Početna Tekstovi ОДБРАНА ОД ТУЖБЕ НИКОЛЕ ПЕТРОВИЋА

ОДБРАНА ОД ТУЖБЕ НИКОЛЕ ПЕТРОВИЋА

1
0
SHARE

БРАНКО ДРАГАШ

БЕОГРАД,

Дана : 27.07.2018

Б  Е О Г Р А Д

 

РЕПУБЛИКА СРБИЈА

                                                                              ВИШИ СУД У БЕОГРАДУ

                                                                                       6 ПЗ бр.35/17

                                                                                        Б Е О Г Р А Д

 

 

                                    ПРЕДМЕТ : Одговор на Тужбу од 20.01.2017

 

Дана 25.07.2018.године примио сам препоручену пошиљку ВИШЕГ СУДА У БЕОГРАДУ, Тимочка бр.15 Пословни број 6 ПЗ бр.35/17, допис од 19.07.2018.године, на основу Тужбе од 21.01.2017.године са прилозима копије Записника од 04.07.2018. године, из кога сам први пут сазнао да сам оптужен као Трећетужени  у спору тужиоца Николе Петровића из Београдам Београдски батаљон бр.63, против листа TABLOID PRESS д.о.о. Београд, Савски трг.бр.9 и МИЛОВАНА БРКИЋА из Београда, Савски трг 9 као главног одговорног уредника.

 

I  Тужба

Тужилац је покренуо Тужбу ради надокнаде штете јер је, како тврди, у спорном мом тексту „ ЕМС“, објављеном у ТАБЛОИДУ од 12.01.2017.године, пронашао : „ неистинитост и клеветнички карактер објављених тврдњи“, па се наводе места која се сматрају неистинита и клеветничка и додаје се : „ Потреба и намера тужених да се,  без икаквог упориштима у фактима, изврши груба и безобзирна дифамација тужиочеве личности, очигледно су превагнуле над елементарним поштовањем чињеница.“

Такође, Тужилац даље напомиње :

„ да овде тужени ни на који начин нису ни покушали да пре објављивања спорног текста код тужиоца провере било шта од изнетих тврдњи, већ су се једноствано фокусирали на оцрњивање тужиоца, тј. на изношење напред цитираних неистина, клевета и најгрубљих ничим поткрепљених оптужби.“

Тако у тужби пише Тужилац.

Када сам добио да сам тужен и када сам прочитао тужбу, био сам, морам да признам, изненађен оним што је Тужилац написао, јер сам мислио да је погрешио неки од мојих текстова, пошто више од деценију пишем за ТАБЛОИД, и никада до сада нисам имао никакве тужбе за моје писање, јер сви моји тесктови настају на основу објављених званичних података и докумената која су доступна јавности, па је и овај, за Тужиоца, споран текст финансијске анализе пословања, настао на основу званичних података јавног предузећа, те Тужилац нема никакве основе да подигне тужбу за клевету , тврдећи да нема упоришта у фактима, пошто су сви подаци узети из  јавно објављених докумената.

Јавна личност сам од 1984.године и признат сам економиста, банкар и привредник  како у земљи, тако и на страним тржиштима, познат по  својим  јавним критичким анализама носилаца државних  и јавних функција и указивања на непрофесионално, штетно и неетичко управљање ресурсима који се налазе у власништву државе.

О мени можете све да видите на мом сајту – www.dragas.biz

Моју радну биографију достављам у прилогу овог мог Одговора на Тужбу.

 

II Одбијање Тужбе као неосноване

Стручни текст „ЕМС“ је настао из неопходности да грађанима Србије покажемо како послује Јавно предузеће ЕЛЕКТРО МРЕЖА СРБИЈЕ, која је моћна монополска  државна компанија, на чијем челу је био стручној јавности потпуно непознат човек Никола Петровић, за кога је у медијима писано да је кум тада потпредседника Владе Србије, Александар Вучића, и да није имао квалификације да води тако важну државну компанију, што се видело и по пословним резултатима компаније.

 

1.НИКОЛА ПЕТРОВИЋ – нема квалификације да буде генерални директор ЕМС доо

 Тужилац је дуго крио своју радну биографију, што је необичајно  у пословном свету, поготово за некога ко је на челу јавног предузећа који има монополски положај на тржишту.

