Početna Sadržaj Privatizacija Ojadili radnike, a firme i dalje tavore

Ojadili radnike, a firme i dalje tavore

714
0
SHARE

KAD PRIVATIZACIJA KRENE NAOPAKO

APATIN: Nedavnom prodajom na aukciji sonćanskog „Mladog borca” brojka prodatih preduzeća iz oblasti privrede popela se na 20. Procesom prelaska društvene svojine u privatne ruke, po oceni predsednika Veća SSS opštine Slobodana Lončarevića, nije zadovoljan ni sindikat, ni radnici, jer se pokazalo da mnogi ostaju bez posla i egzistencije, a s druge strane većina privatizovanih preduzeća tavori, a poneka i „nestaju” sa područja opštine. Primer takvog nestajanja je „Rečno brodarstvo” čije sedište je preneto u Horgoš, a slično je i sa apatinskom „Korparom” koja ne radi, a ne može se stupiti u kontakt ni sa vlasnikom.

I tamo gde se radi nakon što su preduzeća privatizovana, po oceni Lončarevića, radi se uz mnogo protesta, ali tihog da gazda ne čuje, uz plate koje su neredovne, ili se čak isplaćuju u , recimo, drvima, veštaku ili semenu, ili se „uzme” po koja mašina, kao što je slučaj u sonćanskom poljoprivrednom preduzeću (PPK Sonta), i gde se radnici malo po malo, uz puno straha od posledica odlučuju na štrajkove, odnosno, obustave rada. Negde se, doduše, vode i žučne rasprave kako bi zaposleni ostvarili prava iz radnog odnosa. Prava se, uglavnom, teško ostvaruju, a obaveze izvršavanja zadataka se traže uz pretnju rigoroznim merama ukoliko se ne izvrše.

– Tamo gde su sindikalne organizacije jake i članovi složni i gde imaju hrabrosti da istraju u zahtevima, ima i rezultata. Da nije bilo upornosti sindikalnog rukovodstva, danas bi možda naknada za topli obrok u apatinskom „Dunavu” bila 7,5 dinara dnevno.Radnici su se izborili da to bude 120 dinara – kaže Lončarević i dodaje – Ima raznih gazda, neki prihvataju razgovor, neke nisam ni upoznao, a neki i prete. Većina ne ceni sindikat jer nije ni dobro organizovan.

Pokušavamo da objasnimo zaposlenima zakonska prava koja imaju i ukoliko tako postupe, ne mogu zbog sindikalne aktivnosti dobiti otkaz. Malo je onih koji su hrabri, a kada treba da stave svoj potpis o obustavi rada, oni ustuknu.Sve dok se radnici budu plašili dotle će i gazde moći s njima da manipulišu.

Vlasnici preduzeća malo vode računa i o zaštiti na radu iako je sve više povreda na radu, a zabeleženi su i smrtni slučajevi.

– Republička skupština je lane donela Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu na osnovu koga je ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike doneo Pravilnik o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini.Time su poslodavci u obavezi da donesu akt o proceni rizika za sva radna mesta. O svemu tome smo obavestili rukovodstva svih sindikalnih organizacija na području opštine, ali do sada ni jedna nije odgovorila niti insistirala da poslodavci takav akt donesu – dodaje Lončarević.

Po svemu sudeći i rukovodstva sindikalnih organizacija moraju se više angažovati, ali i edukovati, da se ne bi događalo da i sindikat prihvati neki nezakoniti predlog.

– Najčešće se to događa kada je firma u stečaju i kada se prodaje deo, ili cela imovina. Radnicima se uglavnom kaže da mora da se prvo namire sve druge obaveze, a tek ukoliko nešto ostane onda će biti namireni i radnici koji nisu dobili zarade. Zakon govori nešto sasvim drugo.Prvo treba namiriti troškove stečajnog postupka, na drugom mestu su neisplaćene neto zarade zaposlenih kod stečajnog dužnika u iznosu minimalnih zarada za poslednjih godinu dana pre pokretanja stečajnog postupka i neisplaćeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje, na trećem mestu su potraživanja na osnovu svih javnih prihoda dospelih u poslednja tri meseca pre pokretanja stečajnog postupka, a na poslednjem mestu su potraživanja ostalih stečajnih poverilaca – naglasio je Lončarević.

J. Prelčec

Dnevnik 18.10.2006

SHARE