SHARE

U Beogradu je otvorena škola oralnog seksa.
Iskusna prostitutka će prenositi svoja iskustva iz Istambula i Milana.
http://www.srbijadanas.net/razvrat-i-nemoral-cvetaju-u-prestonici-otvorena-skola-oralnog-seksa-u-beogradu/

Vest ne bi bila interesantna da nije objavljena.
Upravo u tom objavljivanju se nalazi njena suština.
Isto kao i sa Paradom ponosa.
Čiji je smisao u javnom egzibicionizmu njenih učesnika.
Koja se pretvorila u silovanje ostrašćene manjine nad čitavim društvom.

Šta nekoga interesuju  nečija seksualna opredeljenja?
To je lično opredeljenje svakoga pojedinca.
Pripada korpusu njegovih ličnih sloboda.
Privatna stvar koja ne zanima javnost.

Međutim, poenta je upravo u toj javnosti.
Bez tog javnog masturbiranja ne bi bilo ideološkog zadovoljavanja.
Sve je, zapravo, sadržano u toj nametnutoj neoliberalnoj ideologiji.
Koja treba da uništi sve temelje društva.
Multinacionalne kompanije su razorile države, nacije i porodice.
Lobotomiranje mozga zaduženih građana se vrši da bi se stvorili zombi
potrošači.
Koji gutaju sve smeće komercijalne civilizacije u bankrotstvu.
Okupirani mediji su u službi podvođenja porobljenih građana.

Pozivanje na ljudska prava i slobode je samo ideološki bič za
kažnjavanje svih koji ne pristaju na tu totalitarnu manipulaciju i
prevaru.
Ljudska prava i slobode su postale univerzalni recept za pokoravanje javnosti.
Opšta mesta i floskule napadnih malograđana.
Koji glume modernost i prosvećenost, dok su isključivi, zatucani,
primitivni i bezobrazni skotovi.
Sebični egomanijaci.

Tako se zloupotrebljavaju ljudska prava i slobode.
Tako se obesmišljava zaštita manjinskih prava i sloboda.

Ako je nekoliko stotina ljudi u društvu pervezno i imaju potrebu da
opšte sa životinjama, da li to znači da  i oni mogu da organizuju
Paradu ponosa?
Ponosni su na svoju vezu sa životinjama i traže zakonska prava.
Izađu sa svojim parovima i traže da se poštuju njihova ugrožena
manjinska prava i slobode.
Maltretiraju sve ostale u društvu, zahtevajući da se legalizuju polni
odnosi između nastranih ljudi i jadnih životinja, optužujući sve one
kojima se to gadi da su primitivni i da ne poštuju prava i slobode
manjina.

Isti slučaj je i sa incestom.

Trvdnja plaćenih neoliberalnih profesora prava kako  u manjinska prava
i slobode spada i zaštita polnih odnosa majke i sina, oca i kćerke,
brata i sestre i svih bliskih rođaka, da svi oni imaju prava i slobode
da stupaju u intimne odnose i da se to mora zakonom garantovati, samo
je deo subverzivnog rata protiv društva, države, nacije, porodice i
zdravih pojedinaca od strane korporativnog Velikog Brata.

To sve je  do sada prolazilo.
Protivljenje ideologiji Velikog Brata nije bilo moderno.
Skorojevići nisu hteli da ispadnu zatucani.
Mediji su bili potkupljeni.
Propagandna mašinerija je mlela tradicionalne vrednosti u društvu,
razarala zdrave osnove društva i ostavljala opšte smeće  u društvenim
odnosima.
Veliki novac je uložen za taj projekat uništavanja društva, država,
nacija i porodica.

Ništa nije slučajno.
Rijaliti su deo te propagande.
Parada ponosa.
Sve perverzije Velikog Brata.

Prostitucija je najstariji zanat na svetu.
I niko ga nikada nije mogao da iskoreni i zabrani.
Prostitucije će uvek biti.
I to nije problem.
Treba samo zaštititi te nesretne žene da ne budu roblje gangstera.
Treba omogućiti  njihovu socijalizaciju i sagraditi most za povratak u
normalno društvo.
Most može biti i viseći. Važno je samo da taj most spasa postoji.

Mnogo veći problem je opšta prostitucija društva.
Političko prostituisanje.
Medijsko podavanje.
Jeftina prodaja inteletualaca.
Podvođenje elitama.

Nema ozdravljenja društva dok se opšta prostitucija u društvu ne prekine.

Kako?

Jedini način je MORALNOM obnovom društva.
Nema drugog načina.
Tu je suština naše civilizacijske propasti.
Nije ovo ekonomska kriza, nego moralna kriza.
Jedan odsto bitangi je opljačkalo čovečanstvo.
Oni su nemoralne kreature, banditi i razbojnici, koji namerno zamenjuju teze.
Vrlo vešto to rade.
Zaglupljujući javnost budalaštinama i perverzijama.