Зашто је Никола Петровић крио своју биографију и зашто је његова биографија достављена јавности тек када су државни Повереник за доступност информација од јавног значаја  и Суд приморали  Владу Србије да достави његову радну биографију?

Из радне биографије видимо да је Никола Петровић завршио тек 2011.године Факултет за предузетнички бизнис, да би следеће године 2012 постао генерални директор јавног предузећа, што није пракса у пословном свету и  што је супротно Законо о јавним предузећима.

Из радне биографије се види да је Тужилац био помоћник трејдера, брокер асистент и директор приватне извозно-увозне фирме, те да нема никаква искуства у вођењу енергетске компаније у државном власништву, која управља једним великим енергетским системом од стратешког значаја за државу, јер су дотадашњи директори били дипломирани електроинжињери, а последњи директор др Милош Миланковиће је био и признати доктор електротехничких наука.

Према одредбама члана 25. Закона о јавним предузећима, Никола Петровић није могао да буде именован за генералног директора по следећим тачкама :

  1. да има најмање пет година радног искуства на пословима које се захтева високо образовање“, – није имао пет година радног искуства са вискоком школском спремом, јер је дипломирао 2011.године, док је генерални директор постао 2012.гоине,
  2. да има најмање три године радног искуства на пословима који су повезани са пословима јавног предузећа“ – није имао три године радног искуства,
  3. да познаје област корпоративног управљања“ – не познаје рад енергетских корпорација, јер никада није радио у таквим великим системима,

На основу горе изнетог, видимо да је Никола Петровић био неквалификован за место генералног директора ЕМС и да је прекршен Закон о јавним предузећима.

Прилог : – Допис Владе Републике Србије 61 бр.07-5895/2015-4 – радна биографија Николе    Петровић,

  • Фотокопија чл.25 Закона о јавним предузећима

 

 

2.ПОВЕЋАЊЕ ТАРИФЕ – повећање цене приступа ситему за пренос електричне енергије

 

После пет месеци од постављења Николе Петровића за генералног директора компаније, после три његова захтева да се повећа цена тарифе за пренос електричне енергије, што је Агенција за енергију упорно одбијала, дата је дозвола да за повећање.

 

Ставка тарифе – Активна енергија – која сачињава 80% укупне тарифе повећана је за :

 

а/ вишедневну тарифну фазу за активну енергију са дотадашњих – 0,2166 дин/квч на – 0,3303 дин/квч ,што је повећање од – 52,49%.

 

б/ нижедневна тарифна фаза за активну енергију са дотадатадашњих – 0,1083 дин/квч на – 0,1651 дин/квч, што је повећање од – 52,45%

 

У објављеном тексту сам поставио два питања :

 

Зашто је Агенција дозволила толико драстично повећање цене тарифе?

Зашто Агенција није раније повећала тарифу, поготово у време пређашњих директора?

 

Такође, закључио сам да није тешко бити успешан менаџер државне монополске фирме, на које си постављен без икаквих стручних квалификација и противно закону, када је државна Агенција дозволила, пет месеци по преузимању дужности, повећање тарифе од чак – 52,4%.

 

Прилог :

 

– Допис Агенције за енергетику ЈП ЕМС – генералном директору Николи Петровићу бр.93/2013-д-02/2 од 08.02.2013,

 

-Одлуку о давању сагласности на Одлуку о цени приступа систему за преноселектричне енергије бр.106/2013-Д-I/2 од 08.фебруара 2013

 

-Цене приступа систему за пренос електричне енергије.

 

 

3.БИЛАНС СТАЊА И УСПЕХА 2012- 2013

 

 

Како је Компанија пословала у 2013.години када је добила генералног директора без квалификација и када је дошло до тако драстичног повећања цене тарифе за пренос електричне енергије, коју су грађани осетили на свом кућном буџету?

 

Пословни приходи су порасли са 14,973 милијарде динара у 2012 на 18,967 милијарди динара у 2013.години или  повећање од – 27%, док је цена тарифе порасла – 52,4%.

 

Пословни расходи повећани су са 13,171 милијард динара у 2012.години на 18,046 милијарди динара у 2013.години или повећање од 37%, што је огроман раст расхода.

 

Пословна добит је пала са 1,801 милијарди динара у 2012.години на 0,928 милијарди динара у 2013.години или пад за -49%.

