Početna Sadržaj Privatizacija Ogroman uvoz i pikavci za seljake?

Ogroman uvoz i pikavci za seljake?

657
0
SHARE

Na srpsko tržište cigareta i duvana stigle su najveæe svetske multinacionalne kompanije: pre nekoliko godina “Filip Moris”u Niš i BAT u Vranje, a nedavno i “Japan tabako internešenel”- JTI u Sentu, èime je i okonèana privatizacija domaæe duvanske industrije, te se sada logièno nameæe pitanje šta je ovaj proces doneo. Kada su domaæe fabrike cigareta prodavane multinacionalnim kompanijama bilo je opšteprihvaæeno mišljenje da æe to smanjiti šverc i uvoz cigareta, a bilo je i onih koji su govorili da æemo èak postati i znaèajni izvoznici. Meðutim, osim smanjenja šverca, sve ostalo je palo u vodu.

Uvoz cigareta tuèe sve rekorde, dok domaæa proizvodnja duvana nikada nije bila na nižim granama. – Srbija bez Kosova je pod duvanom osamdesetih godina prošlog veka imala 17.817 hektara i proizvodnju od 20.300 tona duvana, da bi 2004. godine, a tako je i u 2005. godini, pala na svega 7.855 hektara, a proizvodnja duvana je bila 12.374 tone – kaže ekspert Privredne komore Srbije mr Vojislav Stankoviæ.

– Novi vlasnici preraðivaèkih kapaciteta oèito nemaju velikog interesa, jer je to dug i mukotrpan proces proizvodnje. Ciklus traje godinu i po dana, od sejanja rasada, rasaðivanja, proizvodnje sirovog duvana, pripreme sirovine za preradu… Sve je to dorinelo da se rezultati koje postiže duvanska industrija veoma nepovoljno odraze u spoljnotrgovinskoj razmeni.

Izvoz duvana i preraðevina od njega uèestvuje u ukupnom izvozu domaæe poljoprivrede s 1 odsto a uvozu sa 10 procenata i tako je više godina. To je grupa koja ostvaruje hronièno najobimniji spoljnotrgovinski deficit u razmeni, od svih grupa proizvodno-poljoprivredno-prehrambene industrije. U 2004. godini izvezeno je duvana i preraðevina za 8,2 miliona dolara, uvoz je iznosio 120,9 miliona, a deficit je bio 115,7 miliona dolara. U 2005. godini je izvoz bio nešto veæi, deficit je bio smanjen, ali je i dalje najobimniji meðu svim robama poljoprivredne i prehrambene industrije Srbije, odnosno 81,7 milion dolara.

Kada je o uvozu reè, orijentalni duvani zastupljeni su u 2005. godini s 1.746 tona i vrednošæu od 6,7 miliona dolara. Najviše se uvoze orijentalni duvani iz Bugarske i Grèke. Treba napomenuti da se krupnolisti duvani najviše uvoze iz Brazila i SAD. Zato je veoma obiman uvoz cigareta, finalnog proizvoda. U 2005. godini je uvoz bio 4.362 tone ili 40,2 miliona dolara. Uvezli smo 9 tona cigara i cigarilosa, vrednih 600.000 dolara, i duvana za pušenje 1.000 tona, za 7,3 miliona dolara. To su velike kolièine preraðenog duvana i uvoznih cigareta. Procenjuje se da se polovina potreba domaæeg tržišta podmiruje duvanskim preraðevinama iz uvoza.

Nekada je Srbija bila znaèajan izvoznik orijentalnih duvana. U 2005. godini izvezeno je svega 206 tona, vrednih 356.185 dolara, što je malo i govori o odumiranju ove vrste proizvodnje. Izvoz “virdžinije” je težio 911 tona, vrednih 890.000 dolara, cigareta svega 112 tona ili 728.000 dolara, cigara i cigarilosa svega tona ili 3.330 dolara, što su sve skromni rezultati. Oèito da se tržište i navike potrošaèa orijentišu prema uvoznim cigaretama i preraðevinama od duvana koje u znaèajnoj meri supstituišu domaæu proizvodnju.

– Pitanje je da li æe novi vlasnici preraðivaèkih kapaciteta da održe postojeæe domaæe brendove i u kojoj æe meri održati svoje, prepoznatljive u svetu ili stvarati nove, karakteristiène za ovo podneblje – rekao je na kraju mr Stankoviæ.

Interesantno je i odakle se uvoze cigarete. Na prvom mestu je, verovali ili ne, Švajcarska, a za njom slede Ukrajine, Rusije, Bugarske Rumunije… To što Švajcarka nije baš najidealnije mesto za gajenje “virdžinije” ili “berleja” sasvim je druga prièa.

Ništa od najpoznatijih brendova

– Iako je bilo najavljeno da æe odmah po privatizaciji poèeti i proizvodnja najpoznatijih brendova licencnih cigareta, ni od toga za sada nema ništa – kaže mr Stankoviæ. – Dok ne krene proizvodnja licencnih cigareta verovatno neæe biti ni pada uvoza, ali ni skoka izvoza.

S. G-D. U.
Dnevnik 23.05.2006

SHARE