Umesto da budu privedeni zakonu i da im se konfiskuje oteta imovina,
Veliki Brat je napalio javnost da se raspravlja o seksualnim pravima i
slobodama.
Zar je to nejveći problem na planeti?
Zar je to najveći problem u društvu?
Nestala je srednja klasa i svi smo postali internet proleteri.
Većina društva jedva sastavlja kraj sa krajem.
U Srbiji 250.000 dece gladuje, a 250.000 nije uhranjeno.
U Srbiji 1,5 milion penzionera jedva preživljava.
U Srbiji je 1 milion ljudi nezaposleno.
Siromaštvo, apatija, beznađe, nemanje posla i nemanje para se širi na
sve strane.

Pa, šta je onda važnije?
Kako ćemo da preživimo?
Kako ćemo da se prehranimo?
Šta ćemo i gde da radimo?
Kako se lečimo?
Kako se obrazujemo?
Kakvo nam je pravosuđe?
Kakav nam je svakodnevan život?
Kakva nam je kultura?

Da li su ova pitanja važnija od toga da li je jedna starleta popušila
nekom idiotu i pokazala genitalije?
Da li je neki dripac pokazao zadnjicu?
Da li se pod jorganom pare sluge Velikog Brata?

Šta je, građani Srbije, važnije?

Svi znamo pravi odgovor.
Svi znamo šta je važnije.

Nemojte da se ustručavate i prenemažete!
Nemojte da se povlačite!
Nemojte da ćutite!
Kriknite!
Niste sami!

Dosta nam je bilo propagande neoliberalnih gmazova.
Dosta nam je manipulacije debilnog Velikog Brata.
Dosta nam je idotskih EU stndarda.

DOSTA!

Ustanimo u odbranu zdrave pameti.
Ustanimo u odbranu normalnog čoveka.
Ustanimo u odbranu porodice.
Vere!
Države!
Nacije!
Društva!

To je put našeg izbavljenja.
To je pun našeg spasa.
Vraćanje korenima.
Vraćanje tradiciji.
Istinska modernizacija društva.

Moralna obnova Srbije.
Moral ispred politike i biznisa.

Neoliberalne kurtone bacamo na smetište istorije.
Pukli su i nisu za upotrebu.
Probušena ideologija potrošačke civilizacije.

Neoliberalne prostitutke  moraju da budu smeštene u javne kuće.
Tamo im je mesto. Nije im mesto da truju javnost.
Političke prostitutke se proteruju iz politike.
Nema grupnog kurvanja  da svako sa svakim pravi koalicije.
Medijske perverzije se proteruju sa nacionalnih frekvenci.
Prebacuju se na komercijalne televizije i oporezuju velikim poreskim stopama.

Ko hoće da klati, mora da plati!
Nema cenzure!
Nema zabrana!
Nema trovanja javnosti.

Sloboda građanina je ogranićena slobodom ljudi.
Manjina ne može da maltretira većinu.
Manjina mora da postane većina i da tada menja društvo.
Pravila igre važe za sve u društvu.

Škola oralnog seksa ne može da se otvori.
Gospođa svoje znanje i iskustvo treba da pruža u javnoj kući.
I da uredno izmiruje porez.
Tržište je slobodno.

Škola je obrazovna i vaspitna ustanova.
Narod moramo da obrazujemo i vaspitamo.

Knjige, gospodo drugovi, knjige!
A ne rijaliti i prostituciju!

Banana-Peel-Trip-e1357771740958
Beograd, 09.10.2015.

SHARE

2 KOMENTARI

  1. Ako ovaj narod dozvoli sebi i ovo, pa onda i zakonom odobren incest, e onda bolje i nije zaslužio nego da nestane. Odavno sam ja osvom ovom zlu i đubretu zapada besedio na jednom forumu, svi me gledali kao budalu kada sam paradu pedera tretirao kao napad na naciju i državu! Ok ja nemam niti ću imati dece, ali neka se zabrinu roditelji koji su pasivno sve to posmatrali kada ih jednog dana sin pozove na venčanje gde će se venčati Partner 1 i partner 2.

  2. Zamolio bih Dragaša ako može u nekom od sledećih tekstova da razobliči ideologiju slobodnog tržišta u medijskom sektoru pre svega. Svi znamo da medijsko tržište nije slobodno i da režim indirektno sprovodi opresiju, tako što kontroliše oglašivače i uslove privatizacije medija. Skidanje određenih sadržaja pravda se padom potražnje (rejtinga), a javnost to prihvata kao razumno objašnjenje. Plastičan primer je zabrana Utiska nedelje, koji je godinama bio najgledaniji politički talk-show, a sa programa skinut navodno zbog pada rejtinga i interesa oglašivača. Slično je i sa štampanim medijima koji kritikuju vlast, pa firme odbijaju da se reklamiraju u njima čak i kad im se oglas nudi besplatno (primer nedeljnik Vreme). Da ne pominjemo razne tabloide, za koje se tvrdi da prihoduju isključivo od prodaje tiraža i oglasnog prostora, e da bi naprasno nestali sa tržišta kada tajni finansijer (obično partijski tajkun) izađe iz kompanije, odnosno prestane da pokriva troškove proizvodnje i plate zaposlenih (primer Press, Naše novine, itd.) Ovakve i slične zakulisne radnje se spolja prikazuju kao delovanje neutralnih „slepih mehanizama tržišta“, dok je realnost nešto sasvim drugo…