 

Како је могуће да се повећањем тарифе од 52,4%, пословна добит умањи од -49%?

Овај податак говори да Компанија послује нерационално и да се мора детаљно анализирати њено пословање.

 

Нето добит је повећана са 1,483 милијарде динара у 2012.години на 1,626 милијарди динара или свега за 10%, мада је цена тарифа порасла за 52,4%.

Зашто су расходи тако значајно порасли у 2013.години?

Прилог :

  • Биланс стања 2012- 2013
  • Биланс успеха 2012- 2013
  • Извештај о раду генералног директора ЕМС за период 07.12.2007-20.09.2012.

 

4.БИЛАНС СТАЊА И УСПЕХА 2014

 

Пословни приходи су се повећали на 20,593 милијарди динара, док су пословни расходи смањени на 16,963 милијарди динара, али није остварена нето добит од 3,620 милијарди динара, јер су финансијски расходи порасли са 0,763 милијарди динара на 1,966 милијарди динара.

Толики раст финансијских расхода су правдани нараслим курсним разликама и непренетим негативним ефектима из ранијих година.

Који су то непренети негативни ефекти из ранијих година у монополској државној компанији која позитивно послује?

 

Остали расходи су значајно порасли са 41,9 милиона динара у 2013.години на 228,7 милиона динара у 2014.години или раст од – 546%.

Зашто су остали расходи порасли за 546%? Шта је све Компанија плаћала на осталим расходима? Детаљном анализом аналитичких рачуна дошли би се до правих података.

 

Нето добит у 2014.години је била – 3,03 милијарди динара .

Зашто је нето добит у 2013.години намерно потцењена?

Прилог :

  • Биланс стања у 2014
  • Биланс успеха у 2014

 

 

5.БИЛАНС СТАЊА И УСПЕХА 2015

 

Пословни приходи су достигли-23,73 милијарди динара.

Пословни расходи су са 17,59 милијарди динара порасли на – 20, 4 милијарди динара.

Нето добит је смањена на -2,845 милијарди динара

Прилог :

  • Биланс стања 2015,
  • Биланс успеха 2015

 

6.БИЛАНС СТАЊА И УСПЕХА 2016

У тренутку када сам писао текст ЕМС 12.01.2017.године нисам још имао завршене рачуне за 2016.годину, јер се финансијски извештаји достављају до 28.02.2017.године, па сам навео да објављујем податке из Плана за 2016.годину и да чекамо званичне податке за 2016.годину.

Планирани су нешто мањи пословни приходи од – 23,309 милијарди динара.

Планирани су већи пословни расходи од 22,713 милијарди динара.

Планирани приходи су мањи за 3%, док су планирани расходи већи чак за 7%.

 

Пословна добит је планирана да падне са 2,74 милијарди динара на свега 0,594 милијарди динара у 2016.години.

Зашто се планира тако огроман пад добити у години када директору истиче мандат?

 

Финансијски приходи се планирају да падну са 594,1 милион динара на 247,7 милиона динара или на 42% финансијских прихода из 2015.године.

Истовремено финансијски расходи се смањују свега 9%.

 

Планирано је да добит пре опорезивања падне са 2,845 милијарде динара на свега 0,377 милијарди динара или 13% добити пре порезивања у 2016.годин.

 

Зашто толики пад планиране добити у години када директору  истиче мандат?

 

Тако је било у плановима компаније за 2016.годину.

 

А онда је објављен мој стручни текст у ТАБЛОИДУ  12.01.2017,  када су се још увек радили финансијски извештаји за 2016.годину, текст у коме су постављена сва ова стручна питања и тражили су се одговори на нелогичности толиког смањења добити компаније.

Најавио сам у тексту , дакле, да чекамо какви ће званични извештаји да буду.

 

Данас, када пишем ове редове, прегледао сам званичне билансе за 2016.годину и утврдио сам да су драстично промењени извештаји из финасијског Плана за 2016.годину и онога што се појавило у званичном билансу за 2016.годину.

Како је могуће да је генерални директор Никола Петровић толико промашио у Плану за 2016.годину, када је планирао да ће добит пре опорезивања бити свега 0,377 милијарди динара, док је приказана у Билансу успеха добит пре опорезивања у износу од – 1,697 милијарди динара?

