Početna Sadržaj Osvetljenja Odumiranje poljoprivrede u Srbiji

Odumiranje poljoprivrede u Srbiji

596
0
SHARE

Hrane će biti, ali će papreno da nas košta

Srbija ima sve manje hrane iz sopstvene proizvodnje. Zbog loše vođene agrarne politike broj tovljenika i junadi svake godina pada za dva do tri odsto. A kako stvari stoje, tako će biti i ove, pa ćemo na tržištu imati manje mesa i mleka domaće proizvodnje. Naruku nam ne idu ni vremenske prilike. Zbog poplava, kiša, klizišta i grada rod voća i povrća ove godine u odnosu na lane biće manji za oko 30 odsto. Kada se sve to sabere, Srbija će, da bi zadovoljila potrebe stanovništva, i ove godine morati da izdvoji značajna sredstva za uvoz hrane, što je, kažu stručnjaci, oko 1,4 milijarde dolara.

Poplave uništile useve: LoznicaMeđutim, to nije jedini problem. Loša godina građane će koštati dodatno. Talas poskupljenja osnovnih životnih namirnica koji je već počeo biće nastavljen do početka septembra. Možda i kasnije. Na listi proizvoda sa novim višim cenama je praktično sve. Od brašna, hleba, mleka, mesa, ulja, šećera, pa sve do slatkiša i sokova. Ništa bolje nije ni sa cenama na zelenim pijacama, na koje su se zbog bogate ponude i pristupačnih cena sezonskog voća i povrća građani ranije oslanjali u letnjem periodu, jer su na taj način spasavali kućni budžet. Primera radi, cena paradajza prošle nedelje skočila je čak četiri puta i iznosila je neverovatnih 200 dinara po kilogramu. Ove nedelje cene ovog povrća su nešto stabilnije, ali prodavci ističu da do kraja sezone ne treba očekivati veći pad cena na zelenim pijacama, jer domaće robe nema. Cene nadole možda jedino pogura roba iz uvoza.

A kako smo došli do toga da smo od nekadašnjeg velikog proizvođača postali zemlja koja sve više zavisi od uvoza hrane?

Zašto pasulj moramo uvoziti iz Kirgistana, beli luk iz Kine, paradajz ili meso iz Makedonije? Zato što država već decenijama ne vodi dovoljno računa o poljoprivredi, što ne izdvaja dovoljne podsticaje za seljake i što nema strategiju.

Stočarstvo je, zbog neisplativosti bavljenja ovim poslom, tokom poslednjih godina palo na najniže grane i sada je otprilike na nivou iz 1910. godine. Krajem 2008. godine Srbija je imala 3,9 miliona tovljenika, a 2009. 1,4 miliona manje. U poslednjih godinu dana zaklano je i 100.000 krava, a sve je manje i ovaca. Primera radi, samo na Pešteru je nekada bilo 200.000 ovaca, a danas ih nema ni 20.000. Što će reći – stočni fond nam je uništen.

Srbija je 1990. godine na 40 različitih tržišta izvozila 30.000 tona bejbi bifa. A sada ni kvotu od 8.875 tona za EU ne možemo da pokrijemo. Tako smo 2007. izvezli 2.200 tona, 2008. 1.700 tona, a lane svega 900 tona ovog junećeg mesa.

– Kada bi država vodila adekvatnu agrarnu politiku, mogli bismo da izvozimo i po 50.000 tona bejbi bifa. I da pri tom imamo dovoljno i mesa i mleka za sebe, po povoljnijim cenama – kaže Branislav Gulan, saradnik Privredne komore Srbije.
Ništa bolje nije ni u ratarstvu, čija proizvodnja već godinama zavisi od pogleda u nebo. Ove godine nam vreme nije išlo naruku, zbog čega će, prema procenama stručnjaka, rod voća i povrća biti manji za 30 odsto nego lane. A to, kažu proizvođači, znači i skuplju zimnicu.

