Naš narod je finansijski nepismen.
Nema kulturu rada sa novcem.
Zato predlažem da se u predškolske i školske programe uvede predmet – Novac.
Koji bi se držao deci u vrtićima, osnovcima, srednjoškolcima i
studentima na fakultetima.

Deca u svim uzrastima bi učila da se novac ne dobija na poklon, nego
da se novac zarađuje, štedi, ulaže i obrće.

Tako bi deca u vrtićima sticala prva saznanja o novcu kroz igru.
Recimo, deca bi imala zajedničku kasicu u vrtiću gde bi štedela svoj novac.
Naučili bi da broje.
Dogovarali bi se kako da potroše svoj novac.
Tako bi učili životne prioritete kroz igru.

U osnovnoj školi bi se njihova znanja o novcu proširila.
Niži razredi bi mogli da rade lakše društvene poslove i  da zarade novac.
Mogu da čiste dvorišta, parkove, skupljaju plastični otpad, pomažu u
berbi voća i povrća i pomažu u ručnom pravljenju zdarve i lekovite
hrane.
Viši razredi bi mogli da rade malo teže društvene poslove i da zarade novac.

Osnovci bi učili sve računske radnje i procentni račun.
Učili bi kako se povećavaju prihodi i kako  se smanjuju rashodi.
Učili bi kako se štedi i racionalizuje ponašanje.
Učili bi kako se dogovara, pregovara i timski nastupa.

Predmet Novac u osnovnoj školi se ne bi ocenjivao.
Bio bi obavezan za sve učenike.
Garantujem da će to biti najpopularniji predmet u školi.
Niko nebi bežao sa časa.
Svi bi tražili  da se organizuju dodatna predavanja.

Svako odeljenje bi imalo svoj budžet.
Nema centralizacije finansijske vlasti.
O trošenju odeljenskog budžeta  odlučuju svi učenici u odeljenju
većinom glasova.
Finansijski izveštaji bi se dostavljali preko Vibera.
Glasanje bi bilo isključivo u učionici.
Glasalo bi se javno, jer se ništa tajno ne radi.

Skupljeni novac bi se držao u banci sa domaćim kapitalom.
Razredni starešina bi imao pravo potpisa na računu, ali prema odluci
odeljenskog veća.

Učenici srednjih škola bi nastavili da šire svoje znanje o novcu.
Odlejenje bi moglo da formira svoje preduzeće.
Posebnim zakonom bi se odredili uslovi za učenike srednjih škola i
studente za formiranje odelenjskih  i studentskih preduzeća.
Učenici bi na početku godine donosili budžetske planove za svoja preduzeća.
Planirali bi prihode i rashode.
Zarađivali bi novac na tržištu radeći i pružajući usluge.
Mogu da izrađuju softverske programe za tržište, da prave i vode
sajtove, da dizajniraju, da kreiraju, da budu turistički vodiči, da
budu prevodioci poslovnim ljudima, da  vode korespodenciju, da rade
marketing i PR, da brendiraju kompanije na tržištu i sve drugo da rade
što im može na tržištu da donese novac.

Studenti bi isto tako imali pravo da otvore svoje preduzeće.
Razlika bi bila samo u tome što svaki student može da otvori svoju firmu.

Firme srednjoškolaca i studenata bi bile oslobođene PDV-a i poreza na dobit.
Završni računi bi se predavali u elektronskom obliku u posebno
odeljenje ministarstva finansija.

Šta bi društvo dobilo uvođenjem predmeta Novac u školske programe?

•    Naučili bismo i odškolovali mlade da znaju da zarade novac,
•    Deca bi stekla radne navike,
•    Naučili bi svi brzo da računaju i kalkulišu,
•    Naučili bi  da štede,
•    Naučili bi  da se racionalno ponašaju,
•    Naučili bi  da timski rade,
•    Naučili bi da pregovaraju , dogovaraju i sklapaju poslove,
•    Naučili bi da trguju,
•    Obezbedili bi sami novac za svoje ekskurzije, izlete ili pomoć
socijalno ugroženoj deci,
•    Naučili bi da planiraju život,
•    Naučili bi da investiraju,
•    Naučili bi kako se vode kompanije,
•    Bili bi spremni da se sami zaposle
•    Bili bi pripremljeni za realan život

Na ovaj način bi opismenili brzo naciju.
Deca bi svoja znanja i veštine prenosili na odrasle.

Verujem  u našu decu.
Verujem u njihovu inteligenciju.
Verujem da bi rado prihvatili novi predmet.

Spreman sam da napišem program za sve uzraste.
Spreman sam da vodim stručan tim za obuku nastavnika i predavača.
Spreman sam da prenesem svoja finansijska znanja na nove generacije.

Srbiji treba nova energija.
Srbiji trebaju nova znanja.
Samo znanjem  možemo da brzo menjamo Srbiju.
Samo  novim znanjima možemo da se spasimo.

Deco, grabite znanje!
Novo doba je došlo!