Како је могуће да се у Плану добит пре опорезивања умањи за 450% од добити која је стварно остварена у 2016.години?

Какав је то генерални директор који толико погреши у исказивању добити?

Мислим да се не може случајно толико погрешити у планирању добити, него да су неке друге намере Николе Петровића биле, али када је објавњен мој текст „ЕМС“  12.01.2017.године и када је читава јавност била упозната са оним што се дешавало у Компанији од његовог доласка на власт у јесен 2012 години и онога што се спрема да уради на крају свог мандата у 2016.години, генерални директор Никола Петровић је схватио да су јавности предоченене и откривене његове лоше намере и одустао је од намерног умањивања добити компаније на крају свог мандата у 2016.години.

То, опет, значи, да је мој  објављени текст„ ЕМС“ допринео да се заштити јавна имовина и да сам својом стручном анализом спречио злоупотребе у Јавном предузећу ЕЛЕКТРО МРЕЖА СРБИЈЕ  и да је моје писање морало да послужи државном тужиоцу за покретање истраге у пословању ЕМС од 2012 до 2016.године,што сам ја у самом тексту и тражио, када је Никола Петровић, мада неквалификован за управљање корпорацијом из енергетике, био постављен за генералног директора.

Нажалост, уместо да државни тужилац процесуира Николу Петровића, уместо да он буде на суду због несавесног и нестручног пословања у државној компанији, на суду смо се нашли једини слободни лист у Србији који сме да објави овакве стручне текстове, његов храбри уредник и ја, као финансијски стручњак који пише стручне текстове у одбрану угроженог јавног добра.

Прилог :

  • Биланс стања 2016
  • Биланс успеха 2016

 

 

7.ЗАДУЖЕНОСТ 2012 – 2016

Погледајмо како се кретала задуженост Компаније у времену 2012-2016.година, када је генерални директор био Никола Петровић.

Дугорочне обавезе на крају 2012.године износиле су – 20,112 милијарди динара

Краткорочне обавезе на крају 2012.године износиле су – 5,3 милијарде динара.

 

Укупне обавезе на крају 2012.године износиле су – 25,412 милијарди динара

Дугорочне обавезе на крају 2016.године износиле су –    16,388 милијарди динара

Краткорочне обавезе на крају 2016.године износиле су – 11,641  милијарде динара.

 

Укупне обавезе на крају 2016.године износиле су – 28,029 милијарди динара.

 

Задуженост је повећана за -2,617 милијарди динара.

 

Промењена је и рочна структура обавеза, тако да се погоршала задуженост, јер су се краткорочне обавезе повећале за -119,6% и то значајно угрожава пословање Компаније како на трошковима за камате, тако и на доспећу нараслих обавеза.

Некомпетентни генерални директор Никола Петровић је задужио Компанију додатно 2,617 милијарди динара и угрози пословање компаније мењајући рочну структуру обавеза.

 

Прилог :

  • Биланс стања 2012
  • Биланс стања 2016

 

  1. КАПИТАЛ КОМПАНИЈЕ ЕМС

 

Вредност уписаног капитала Компаније 01.07.2005.године износи – 516.017.000 евра, новчани капитал -229.000 евра и неновчани капитал – 515.788.000 евра.

 

Капитал Компаније, према процени ЕКОНОМСКОГ ФАКУЛТЕТА Београд, која је извршена маја 2008.године измосила је :

 

а/  Књиговодствена НАБАВНА ВРЕДНОСТ позиција НПО ЕМС на дан 01.01.2008.године укупно 105.082.822.098. динара или 1.326.133.545 евра;

 

б/ Књиговодствена САДАШЊА ВРЕДНОСТ позиције НПО ЕМС на дан 01.01.2008.године износила је укупно 33.983.078.955. динара или 428.862.682. евра

 

Капитал компаније 30.09.2011.године износи 541.297.000 евра.

Капитал Компаније се, као што видимо, повећао, јер Компанија добро ради и није тачно, како се Никола Петровић хвалио , да је спасио ЕМС од неке наводно пропасти.

 

Капитал Компаније 31.12.2014.године износи 59,629 милијарди динара или 494.776.996 евра и смањен је капитал за 46,52 милиона евра него 2011.године., упркос томе што Компанија позитивно послује.

