ОТИМАЧИНА

Branko Dragaš

UZURPATOR –Najavio sam na početku prošle godine da će poludeli Uzurpator da uvede Teror. I nastao je Teror. Svedoci smo da je policiju pretvorio u svoju ličnu gardu za odbranu fašističke vlasti. Sada hoće da pokori i vojsku. Prema novim izmenama zakona, vojska će odgovarati direktno Uzurpatoru. Plaši se nesretnik svoje senke i hoće sve pripadnike Sile da stavi pod svoju kontrolu. Misli da na takav način može sigurno da vlada. Laž, prevare, manipulacije, nasilje, kriminal, zatvaranje neistomišljenika, pljačke, otimanje, zastrašivanje, prebijanje i ubistva. Ali, na duži rok takav oblik vladavine je osuđen na propast. Rok mu je već istekao. Sada je samo pitanje Završnog udarca. Nažalost, uspelo mu je da uništi sve državne institucije. Nikada Srbija u svojoj drevnoj istoriji nije imala većeg prevaranta, neznalicu, budalu, klošara, bednika, izdajnika i manipulatora na vlasti. Svaki dan ostanka njegovog na vlasti je pogubno za budućnost Srbije. Sve je danas jasno. Birate između Uzurpatora i Srbije. Na čijoj ste strani?

IZMEĐU – Dobra strana naše nacionalne tragedije, ako ima išta dobro u našen propadnju, odnosi se na raskrinkavanje prevaranata u našem bednom javnom životu, gde se pojedinci prodaju za nastup na režimskim televizijama, za odborničko i poslaničko mesto, za državnu funkciju ili za ponuđeni novac od Uzurpatora. Uglavnom, lični interes je jedini pokretač javnog nastupa tih skotova. Ne biram reči da ih tako označim, jer oni nisu zaslužili da ih kulturno oslovljavam, jer su najgori ljudski ološ. Ništa ih ne zanima, osim njihovih ličnih interesa.

Može Srbija da propadne i da nestane, njih to uopšte ne dodiruje. Najvažnije je da oni obezbede samo sebe i svoju porodicu. U današnjoj borbi između Dobra i Zla, gde se lomi sudbina čovečanstva i planete, toliko smo zastranili i postali neodgovorni, osnovno pitanje je samo jedno – da li branite Dobro ili branite Zlo? Nema drugog pitanja. Sva ostala pitanja su nevažna. Ne postoji mogućnost da ste negde između. Gospodo drugovi, između ne postoji. Ako ćutite i ništa ne preduzimate, ako čuvate svoje radno mesto, ako se u strahu pokoravate, ako saginjete glavu, zatvarate oči i začepite uši,  ako samo radite svoj posao, to vas neće osloboditi odgovornosti. Znajte, takvim vašim ponašanjem branite Zlo. Vi ste na strani Zla. Pomažete da Zlo vlada. Pristajete na Zlo. Postajete sami Zlo. I to je prava istina o vama. Nema opravdavanja. Nema izgovora. Zlo se može da pobedi jedino ako podržite Dobro. Javno da svi vide da niste između.

PLATFORMA -Ako hoćemo da pobedimo Zlo, onda moraju oni koji brane Dobro da se udruže. Ponavljam, da me razumete, moraju da se udruže samo oni koji brane Dobro. Zašto nas gurate da se udružujemo sa onima koji brane Zlo? Ne možemo sa njima da se udružujemo. Ne možemo i nećemo. To je onda izdaja Dobra. Stvar je, dakle, principa. Ne možemo da ozdravimo bolesno društvo, tako što napuštamo moralne principe. Videli smo kako je prošao Ideolog vulgarnog pragmatizma, koji je zastupao stav da oni koji hoće da se drže Morala, moraju da idu u Crkvu. To je isti nastavak politike totalitarnog komunističkog zlikovca – Velikog meštera sviju hulja, koji je šeretski izjavio da nećemo da se držimo zakona kao pijan plota.

