U predizbornoj kampanji nova vlast je dala reè da neæe sprovoditi šok terapiju. Nažalost, poput niza drugih obeæanja, ni ovo nisu ispunili. Danas se u Srbiji sprovodi, pod nadzorom kvazistruènjaka iz sveta, koji su upropastili susedne zemlje u tranziciji, najdrastiènija šok terapija. Pogledajmo izbliza kako izgleda nova ekonomska politika, pompezno nazvana reformska, naše vlade.
Ne treba spominjati ono što svi znamo da je despotski režim doveo državu do bankrotstva. Podaci o spoljnom dugu od 12,4 mld $, deviznoj štednji od 4,6 mld $, gubicima privrede od 10 mld $, iskorišæenost kapaciteta od svega 25% starost opreme od 30 godina, nezaposlenost 750.000, na prinudnim odmorima 800.000 radnika i sivoj ekonomiji, na kojoj se odvija 50% DBP reèitije govore od svih napora nove vlasti na pripadnike propalog režima. U takvim zateèenim uslovima apsurdno je bilo sprovoðenje šok terapije. Naša privreda se nalazi veæ na izdisaju i nikakve šokirajuæe mere je preko noæi ne mogu ozdraviti. To su zaboravili oni koji danas sprovode ekonomsku politiku svojih moænih mentora iz sveta.
Naravno, ne sporimo da je za mentore interesantno da prate šta æe se sa bolesnikom dešavati. Ali, oni ozbiljno nisu zainteresovani za njegov oporavak. Iz udobne perspektive razvijenog sveta njima sve to izgleda prilièno egzotièno. Varvari na Balkanu im ne izgledaju preterano pametni, krvoloèni su i kriminalni, pa je dobro da im se proda navodna pamet. Bez obzira na specifiènost svake zemlje u tranziciji, terapija je svuda ista. Ako ne uspe, kao što na mnogim mestima ne uspeva, nije problem u terapiji, veæ u bolesti pacijenta. Ukoliko on umre, nije velika šteta jer se dobija tržište za plasman svoje robe. Takva kolonijalna politika multinacionalnih kompanija koje sprovode meðunarodne financijske ustanove, zaogrnuta je brigom za razvoj demokratije i pomoæi zemalja u trazniciji. Opasna je to politika. Bude li je nova vlast sprovela u našoj zemlji, upašæemo u velike nevolje.
Kako poèinje šok terapija?
Uvek na isti naèin – ulaskom navodno svetskih priznatih struènjaka u novu vlast. Ili njihovih eksponenata u zemlji koji sprovode usvojenu politiku. Domaæa pamet se ne priznaje, ne zbog toga što ona ne vredi, veæ zato što neæe da služi. Biraju se samo oni koji æe bespogovorno izvršavati tuðe naredbe. Oni æe odmah otpoèeti kampanju za uvoðenje svetskih standarda. Pokušaæe da bolesniku, koji je doživeo tešku operaciju i još uvek leži u komi, obuku najskuplje patike i dres, verujuæi da æe biti, èim se probudi, spreman za tržišnu utakmicu sa moænim multinacionalnim kompanijama. Velika je to zabluda, gospodo! Neravnopravna je to borba. Bolesnik nije spreman za nju. Izgubiæe život ako ga gurnete u ring. Ako to uradite, onda ste zloèinci. Izvršlili ste ubistvo s predumišljajem.
Ne èinite to!
Ne mogu se preko noæi otkloniti dispariteti cena. Ne mogu se uvesti svetske cene na afrièki standard. Struja je u aprilu poskupela 60%, potom u junu 40% a sprema se i oktobarsko poskupljenje od 43%. Struja je poskupela, ali je, opet, na poèetku leta nema. Kako æe 74% graðana Srbije što žive na 2$ dnevno plaæati struju? Kako æe srpska privreda, koja radi sa 25% kapaciteta, plaæati svetsku cenu struje? Koliko treba da bude cena struje da bi se održalo 64.000 ljudi u monopolskom EPS-u? Lekovi su u jednom mesecu poskupeli u proseku 81%? Telefonski impulsi poskupeæe 60%. Gde je kraj svim tim poskupljenjima? Idu li predstavnici vlasti na pijacu? Premijer je priznao da ne ide jer nema vremena. Kaže da ima struènjake koji prate životni standard. Kaže da nam je plata skoèila na 150DM i da je to donela nova vlast. Demagogija! Sve smo to veæ slušali od prethodne, propale vlasti. Isto su nas ubeðivali da živimo bolje.
