Početna Tekstovi i kolumne Svedok Optièka varka

Optièka varka

1470
0
SHARE

Rasprava izmedju Direktora Narodne kancelarije i ministra privrede oko naèina privatizacije preduzeæa „Optika“ a.d. Beograd pokazala je svu licemernost kako vlasti tako i opozicije. Zapravo, dešava se ono o èemu sam više puta pisao i govorio da se na politièkoj sceni više taèno ne zna ko je vlast, a ko opozicija.

Direktor narodne kancelarije se nakon pet godina katastrofalne privatizacije u Srbiji najednom zabrinuo kako teèe privatizacija i ukazao je na nešto što je svakom našem graðaninu uveliko poznato, mnogima i iz liènog iskustva, da je privatizacija pljaèka koja se odvija na naèin da se višestruko umanjuje vrednost kapitala preduzeæa koje se privatizuje. Još je zanimljivije da je Direktor Narodne kancelarije pripadnik stranke koja je donela takav nakaradni zakon o privatizaciji i koja je najodgovornija za upropašæavanje srpske privrede i za rasprodaju nacionalnih resursa prevarantima, barabama i raznim belosvetskim probisvetima koji su došli, videvši da je korumpirana državna birokratija iznela porodièno blago na sezonsku rasprodaju, da jeftino otkupe loše procenjena preduzeæa i da ih onda, nakon godinu dana, preprodaju obièno strancima i da na taj naèin zarade ono što se na razvijenom tržištu ne može zaraditi pregalaèkim radom mnogih generacija.

Tako je privatizacija postala profitabilan posao za sve one koji su uèestvovali u njoj, dok su žrtve privatizacije postali radnici i akcionari, jer jedni su ostajali bez posla, a drugi bez akcija koje su dobili na bazi godina radnog staža. Naravno, naèela privatizacije iz èlana 2. taèka 1. Zakona o privatizaciji nisu ostvarena, a tièu se naèela da se privatizacija vrši kako bi se poveæao proizvodni proces i obezbedila socijalna sigurnost zaposlenih, kao i taèka 4. istog èlana Zakona, koja govori da æe se preduzeæa prodavati po tržišnoj vrednosti, pa je prosto neshvatljivo da visoki èinovnik partije koja je predložila takvu privatizaciju danas kritikuje njihove naslednike koji rade isto ono što su radili i njihovi neuspešni prethodnici.

Èemu to licemerje? Zašto Direktor pravi svoju liènu politièku promociju na nesreæi ljudi koji su žrtve divljaèkog modela privatizacije koji se zasniva na principima prevare, otimanja i preprodaje onoga što je jeftino kupljeno, uz podmiæivanje partijske birokratije na vlasti? Da li bi se model privatizacije promenio da je stranka Direktora Narodne kancelarije na vlasti?

Naravno da se ne bi promenio. Njihovi ekonomski eksperti, profesori Univerziteta, partijska udarna pera transparentne, seæate li se te glupe omiljene fraze reformatora, tranzicije, èlanovi nevladinih organizacija koji, rame uz rame sa vladom rasprodaju nacionalne resurse, miljenici državnih medija, tržišni fundamentalisti koji nisu nijedan dan radili na tržištu, nego prodaju svoje akademske titule za partijske privilegije, tvrdili su da je model privatizacije dobar ali da ne daje rezultate. Taèno tako glasi njihovo tumaèenje zašto privreda nije pokrenuta.

Danas kada više oni nisu na vlasti, ali kada je njihov model ostao, napadaju taj naèin privatizacije, dok sede u istoj partiji sa bivšim ministrom za privatizaciju, koji je kao nestranaèki ekspert pobegao u okrilje partije i pod skute poslanièkog imuniteta kako bi se zaštitio od sve veæih zahteva graðana za revizijom privatizacije i preispitivanjem rada njegovog ministarstva i agencije za privatizaciju.

Zašto Direktor ne zatraži reviziju procene kapitala za sva preduzeæa, a ne samo za Optiku? Po èemu je Optika važnija od drugih preduzeæa? Ako Direktor Narodne kancelarije insistira samo na sluèaju Optike, onda postoji opasnost da ga optuže za sukob interesa, jer on mora kroz svoju kancelariju da zastupa narod, a ne samo jednu firmu.

