ОТВАРАЊЕ
Зову ме пријатељи.
Разочарани понашањем народа.
На отварању ЛИДЛ-а.
Огорчени су на наш народ.
Срби су – стока!
Бесни су и не слушају моје објашњење.
Ево објашњења, свима који пљуљу по нашем народу.
Да ли сте, можда,приуствовали у свету најављеним распродајама?
Или отварању неких од супермаркета?
Да ли сте се, неким случајем, нашли у том граду?
Ако ви нисте били у тој прилици, ја јесам.
Нисам био свуда баш на лицу места, али сам био у том граду тог дана.
И?
Шта мислите како се понашао тај народ?
Народ у Лондону, Ванкуверу, Риму, Торонту, Минхену, Лос Анђелесу?
Народ у Москви, Амстердаму, Токију,Прагу, Копенхагену и Паризу?
Намерно сам изабрао само богате и развијене градове.
Да ли знате како се понашао тај народ у тим градовима у којима сам се послом затекао док су биле велике распродаје?
Понашао се онако како се понашао данас наш народ.
И горе.
Много горе.
Понашао се онако како би се понашао било који народ на свету.
Народ који је сиромашан, бедан и не може да преживи.
Народ који не може да састави крај са крајем.
Народ који се бори да некако опстане.
Народ кога медији деценијама манипулишу и поробљавају.
Зашто се чудите, браћо и сестре?
Зашто толико једа према нашем народу, господо другови?
Није наш народ најгори на свету.
Има много горих народа.
Које се не отимају за банане и пилиће.
Који се отимају за државе, нације и територије.
И који због тога злочин чине.
Наш народ се никада није отимао за територију других држава.
И никада није хтео никога да пороби и колонизује.
У свим горе наведеним градовима сам доживео тај стампедо народа.
Прави рат народа за телевизоре, мобилне телефоне, шпорете, обућу, одећу или неку другу робу, које су им бесплатно нудиле мултинационалне корпорације.
На отварњу својих потрошачких храмова.
Редови су били дугачки километрима.
У тим редовима је стајала – СИРОТИЊА!
Увек само – сиротиња!
Запамтите – сиротиња!
То, дакле, нема никакве везе са нацијом и вером.
Никакве везе са развијеношћу и богатством неке земље.
Зар народ није рекао- код богатога на глас, код сиротиње на част?
Сиротиња је свуда иста сиротиња.
И сиротиња увек тражи једно те исто- бољи живот!
Једино што сиротињу занима је да изађе из сиротиње.
Како сиротиња да изађе из сиротиње?
Једини начин је да се сруши овај политички тоталитарни систем.
Који прави сиротињу.
Треба нам нови политички систем.
Који неће правити сиротињу.
Него слободне и богате грађане.
Који неће стајати у колони на отварању.
И које нико неће да поткупи.
Ситним подвалама.
Београд, 11. шумопад 7527.