Slobodanka Ristić iz Cekanaca kod Lebana, koja se bavi proizvodnjom paradajza, kaže da cene neće mnogo padati jer robe nema dovoljno.

– U mom selu ne postoji protivgradna oprema, a svi se bavimo uzgojem paradajza. Da bih ovogodišnji rod odbranila od grada, morala sam da uzmem kredit da bi kupim zaštitne folije, a jedna folija dužine 100 metara košta nekoliko hiljada evra. I sad to treba da vratim. Kako, ne znam. Mi seljaci od države imamo pomoć samo na papiru. Em je mala, em je nema. A posle se svi čude što je pijaca skupa – kaže Slobodanka.

Saradnik naučno-istraživačkog centra Privredne komore Srbije Vojislav Stanković kaže da se loše vreme odrazilo i na proizvodnju ozimih useva, posebno pšenice, koja će prema najnovijim procenama maksimalno dostići oko 1,6 miliona tona, što će pokriti domaće potrebe, ali će samo malo preostati za izvoz. Dok će proizvodnja industrijskog bilja i kukuruza biti stabilna, uz pad od tri do četiri procenta.

– A kada se sve ovo sabere, ispada da će Srbija i ove godine izvesti hrane u vrednosti od oko dve milijarde dolara. S tim što će u tonama izvoz biti manji za 30 do 50 odsto, dok će za uvoz hrane otići oko 1,4 milijarde dolara – kaže Gulan.

Uprkos raznim statističkim pokazateljima u Srbiji pada i potrošnja. Primera radi, 90-ih se u Srbiji trošilo 65 kilograma mesa po stanovniku, a sada se troše 43. Za razliku od Evropljana koji godišnje troše 300 litara mleka po stanovniku, u Srbiji se troši svega 60 litara, a poražavajući podatak je i taj da je u Srbiji opala i potrošnja hleba, koji inače važi za hranu siromašnih. Hleba smo u 2007. godini po stanovniku trošili 109,5 kilograma, a u 2008. 105,8 kilograma.

Da bi se proizvodnja povećala, a tim i potrošnja, Drago Cvijanović, direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede, kaže da država mora da nađe načina da se stvori kritična masa gazdinstava koja bi se bavila ozbiljnom poljoprivrednom proizvodnjom.

– Naša sela su ostarila, mehanizacija nam je u mnogim mestima dotrajala, kooperantski odnosi su se usled loših privatizacija pokidali, agrarni budžet je mali… A to je doprinelo da je Srbija postala zemlja koja sve više zavisi od uvoza hrane. Da bi se to popravilo, država treba da nađe konsenzus sa svima koji učestvuju u poljoprivrednom sektoru, ali i da odredi strateške proizvode za proizvodnju. Po mom mišljenju, to bi trebalo da budu junetina, voće i povrće i semenske kulture, a nikako kukuruz. Kukuruz treba da ide u izvoz samo kroz meso, ili kao prerađevina – kaže Cvijanović.

Hleb „sava” po staroj ceni
Ministarstvo trgovine i Unija pekara Srbije juče su postigli dogovor da Robne rezerve pekarima daju pozajmicu od 100.000 tona pšenice kako bi cena osnovnog tipa belog hleba „sava” u narednih najmanje šest meseci ostala na nivou do 38 dinara po vekni. Cene ostalih vrsta hleba slobodno će se formirati na tržištu u skladu sa kretanjima cena pšenice i brašna.

Odakle nam stiže povrće
– Crni luk: Češka, Austrija, Grčka, Poljska, Nemačka
– Pasulj: Grčka, BiH, Makedonija, Bugarska, Turska, Kina, Kipar, Kirgistan
– Krompir: Holandija, Italija, BiH, Izrael
– Beli luk: Kina
– Šargarepa: Turska, Nemačka
– Paprika: Španija, Italija, Makedonija, Turska, Nemačka
– Paradajz: Španija, Italija, BiH, Slovenija

SHARE