Pošto je Direktor od samog poèetka svog rada od Udruženja manjinskih akcionara dobijao procene kapitala u svim preduzeæima gde su akcionari višestruko ošteæeni, postavljamo logièno pitanje zašto je Direktor ostao nem na sve te procene, zašto ih nije izneo u javnost i zašto je njegova kancelarija uvek istim birokratskim floskulama odgovarala da nije nadležna za te sluèajeve privatizacije? Kako to da je Direktor nadležan danas za sluèaj Optike? O èemu se tu radi?

Naravno da Optika nije kriva za nedoslednost Direktora i da preduzeæu treba pomoæi da se odbrani od neprijateljskog preuzimanja, koga režiraju èinovnici države, ali tražim da princip važi i za sva druga preduzeæa koja nisu miljenici Direktora. A princip mora da poštuje Zakon koji je predvideo da se preduzeæa prodaju po tržišnoj vrednosti. Tako piše u Zakonu. Nažalost, to se u praksi ne sprovodi, pošto je bivše ministarsvo proguralo takve zakonske odredbe koje kažu da æe poèetna cena na aukciji biti 20% od korigovane knjigovodstvene vrednosti, pa se masovno dešavalo da se igraèi na aukciji dogovore i da kupe preduzeæe po poèetnoj ceni. A kako je korigovana knjigovodstvena vrednost bila daleko ispod tržišne vrednosti kapitala, to je dovodilo do toga da preduzeæa vredna na desetine miliona evra budu prodata za nekoliko hiljada evra i to na pet godišnjih rata. Mada je Zakon u èlanu 24 izrièito propisao da æe se cena po kojoj se kapital ili imovina prodavati biti formirane zavisno od uslova na tržištu, možemo slobodno reæi da to u najveæem broju sluèajeva nije ispoštovano.

Zašto bi se ispoštovalo nakon intervencije Direktora? To bi bio presedan koji bi srušio model privatizacije, a to režim ne sme da dozvoli. Država i manjinski akcionari su ošteæeni, dok su veæinski vlasnici i korumpirani pojedini èinovnici ministarstava i Agencije profiteri privatizacije. Pokušali smo da pokažemo i dokažemo èinovnicima ministarstava i Agencije gde je greška u modelu, meðutim oni su nas osorno odbijali iznoseæi takve gluposti kojima se smeje naš obièan svet, a o struènjacima koji dolaze iz sveta da i ne govorim.

Recimo, Ministarstvo i Agencija uporno odgovaraju udruženjima manjinskih akcionara da su njihovi protesti uzaludni jer nikakve nema veze procena kapitala preduzeæa sa cenom i brojem akcija, a kada ti isti manjinski akcionari postave pitanje zašto su prilikom upisa akcija u Upisnici dobili mnogo veæi broj akcija nego kada se firma prodala, kada su dobili drastièno smanjeni broja akcija, onda èinovnici odgovaraju to je zbog toga što je smanjen kapital preduzeæa i da se to moralo uraditi jer nije bilo sredstava za upis svih akcija.

O tome Direktor ništa ne sme da govori. Marketinški to nije dobro za njegovu partiju koja se bori da opet doðe na vlast. Neki graðanin koji misli svojom glavom bi mogao da kaže ovako: u redu, neka postojeæi model privatizacije, ako je tako dobar, primeni bivši ministar za rasprodaju Vlahoviæ prilikom prodaje svoje porodiène kuæe i imanja u Sopotu, neka se imovina da na prodaju po poèetnoj ceni od 20% knjigovodstvene cene gradnje kako bi se što pre privukli kupci i na taj naèin ubrzala prodaja.

Da li bi takva privatizacija prošla, gospodine Direktore? A zašto ste onda rasprodavali tuðu imovinu? Zašto prodajete ono što nije vaše? I zašto se èudite što vam je Bubalo onako odgovorio? Pa on radi upravo onako kako ste ga nauèili. Kako treba da se radi kada imate vlast. Optièka je varka da se nešto promenilo. Model privatizacije je ostao isti, samo su se akteri promenili. Oni koji su ispali iz igre zavide onima koji igraju po uspostavljenim principima. Treba, gospodine Direktore, promeniti model privatizacije i uspostaviti novi. U tome je problem. Ako to ne vidite, zaslužili ste od Optike besplatan pregled. Neka Vam bar odrede novu dioptriju.

Svedok, 7. februar 2006.

SHARE