Тај капитал је састављен од : основног капитала -26,892 милијарди динара, ревалоризационе резерве – 23,931 милијарди динара и нераспоређена добит 8,796 милијарди динара.

 

Капитал Компаније 31.12.2015.године износи 58,912 милијарди динара или – 484,47 милиона евра, кога сачињавају Основни капитал -27,082 милијарди динара, Ревалоризационе резерве – 27,88 милијарди динара и 3,887 милијарди динара.

 

Влада Републике Србије у 2015.години доноси Одлуку о промени правне форме Јавног предузећа „ Електромрежа Србије“ и ова државна компанија постаје АКЦИОНАРСКО ДРУШТВО „ ЕЛЕКТРОМРЕЖА СРБИЈЕ“ БЕОГРАД и доноси се Статут Компаније бр.110-10178/2016 од 27.октобра 2016.године и уписује се капитал на дан 31.12.2015,. године -27.048.840.000 динара или 2.704.884 акције номиналне вредности једне акције 10.000 динара.

Како је могуће да Компанија, чија је процена по набавној вредност износила 2008.године – 1.326.133.545 евра, процењује се и уписује у Статут Капитал  2016. године износ до 223, 3 милионе евра?

Зашто у капитал Компаније нису узете ревалоризационе резерве и нераспоређена добит у укупном износу од 28,146 милијарди динара или 232,2 милиона евра?

Како сам од 2001 до 2010 заступао интересе мањинаских акционара у процесу приватитизације, како сам радио процене капитала предузећа по фер вредности и правио финансијску анализу пословања предузећа на дан приватизације, онда сам имао на стотине примера  предузећа у процесу приватизације која су на исти овакав начин  искључивала ревалоризационе резерве из капитала предузећа, нераспоређену добит је искључивало свега десетак предузећа, тако да је на тај начин већински власник добијао знатно већи капитал него што је платио за преузимање већинског пакета акција субјекта приватизације.

Прилог :

  • Упис у регистар привредних субјеката вреднос уписаног капитала 01.07.2005.
  • Процена капитала Економског факултета Београд мај 2008.године
  • Биланс стања 2012, 2014 и 2015
  • Статут Компаније 2016

 

  1. ДОСТАВЉЕНИ ДОКАЗИ

На основу свега горе изнетог, на основу докумената које достављам Суду на увид, потпуно је јасно да нису тачне тврдње Тужиоца да „ без икаквог упоришта у фактима“  и да није било „елементарно поштовање чињеница“, јер сва документа које прилажем су званична документа како Владе, тако и саме јавне компаније, доступна су на интернету свим грађанима Србији и свако је могао да направи ову стручну анализу и да дође до истих закључака.

Да ли су сви ови службени документи, које достављам Суду, како тврди Тужилац, „оцрњивање тужиоца, тј. изношење напред цитираних неистина, клевета и најгрубих ничим поткрепљених оптужби“?

Зар је доказ да је Тужилац био, у тренутку када је постављен за генералног директора државне монополске компаније, некомпетентан за управљање тако великим и значајним државним системом клевета?

Зар је клевета да Тужилац није испуњавао законске услове да буде директор јавног предузећа?

Зар се најгрубље ничим поткрепљене оптужбе може назвати стручна финансијска анализа пословања Компаније у периоду 2012-2016.година на основу јавно објављених биланса стања и биланса успеха?

Зар то све што сам изнео није елементарно поштовање чињеница?

Моја одговорност као финансисјког стручњака и јавне личности од ауторитета би била предмет судског спора и љутње Тужиоца једино у случајевима да је Тужилац био компетентан да управља државном компанијом од јавног значаја, да је постављен по Закону о јавним предузећима и да сам ја измишљао, како ме Тужилац терети, све горе наведене податке и фалсификовао све приложене званичне документе.

Како ништа од тога нисам урадио, сматрам да Суд треба да одбаци ову тужбу као неосновану и да пресуди у корист струке, која је устала за одбрану јавног добра државе.

 

  1. ПРОВЕРА ДОКАЗА

Арогантност Тужиоца према људима из струке који бране јавно добро и његова некомпетентност у струци и непознавање како функционише јавна компанија од државног значаја, најбоље се види у следећој тврдњи Тужиоца :

„ Тужилац напомиње да овде тужени ни на који начин нису ни покушали да пре објављивања спорног текста код тужиоца провере било шта од изнетих тврдњи.“

Зашто би Тужени одлазили код Тужиоца да провере званична државна документа које потписује Влада или билансе стања и билансе успеха које је потписао званични законски заступник Компаније, дакле, сам Тужилац?

