se razliti poput evra van Pirinejskog poluostrva, kad veći deo Evrope danas nema dovoljno evra ni za letovanje pod šatorom.
Već se po Parizu, Lionu, Hagu, Amsterdamu, Berlinu i Rimu mogu videti pozivi okačeni na centralnim spomenicima: „Dođite da tražimo stvarniju demokratiju.”
„Skupštine” van Španije zasad nisu tako masovne. Po dve tri-stotine ljudi na ponekom evropskom trgu. Ali, nikad se ne zna. U Španiji je već počelo da se šuška o prevremenim izborima, a najava masovnijeg povratka na ulice ne poštuje više ni letnju sijestu. Novi protesti zakazani su za kraj jula.
Autor Zorana Šuvaković
(Politika)