Posle divlje liberalizacije cena, donose se novi poreski propisi èiji je zadatak da napune ispražnjeni budžet. Ali, pogrešno se pošlo u poresku reformu. Umesto da se rashodna strana budžeta drastièno smanji, da se pokaže spremnost nove vlasti da gradi domaæinsku i štedljivu državu, sve ostaje po starom. Umesto devet ministara, vlada ima prevelik broj podpredsednika i ministara i preglomazna je, što je èini neefikasnom. Umesto rastereæenja privrede za 50%, èime bi preduzeæa dobila neobhodna potrebna obrtna sredstva, èime bi se podstakla proizvodnja, bruto poreski princip æe dovesti do produbljenja recesije i pada zaposlenosti. Jednostavno, preduzeæa bez kapitala i posla neæe imati prihode iz kojih æe plaæati tolike obaveze. To što æe se one, u proseku, smanjiti za svega 10% nedovoljno je za privredu. Najgore æe proæi oni koji su ispod proseka: tekstilna i metalska industrija. Siva ekonomija se, nažalost, neæe suzbiti. Prihodi æe u budžet slabo doticati do kraja godine i planirani budžetni deficit æe biti veæi od 300 mil $.
Stagnacija privredne aktivnosti dovešæe do kolapsa preduzeæa. Posebno društvenih. A tada æe stupiti novi zakon o privatizaciji. Umesto dokapitalizacije, vršiæe se prodaja preduzeæa da bi se dobila kakva-takva sredstva za isplate nezadovoljnih štrajkaèa. Ali, to nije rešenje. Neæe biti dovoljno para za sve. Vlast æe onda ubrzati proces prodaje društvenih preduzeæa sve dok ih ne rasproda. Naravno, budzašto.
I to je završni scenario šok terapije. Srbija više nikad neæe biti destabilizirajuæi faktor na Balkanu. Imperija uzvraæa udarac. Sve æe biti pod njenom kontrolom. Buduænost nije svetla. Živeæemo bedno pod tuðim nadzorom.
Istraživanja danas govore da je 89% graðana nezadovoljno privrednom situacijiom u zemlji. Uprkos velikim obeæanjima, proizvodnja se nije pokrenula. Ne samo da se nije pokrenula, veæ pada u odnosu na prošlu godinu. A prošle godine smo imali despotizam i sankcije.
Šta je problem, gospodo?
Šok terapija koju sprovodite ne može nam pomoæi. Privredna reforma, kojoj se sami divite, dovešæe do još veæe nevolje. Tržišta zamiru. Donacije nas ne mogu spasiti. Socijalna bomba æe se sama aktivirati. Graðani æe eksplodirati od nezadovoljstva. Moj savet vam je – prestanite da sprovodite šok terapiju! Ne slušajte tuðe savete! Mislite sopstvenom glavom!
Pozovite iskusne domaæe struènjake i sve privrednike koji su uspešni da nas izvuku iz nevolje. Zajedno se jedino možemo spasiti. Ne hvalite se da vas podržavaju birokratizovani struènjaci iz meðunarodnih institucija. Neæe oni na sledeæim izborima glasati za vas. Bugarski izbori su pokazali da glasaèi ne veruju naturenoj pameti.
Opametite se na vreme!
Spreèite da ne doðe do kolapsa.
Istorijska odgovornost je pred vama.
Hoæemo da živimo u našoj zemlji.
Šok terapiju neka sprovode kod sebe.
Plaæeni su za to.
22.06.2001.