Beograd, 22.10.2015

3 KOMENTARI

  1. Fantastičan predlog. Fantastičan tekst. Odlična ideja.
    /
    Nisam razmišljao da bi to moglo da bude deo škole – tek tako. Zašto da ne?
    /
    Nije samo naš narod finansijski nepismen. Svi narodi su finansijski nepismeni – uglavnom svi. A zašto je to tako? Zašto?
    /
    Koliko je naša škola posvetila vremena i gradivu temi novca i finansija? U Osnovnoj školi koja traje 8 gdoina Novac se ne pominje. U Srednjim školama, ako izuzmemo ekonomsku školu, novcu je posvećeno čitave 2 strane u udžbeniku za Sociologiju. Tu je obrađena tema novca sa sociološkog aspekta – veoma šturo, grubo, previše opšte i krajnje dosadno. Novac se možda još pominje u istoriji, kad su ljudi počeli da obrđuju metale i da kuju novac. Ako upišete neki fakultet, ako nije ekonomski, Novac kao tema se više ne izučava.
    /
    Dakle, ako pohađate osnovnu školu, pa Gimnaziju ili neku Tehničku školu, pa onda upišete Medicinu, Prava, Stomatologiju, Građevinu ili Filozofiju (npr), vi ćete se institucionalno obrazovati bar 16 godina i za to vreme ćete o novcu učiti čitavih 15 minuta. Vao!!! Znači toliko je tema finansija važna?
    /
    A sutra kad završite napokon to vaše dugogodišnje školovanje, diplomirate i častite vašu mnogobrojnu rodbinu, za šta ćete da radite? Radićete za novac! Jel tako? Radićete za novac bez obzira da li ste pekar, lekar, apotekar, molar, stolar, knjigovezac, staklorezac, zidar, kritičar, političar, policajac, veterinar, čuvar, daktilograf ili bilo šta. Da biste živeli i preživeli treba vam šta? Novac! Hoćete da osnujete porodicu? Treba vam šta? Novac! Hoćete da odete na more? Treba vam šta? Novac! Treba vam da se lečite, ili za operaciju? Treba vam šta? Novac! Hoćete da sahranite pokojnika, treba vam šta? Novac!
    /
    Za bilo šta treba vam šta? Treba vam novac!
    /
    Onda shvatite da je novac zaista potpuno nebitan. Ma da!! Što bi ga učili u školama? Neki misle da tu i nema šta da se uči. Šta tu ima da se uči? Radi svoj posao i ćuti. Na kraju meseca dobićeš platu i to je sve što treba da znaš. Tako je zamišljen sistem. Novac ne treba da te interesije. Čak šta više treba da imaš odbojan stav prema novcu kao i prema bogatim ljudima. Tako su bankari kreirali svet u kome živimo. Svako treba da radi svoj posao, lekari da leče, političari da seru i zamajavju ljude, umetnici da zabaljaju, vozači da voze, svako da radi svoj delić posla i ništa više ne treba da vaz zanima. Niko ne bi trebalo da vidi širu sliku, niko ne bi trebalo da vidi celu sliku društvenog sistema, na kraju meseca dobićeš platu, dobićeš novac kojim ćeš da plaćaš račune, porez i hranu i to je sve što treba da znaš o novcu.
    /
    Znanje o Novcu je skriveno znanje. Neću da kažem tajno znanje, jer nije tajno – svako ko se zainteresuje može da nađe knjige o finansijama, o preduzetništvu, o kreditno-finansijskom sistemu, o bankarstvu itd. Dakle, to nije tajna, to nije tajno znanje, već je skriveno time što je skolonjeno iz škola i pažnja je usmerena na druge stvari (za koje oni smatraju da su važnije).
    /
    Sami znate da posle 15 godina školovanja ne znate ništa o Novcu ko guzice. Šta imamo dalje da pričamo? Ne znamo ništa. Realno, jesmo li učili nešto o tome u školama? Jel to neka paranoja ili teorija zavere? Nije, niti ja ovde nešto izmišljem.
    /
    To je jednostavno tako i sami svakog dana iskušate muku koju su vam nametnuli bankari iz Londona koji vuku glavne niti globalne politike i društvenih trendova. Oni upravljaju globalnim kreditno-finansijkim sistemom. Oni odlučuju o mnogo čemu prostom polugom daju li ili ne daju pare. Svi rade za pare, jel tako? Niko neće da radi za badava. A ko ima pare i ko odlučuje kome će da udeli pare?

  3. Kod nas je opšte poznato da niko ne zna gde su mu pare otišle. Stalno čujem ljude da govore – Ja ne znam gde su meni pare otišle.
    /
    Često se kaže – Kako došlo tako i otišlo.
    /
    Pare nisu problem, para nema.
    /
    E, jel imaš nešto para na zajam? Evo, u petak mi leže plata pa ti vraćam odmah.
    /
    Na kraju svi završimo u kafani „kod poslednjeg dinara“. :=)
    /
    A bolje i to nego u kladionici „kod poslednje šanse“ ;=)