Naše pijanstvo i teturanje kroz istoriju dovelo nas je do nacionalnog ponora.Danas se borimo za biološki opstanak naroda. Nema više kompromisa! Nema – između! Radi izlaska iz naše nacionalne tragedije, predložio sam da se napravi Nacionalna Platforma za demontažu totalitarnog fašističkog sistema i za uvođenje novog političkog i ekonomskog sistema. To su dva nacionalna posla koja moramo, istovremeno, paralelno da uradimo.

Moramo, ako hoćemo da se spasimo. Ako hoćemo da izađemo iz nacionalne tragedije. Zašto nam je potrebna ta Platforma?  Njena suština je da suzbije negativan uticaj egomanijaka, narcisoidnih ludaka, agresivnih psihopata, demagoga, megalomana i svakakvog političkog ološa, koji nastoje da preko politike pronađu lek za svoju zaraznu bolest ili koji hoće da reše sve svoje nagomilane  materijalne probleme. Platforma onemogućava takve poremećene likove da se politički angažuju u spasu države i naroda. To je izuzetno važno u današnjem rovitom trenutku našeg nacionalnog lutanja.

Platforma postavlja moralne, stručne , ljudske i rodoljubive principe. Platformi je potpuno nevažno kako se ko zove, jer imena više uopšte nisu važna. Platformu samo interesuje da se ispune postavljeni principi i zadati ciljevi. Na taj način će svi oni koji služe Zlu i koji su negde između, koji gledaju samo svoj lični interes, dok ih interes Zajednice uopšte ne zanima, sigurno da budu odbačeni.Nema gubljenja vremena. Sve je javno, otvoreno, direktno i svaki građanin može da prati rad Platforme. Svaki građanin, kako iz zemlje tako i iz rasejanja, može, ako ima potrebne kvalifikacije, da se popne na Platformu i da uđe u Stručni tim za spas Srbije. Samo timskim radom iskusnih stručnjaka možemo da se spasimo. Uz stalnu kontrolu građana, koji preko Direktne demokratije prate rad Meritokratije.Šta tu onda nije jasno?

DRŽAVA -Neoliberalni kapitalizam je uspeo, za pola stoleća, da dovede do najveće nejadnakosti u istoriji ljudskog društva.Egipatski robovi su znali da su robovi i niko ih nije ubeđivao da nisu robovi. Savremeni robovi se drže u zabludi da žive u demokratiji, da su slobodni i da oni nešto odlučuju.Predstavnička demokratija je maska za totalitarnu  vladavinu bogate oligarhije porobljenim potrošačima komercijalne civilizacije u rastakanju.

Karakteristika ovog istorijskog perioda, uspona neoliberalnog kapitalizma, čak su plaćeni demagozi proglasili da je došlo do kraja istorije, da su države opljačkane, dok se oligarhija nepristojno obogatila. Kada pogledate bilanse svih država, vidite da su prezadužene, da su im budžeti u deficitu, da ne mogu da opstanu bez daljeg zaduživanja, da je uspostvljena eksponencijalna krivulja zaduživanja, recimo, Amerika mora da se na 73 dana zadužuje 1.000 milijardi dolara i da niko ne nudi trajno rešenje za izlazak iz ove sistemske krize.

Ne nude rešenja, jer neće da prihvate da je sistemska kriza neoliberalnog kapitalizma. Koja je nastala zbog drastičnog raslojavanja, narastajuće nejedankosti, gde su bogati postali još bogatiji, dok su siromašni postali sve siromašniji. Sve dok se taj problem ne reši, nećemo moći da izađemo iz sadašnje sistemske krize.Nažalost, bogati nikada neće mirnim putem pristati, shvatajući da je došlo do propasti neoliberalnog kapitalizma, da se odreknu političke moći i svoga bogatstva. Jasno je da su pred nama nove revolucije i novi ratovi. Narod koji to prvi shvati i koji bude imao pametne i mudre stručne timove na čelu države, koji budu branili principe Zajednice, mogu da izbegnu nametnuto krvoproliće i uništavanje čovečanstva.

