ОДГОВОРНОСТ
Свако од нас има одговорност за даљу судбину Србије.
Бежањем из Србије или забијањем главе у сопствену приватност нисмо се ослободили одговорности.
Напротив, само смо показали слабост.
И личну неодговорност.
Грађанин сам исто као и свако од вас.
Имам исту одговорност као и ви.
Никада нисам био на ниједној државној функцији.
Нисам одговоран за уништавање и разарање Србије.
Покушавам да помогнем Србији колико је у мојој моћи.
Борим се преко три деценије да Србију скренем са погрешног пута.
Пута који је води у националну катастрофу и биолошку смрт Срба.
Нажалост, моја борба није донела резултате.
Политичке силе зла су биле јаче и Срби су поверовали њима.
Храбро сам износио своја мишљења и предлоге решења.
Јавно сам говорио оно што други нису смели да помисле.
Нападао сам политички олош на власти и доказивао да ће уништити Србију.
Али, заведени и поводљиви Срби су веровали политичким преварантима.
Одбацили су све моје предлоге и решења.
Одлучио сам у неколико наврата да уђем у политички брлог и да се упрљам.
Понудио сам нову политичку опцију за спас Србије.
Срби су и то одбили.
Нису препознали моје идеје.
Веровали су политичким демагозима и манипулаторима.
Тако смо коначно пропали.
И доспели на сам руб националног понора.
Због мојих јавних ставова сам забрањен у медијима.
Политички олош не дозвољава да народ чује моја политичка решења.
Настављао сам упорно сам да се борим и да ширим своје хуманистичке идеје.
Освета политичких скотова је била сурова.
Уништили су моје послове и довели ме на руб егзистенције.
Али, то је била цена мојих јавних наступа и моје борбе.
Жртвовао сам се у нади да ћу успети да пробудим Србе из омамљености.
Нисам успео.
Покушао сам све што је у мојој моћи.
И савест ми је чиста.
Нисам се предао.
Нити разочарао.
Сматрао сам да борба треба да се настави.
И да трчимо политички маратон.
Наставио сам своју борбу.
Све до данас.
Када све више људи разумеју моје идеје.
Који ме подржавају и који се прикључују заједничкој борби.
Борба за спас Србије није моја лична борба.
Ово је борба свих нас за одбрану наше домовине.
Ми резервну земљу немамо.
Остала нам је само Србија.
И морамо сви да се ангажујемо да је спасимо.
Није то мој задатак, него НАШ.
То је велика разлика.
Зато свако од вас не треба да тумачи шта треба да радим, него мора да се прихвати посла.
Мој ђед ме је научио да, када видимо да су људи у послу и да нешто раде, поздравимо их и одлазимо од њих или, ако станемо, ухватимо се посла да им помогнемо.
Стајати изнад људи који раде и „солити им памет“ је јалова работа.
Заврните рукаве и прихватите се посла.
За мене није важно ко ће да спаси Србију.
Важно је да се Србија спаси.
Мишљења сам да то не може да уради један човек, нити једна политичка странка.
Не могу да ураде НИ КУРТА НИ МУРТА.
Показали су своју неспособност и Србију довели до пропасти.
Србију може да спаси само нова политичка идеја и нови људи у политици.
Србију могу да спасе само тимови организованих,радних, моралних и стручних људи.
Које имамо и који живе у Србији и расејању.
ПОКРЕТИ СВЕТЛО су настали на тој идеји.
Направили смо форму нашег политичког деловања.
Изнели смо Политички и Економски програм.
Објавили смо Етички кодекс понашања.
Све што је до нас смо урадили.
Сада сте на потезу сви ви, који сте незадовољни, да нам се придружите.
И да ЗАЈЕДНО спасимо Србију даље несреће.
Немојте да кажете – требате да урадите то и то.
Укључите се!
Преузмите одговорност!
Покажите нам како треба да се уради.
Покажите шта треба да урадимо.
Србија припада и вама и нама.
Имамо историјску одговорност да спасимо Србију.
То је наша обавеза према старадалим прецима и према нашим потомцима.
Наша историјска дужност и одговорност.
Најважнији данас наш посао.
И ниједан други посао не може да се мери са значајем овог посла.
Србија је изнад свих нас.
Србија је вечна док су јој деца верна.
Београд, 7527.године, дерикожа, дан осамнаести