Шта значи  та тврдња Тужиоца „ ни на који начин нису покушали“?

Који су то „ ни на који начини“ на које мисли Тужилац?

Зашто бисмо уопште нешто тако и покушавали?

Тужени зна само један законски начин да се дође до свих података и тај законски начин је искористио, па је преко интернета преузео званична документа, која се налазе на државним сајтовима објављена и доступна грађанима, те стога уопште не разумем овакве покушаје Тужиоца да спречи јавност да добије све податке о пословању јавне компаније од посебног државног значаја.

 

 

11.ПРЕВЕНТИВНО ДЕЛОВАЊЕ

У тачки 6.овог мог Одговора на Тужбу и одбијање ове неосноване Тужбе, навео сам податке да је према Плану остварене добити пре опорезивања у 2016.години, када је истицао четворогодишњи мандат Тужиоца, приказано да се добит умањује за 450% од добити остварене у Билансу успеха за 2016.годину и да је немогуће да се толика добит случајно изгуби, па ми се једини закључак намеће да је мој текст од 12.01.2017.године, тачно у време када су прављени биланси прихода и расхода за 2016.годину, текст који је јавно објављен и који је скренуо пажњу јавности на пословање у ЈП ЕМС, довеле до тога да се одустане од планираних и најаваљених активности и да се уради реалан Бизнис успеха, како се не би стварале нека атмосфера у јавности за додатна истраживања у пословању овог јавног предузећа.

Сматрам да је мој текст у том смислу превентивног деловања био значајан и да се показало, по ко зна који пут у мом 34.године јавном деловању, да има смисла да се јавно делује, да стручна мишљена, заснована на званичним подацима, могу бити најјаче оружје у борби против некомпетентности, незнања и лоших намера оних државних службеника који су на незаконит начин, блиском везом са партијским функционерима на власти, добили могућност да управљају државном компанијом од стратешког националног значаја.

Отуда сматрам да ће Суд да уважи и ову тачку мога Одговора на Тужбу и да ће одбацити Тужбу као неосновану.

 

  1. ПОВРЕДА ЧАСТИ, УГЛЕДА ИЛИ ПИЈЕТЕТА

Тужилац се позива на Чл.79 став 1 и 2 Закона о јавном информисању који говори о повреди части, угледа и пијетета и пише да је „ злонамерне тврдње тешко примио, осетио је стрес и нелагоду високог интезитета“ и да је све било „ усмерено на дискредитацију тужиочеве личности, уз нескривену политичку позадину.“

Злонамерних тврдњи од мене нема, јер немам никавих личних интереса са Николом Петровићем, не познајем га лично, никада се нисмо срели, нити смо разговарали, чуо сам за њега искључиво преко медија и свих афера које су га вечито пратиле, тако да је његова тврдња о мојим злим намерама према њему потпуно бесмислена, јер моја јавна критика је искључиво уперена на некомпетентног директора јавног предузећа, који је противно законским одредбама дошао на тако важан државни положај и који је доказао да не зна тај посао добро да ради.

Нема са моје стране никакве ни политичке позадине, јер нисам члан ниједне политичке странке, па сматрам да је непримерено да Тужилац износи ове оптужбе против мене, поготово ако знамо да није дошао на државни положај по закону, да није компетентан за тако важан државни посао и да је дошао до добро плаћене државне функције искључиво захваљујући својим партијским ангажманом у владајућој странци и чињеницом да је, како су медији годинама пренослили и он то није демантовао, кум тада потпредседника Владе, касније председника Владе и сада председника Србије господина Александа Вучића.

Да ли је Тужилац осетио стрес и нелагоду високог интезитета у јесен 2012.године, када је постављен за генералног директора јавне компаније противно законским одредбама, потпуно некомпетентан и нестручан да управља таквом државном корпорацијом, без дана радног искуства у управљању великим енергетским системима и како је „ својој породици, пријатељима, колегама и сарадницима“ , тако је све Тужилац написао, објашњавао ту чињеницу?