NEJEDNAKOST – Podaci su nemilosrdni. Ukrstio sam razne podatke i došao do sledećih saznaja. Ukupno bogatstvo 1% najbogatijih ljudi na planeti iznosi 236.000 milijardi dolara. Koliko je to veliki iznos, najbolje nam govori podatak da je ukupan BDP sveta, svih 210 država, samo 112.000 milijardi dolara.Ta privilegovana kasta novobogataša zarađuje godišnje 28.000 milijardi dolara.

Kada bi oni imali malo pameti i još više saosećanja, kada bi odlučili da, izbegavajući ratove i socijalne revolucije, krize i sukobe, poklone siromašnim stanovnicima planete 18.000 milijardi dolara, onda bi se potpuno iskorenilo siromaštvo u svetu. Ne moraju, dakle, da poklone čitav godišnji profit, neka za sebe zadrže 10.000 milijardi dolara, preostali iznos bi rešio sve osnovne socijalne probleme na planeti. Ali, kako vidimo, to se nikada neće da dogodi.

Samo silom pobunjenog, opljačkanog, porobljenog, prezaduženog i poniženog naroda može da se stvore bolji uslovi za siromašne ljude na planeti. Ne vidim drugi način. Uzmimo primer Imperiju u rastrojstvu. Tamo 1% najbogatijih raspolaže sa 53.000 milijardi dolara kapitala, dok 50% donjeg stanovništva Amerike, preko 170 miliona ljudi, poseduju svega 4.200 milijardi ljudi.Kako će se rešiti ovaj nesklad? Psihopate na vlasti, koji brane oligarhijski princip vladavine, vide rešenje u tome da se uvede Digitalni koncentracioni logor, da se građani lobotomiraju, čipuju i zombiraju.

Veštačkom inteligencijom će da izbace potrebu privrede za radnom snagom i onda mogu da sprovode svoj satanistički plan o zlatnoj milijardi. Hoće li to zaista da dogodi? Hoće li na planeti Zemlji da ostane samo jedna milijarda ljudi? Zavisi od borbe porobljenih. Ako se ne pobune, onda nema šanse da odbrane živote svoje i svojih porodica. Čekamo,dakle, pobunu, koja je,  mudri Njegoš je davno napisao, sa životom skopčana.

DUGOVI – Omiljena disciplina svih političara klovnova, koji sprovode politiku Familije, verno služeći njenim interesima,postalo je falsifikovanje statističkih ekonomskih podataka. To svi pajaci na vlasti rade. Razlog? Kako bi prikazali da države nisu bankrotirale.  Kako ima još prostora za nova zaduživanja. Takva narkomanska politika neprekidnog zaduživanja je dovela do današnjeg bankrota država.Naravno, bankrot se ne proglašava, jer pohlepni oligarsi nagomilavaju još više otetog kapitala. Izbacuju se nemilosrdno dospele i neisplaćene obaveze države, kako bi se ulepšala slika o dugovima. Namerno se prikazuje veći BDP, napumpan rastućom inflacijom, dok se kurs drži stabilnim, pa tako izgleda da građani žive sve bolje, što je ordinarna laž.

Najbolji primer je Srbija.  BDP se prikazuje na 83 milijarde i Javni dug na 38,8 milijardi, tako da se hvale da je javi dug na 46,7%. Ima prostora za nova zaduživanja. Prava istina je da realni BDP iznosi svega 51 milijardu evra i da su ukupni dugovi prešli 120 milijardi evra, što je zaduženost od 135,3%. Recimo, niko u ¼àâíč dug ne prikazuje obaveze prema izvoznicima za povraćaj PDV-a u iznosu od 4 milijarde evra, dospele granacije 3 milijarde evra i razni dugovi građanima od 1 milijarde evra.

PENZIONERI – Izdvajam njihov slučaj posebno, da vide ljudi da ima neko ko misli i o njima. Niko na zatrovanoj političkoj sceni ne govori kako će da vrati dug prema penzionerima u iznosu od 820 miliona evra. To jednostavno kao da ne postoji. Pokret MOBA ima u svom Programu za spas Srbije uvršteno da se ovaj dug mora vratiti penzionerima ili njihovim porodicama. Ne može se zdravo društvo da gradi na brutalnoj otimačini.