Повреда части, угледа и пијетета је могућа само код оних јавних личности који заиста  имају част, углед и пијетет и никада нисам у свом јавном раду, који траје преко три деценије, ниједној јавној личности од части, угледа и пијетета нанео никакву повреду, јер би то било недостојно мог схватања моралних принципа јавног деловања, али када нека непозната  личност постане јавна, захваљујући својим партијским и кумовским везама, на незаконит начин, без дана радног искуства у вођењу великих енергетских, државних система, дође до важне државне функције и када на тој функцији докаже да није способан да води јавну компанију од државног интереса, што се види из финасијске анализе пословања, када се годинама у јавности отварају афере о његовом начину јавног рада и у другим пословима, који су ван државне функције у ЈП ЕМС, онда сматрам да таква личност не поседује никакву јавну част, углед и пијетет, што се може проверити истраживањем јавног мњења, па, самим тим, нисам могао ни да је повредим.

Отуда сматрам да  Суд  треба да одбаци ову Тужбу као неосновану.

 

  1. УСТАВ

 

У својој одбрани од неосноване Тужбе Николе Петровића, позивам се на Члан 46.  став 1. Устава , који брани Слободу мишљења и изражавања :

Јемчи се слобода мишљења и изражавања, као и слобода да се говором,писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје.“

Својим јавно објављеним  текстом сам :

  • Ширио обавештење да је генерални директор јавног предузећа дошао противно законској одредби на место генералног директора,
  • Ширио обавештење да је генерални директор јавног предузећа некомпететнат да управља јавним предузећем од стратешког државног значаја,
  • Ширио обавештење о нелогичности у пословању јавног предузећа, који има монополски положај, да драстичним растом цене тарифе електричне енергије дође до драстичног пада пословне добити,
  • Ширио обавештење о Плану да се у 2015.години изврши драстично смањивање добити пре опорезивања, што би значајно смањило капитал јавног предузећа,
  • Ширио обавештење о томе да је генерални директор у периоду 2012-2016.година додатно задужио Компанију за 2,617 милијарди динар и значајно нарушио рочну структуру задужености Компаније,
  • Ширио обавештење да је у новом Статуту АД ЕМС дошло до значајног смањивања укупног капитала Компаније за 232,2 милиона евра и да се тиме угрожава пословање државне компаније јер је Капитал исказан -27.048.840.000 динара , док су укупне обавезе исказане 28.029.000.000 динара,
  • Ширио идеју да се избор генералног директора јавног предузећа врши искључиво по закону, да буде избор између више кандидата и да се изабере кандидат који је компетентан и који има велика искуства у вођењу великих државних система,
  • Ширио идеју да се избор генералног директора јавног предузећа ослободи свих партијских утицаја,
  • Ширио идеју да сви државни функционери одговарју пред законом за утврђене неправилности у свом пословању у јавном предузећу.

Такође, у својој одбрани позивам се на члан 51. Устава који говори о Праву на обавештеност:

„ Свако има право да истинито, потпуно и благовремено буде обавештен о питањима од јавног значаја.“

Својим објављеним текстом сам истинито, потпуно и благовремено, на основу званичних података из државе, обавестио грађане Србије о питањима од јавног значаја и на тај начин сам испунио своју стручну и моралну обавезу према друштвеној заједници у којој живим и радим.

Молим Суд да, према наведеним члановима Устава , одбаци као неосновану  подигнуту Тужбу и да ми као стручњаку и јавном делатнику, обезбеди да без притиска и страха могу слободно да износим мишљење и да јавно износим своје стручне анализе и ставове, јер без таквог јавног деловања не може да се заштити јавно добро.

 

  1. ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ

 

У својој одбрани од неосноване Тужбе Николе Петровића, позивам се на Члан 8. Закона о јавном информисању , који говори о Положају носилаца јавних и политичких функција :

Изабран, постављен, односно именован носилац јавне и политичке функције дужан је да трпи изношење критичких мишљења, која се односе на резултате његовог рада, односно политику коју спроводи, а у вези је са обављањем његове функције без обзира на то да ли се осећа лично повређеним изношењем тих мишљења.“

Мој текст је био критична и стручна анализа поствљеног носиоца јавне функције.

Моја критика се односила на начин како је постављен на јавну функцију и на резултате његовог рада на тој јавној функцији.