OTIMAČINA – Na svakom koraku nas država pljačka, vara i nasilno nam otima novac. Takva država mora da propadne, jer građani neće da brane takvu državu. Mnogo ima primera otimanja od privrede i građana. Samo još od njih mogu da otimaju. Kako je teret dugova sve veći i kako je godišnji iznos kamate prešao 2,5 milijardi evra, kamatu koju država mora da plati, onda pohlepnom Uzurpatoru i njegovom kriminalnom režimu nije ostalo ništa drugo nego da otimaju od privrede i građana. Otimačina je glavna privredna grana razbojnika na vlasti. Na različite načine otimaju : akcize, porezi, takse, prirezi, nameti i drugi parafiskalni vidovi pljačke.

Navodim primer koji je doveo u problem skoro 30.000 malih kompanija u Srbiji. Valike kompanije koje sarađuju sa režimom niko i ne dira. Dragan Radović je već u javnosti iznosio slučajeve da privilegovani privatnici, bliski svakoj vlasti, decenijama ne plaćaju poreze i doprinose. Naravno, niko ih ne dira. Ali, došli su pod udar one male kompanije koje, apsurd da bude veći, ne rade godinama, nemaju prometa, nemaju zaposlene, zamrzle su svoje poslovanje ili nisu mogli da zatvore firmu, jer nisu izmirili doprinose za radnike kojih nema ili za direktora, koji je zaposlen u drugoj kompaniji i uredno plaća poreze i doprinoe.

Tako se Otimačinom želi po svaku cenu da napuni prazan budžet i da se ti preduzetnici dovedu u očajno stanje bankrotstva. Svi ti zakoni, uredbe i propisi se donose naknadno, kako bi se po svaku cenu napunio prazan budžet.

Poreska služba nema nikakva potraživanja iz tih kompanija, ali učestvuju, zajedno sa sudovima i izvršiteljima, u ovoj bezdušnoj Otimačini, jer izmišljeni doprinosi nisu plaćeni. Na ovaj način, totalitarni režim dovodi ljude u tešku ekonomsku situaciju, dok ništa ne preduzima prema onim bogatim miljenicima režima koji decenijama ne plaćaju poreze i doprinose, koji se time ponose i javno hvale. Šta je rešenje ovog izmišljenog otimanja novca od preduzetnika? Pokret MOBA, ako bude u mogućnosti da vodi ekonomsku politiku države, oslobodiće sve preduzetnike ove izmišljene birokratske obaveze. Organizovaćemo multikompenzacije da omogućimo preduzetnicima da normalno funkcionišu.

Stvorićemo im uslove da mogu da normalno rade. Državu ćemo postaviti kao partnera preduzetnicima, koja je dužna da im pomaže da uspeju u svom poslu, umesto što ih reketira izmišljenim obavezama kako bi napunila uvek prazan budžet države. Privredni ambijent se, dakle, sistemski menja u korist onih koji stvaraju nove vrednosti, proizvode, izvoze i zapošljavaju radnike, dok će se ukinuti sve subvencije stranim kompanijama i taj novac usmeriti na pokretanje domaće proizvodnje. Svi privilegovani saradnici režima moraće da plate sve obaveze, jer  više neće da bude privilegovanih na oslobođenom tržištu.

OSLOBOĐENJE – Uslov za stvaranje slobodnog tržišta i slobodne konkurencije privrednika je da se prvo Srbija oslobodi okupacije. Ne možemo da budemo slobodni pod stegom totalitarnog režima. Slobodu moramo sami da osvojimo. Niko nam ne treba da pomaže. Sloboda se osvaja. Zapamtite, svako ko nas bude oslobodio je naš novi gospodar. Srbi ne žele nove gospodare. Građani hoće da žive  u oslobođenoj Srbiji. Građani su na potezu.