Носилац јавне функције је дужан да трпи изношење критичког мишљења, поготово што је то критично мишљење изнео финансијски стручњак са међународним искуством у вођењу великих компанија.

Носилац јавне функције је дужан да трпи изношење критичког мишљења, без обзира на то да ли се осећа лично повређеним изношењем тих мишљења.

  1. ЈАВНОСТ

Трећетужени Бранко Драгаш се обраћа Суду са захтевом да се, након доношења пресуде о одбијању тужбеног захтева Николе Петровића као неоснованог,  дозволи двонедељнику НЕДЕЉНИК ТАБЛОИД да објави у свом листу Пресуду и ову Одбрану од Тужбе, да имају право да то пренесу и на својим сајтовима.

На овај начин желимо да обавестимо јавност у Србији, да изношење стручног и критичког мишљења, које се заснива на свим званичним и објављеним подацима који се достваљају за јавна предузећа државним институцијама, не предствља клевету носиоца јавне функције, који је постављени на ту јавну функцију, него се то сматра, сходно Уставу и Закону о информисању, одбраном слободе мишљења и изражавања која је неопходна у демократском друштву како би се контролисао рад носилаца јавних функција и како би се спречила било каква могућност злоупотребе јавне функције.

Истовремено, због јачања демократског потенцијала друштва, потребно је осмелити и друге стручњаке да аргументовано и са доказима, правовремено, слободно и критички износе своја мишљења о носиоцима јавних функција и потребно је да се носиоци јавних функција науче да трпе отворене критике на рачун њиховог јавног рада, да те критике нису злонамерне и не представљају никакву клевету, него да се носици јавних функција најбоље бране од  напада свих критичара оствареним резултатима у њиховом раду.

Усвајањем захтева Тужиоца наставило би се застрашивање критичке стручне јавности да слободно износе своја стручна мишљења о резултатима рада носилаца јавних функција, што се најбоље може да види у чињеници да нико из стручне јавности није смео да пише о начину управљања јавним предузећем од посебног значаја за државне интересе, мада су су званични подаци били доступни, да је постало опасно да се износи стручно мишљење, због тога што носиоци јавних функција, на добро плаћеним државним пословима, имају финансијске могућност да воде судске спорове за наношење наводне увреде и клевете, па се на тај начин у друштву потпуно гуши свака стручна критика и постављање чак и отворених стручних питања за нерегуларности у пословању носиоца јавне функције.

Сви анализирани подаци су синтетички подаци о пословању јавног предузећа и на таквим подацима су уочене економске нелогичности у пословању носиоца јавне функције, па је трећетужени сигуран, на основу дугогодишњег искуства из праксе анализирања финансијских извештаја компанија, да би  детаљна анализа аналитичких рачуна Компаније, улажење у све приказане расходе Компаније, тачно показала и доказала како је носилац јавне функције несавесно, неекономично и неодговорно управљао јавним предузећем.

 

Имајући све изнето у виду, трећетужени Бранко Драгаш, на основу свих горе изнетих тачака, на основу достављених докумената, те на основу наведених чланова Устава и Закона о јавном информисању, предлаже насловном суду, као стварно и медно надлежном, да донесе следећу

 

 

П  Р  Е  С  У  Д  У

 

ОДБИЈА СЕ  тужбени захтев тужиоца Николе Петровића из Београда , улица Београдског батаљона бр.63 као неоснован , јер су тужени, сходно члану 46 став 1 Устава и члану 8. Закона о јавном информисању, изнели јавности стручно мишљење  о начину пословања АД ЕЛЕКТРОМРЕЖА СРБИЈЕ , Београд, чији је генерални директор у периоду 2012-2016 године био Никола Петровић, засновано на стручној анализи свих званичних докумената како Владе Републике Србије, тако и самог јавног предузећа.

УСВАЈА СЕ захтев трећетуженог Бранка Драгаша да се, након доношења пресуде о одбијању тужбеног захтева Николе Петровића као неоснованог,  дозволи двонедељнику НЕДЕЉНИК ТАБЛОИД да објави у свом листу Пресуду и ову Одбрану од Тужбе, те да имају право да то пренесу и на својим сајтовима.

 

У Београду, 27.07.2018.године

 

ТРЕЋЕТУЖЕНИ

Бранко  Драгаш

SHARE