О ТАЈКУНИМА
О тајкунима Србије, Југославије и Источне Европе све знам.
Већину највећих лично познајем и сведок сам како су се обогатили.
Почео сам да радим 19.јула 1984.г на југословенском и светском банкарском и финансијском тржишту у време када тајкуни нису постојали.
Дужност ми је да напишем, како за историчаре, тако и за наше потомке, о феномену успона тајкуна.
Имена њихова за мене су потпуно неважна, пошто за њих нико не зна већ у другој генерацији.
Нека се тиме баве истражни органи, тужиоци и судије.
Пишем, дакле, из социолошког угла њиховог настанка у смутним временима настанка транзиције.
Назив тајкун се употребљава најчешће на Балкану, у Русији их зову олигарси, док их на Западу зову могули или магнати.
Заједничка особина им је да су се брзо обогатили, пљачкајући државу и грађане.
Наравно, уз огромну подршку политичара на власти.
Ево, за пример, како се обогатио икона америчког капитализма Ј.П. Морган, коме се диве медиокритети неолибералне секте.
Џ.П. Морган је, током Грађанског рата, купио 5.000 пушака за 3,5 долара по комаду из војничког арсенала и продао их генералу на ратишту за 22 долара по комаду. Пушке су биле неисправне и откидале су палчеве војницима. Када су разбојника Моргана тужили, савезни судија га је ослободио и потврдио да је посао био законски исправан.
Овакав пример могу да наведем за све тајкуне, олигархе или магнате.
То није циљ овога текста.
Не пишем о вештинама њихових превара, пљачке, шпекулације, отимачине или разбојништва, него о томе да је то богатсво настало на нелегалан и криминалан начин.
Понављао сам то деценијама уназад у мојим текстовима и мојим наступима, нису они богати зато што су вредни, паметни, интелигентни, генијални, штедљиви и предузимљиви, него зато што су неморални, бестидни, бандити, разбојници и криминалне протуве.
Глембајевско богаћење тајкуна има своју цену.
Коју морају увек да плате њихови потомци.
Али, то је питање њиховог личног животног избора.
Похлепа и грамзивост постају проклетство отетог богатства.
Какве су хуље тајкуни, олигарси и магнати најбоље говори следећи историјски податак из времена грађанског рата у Америци.
Наводим највећа имена капитализма.
Џ.П.Морган, Џон Д. Рокфелер, Ендрју Карнеги, Филип Армор, Џеј Гулд и Џејмс Мелон платили су 300 долара како би избегли служење војске и учешће у рату.
Толико о њиховом моралном лику.
Ево, сада ћу да напишем о феномену тајкуна у Србији.
Можемо да их подлеимо у четири групације : Комунистички тајкунчићи, Милошевићеви тајкуни, Ђинђићеви и Коштуничини тајкуни и Вучићеви тајкуни.
Пођимо онда редом.
- Комунистички тајкунчићи – Настали су у времену самоуправног социјализма 1980 -1990.г. и долазе из редова директора спољно-трговинских компанија, који су пословали у иностранству. Сви су били сарадници Службе, која им је дозволила да се обогате, док су припадници Службе добијали, као противнакнаду, угодан живот, станове, викендице, добра кола и школовања деце у иностранству. Богатство су стекли тако што су робу из социјалистичких предузећа продавали испод тржишне цене и тако што су девизне приливе предузећима преносили са закашњењем по шест месеци, јер су орочавали новац у банкама и тако узимали провизије са берзе за себе. Комунистички тајкунчићи су тако стекли лично богатство до 20 милиона долара. Углавном су остајали да живе у својим кућама у иностранству и наставили су су да се баве својим приватним бизнисом. Назвао сам их тајкунчићима, јер њихове крађе нису могле озбиљно да угрозе државу и привреду. Моја процена је да су они у овом периоду заједно опљачкали државу и грађане до 10 милијарди долара.
- Милошевићеви тајкуни – Настали су у периоду 1990 -2000.г. и долазе из структуре социјалистичких директора, привилеговане деце комуниста,титоистичких генерала, малих предузетника и понеког социјалистичког политичара. Сви су, дакле, сарадници Службе. Стеклу су богатства на државним привилегијама:јефтиним банкарским кредитима са каматом од 1% годишње, да би иста средства пласирали по 15% месечно, срествима из примарне емисије, бесповратним средствима из зајмова, бескаматним депозитима државе и јавних предузећа, радом са акцизном робом и робом на режиму увоза, специјалним пословима са државом у време санкција и откупом девиза за државу у време хиперинфлације. Њихово појединачно украдено богатство се кретало до једне милијарде долара. Изузимам Милошевића и Баба Јулу који су својим тајним каналима, којима није управљала Борка Вучић, лично покрали око 10 милијарди долара. Моја процена да је укупна пљачка државе и грађана у овом периоду била 150 милијарди долара.
- Ћинђићеви и Коштуничини тајкуни – Настали у периоду 2000 -2012.г. и долазе из структура Милошевићевих тајкуна, који су платили лични рекет ДОС-у да их нико не дира, политичара ДОС-а, који преузимају послове од тајкуна привредника, криминалаца Службе који учествују у приватизацијама и врхова Службе, који својим отетим капиталом учествују у приватизацијама. Паклени пакт врха ДОС-а, врха тајкуна, врха криминала и врха Службе су цементирали тоталитарни систем и потпуно обесмислили енергију грађана од Петог октобра за системским променама у друштву. Карактеристика овог периода је да 60% нових тајкуна долази из структуре политичара, који никада нису радили у привреди и који се, деценију уназад, само баве политиком. Појединачно отето богатство тајкуна достиже до 3 милијарде долара. Моја процена да је у овом периоду украдено од државе и грађана 250 милијарди долара.
- Вучићеви тајкуни – Настају у периоду 2012 -2024.г. и долазе 100% из структуре политичара режима и свих конверита ДОС-а., који прелазе у криминалну групацију СНС. Стари тајкуни су потиснути и немају више приступа новим пљачкама. Краде се системстски од месне заједнице до врха државе. Висина крађе се поставља као добар пример успешности неког политичара. Краде се на свим пословима: изградња путева, пруге, инфраструктурних пројеката, приватизације, буџета, набавки, тендера јавних предузећа, донација и разних других измишљених пројекта. Краде се на сваком месту и у свакој прилици. Краде се брутално, отворено, бахато и без ваљаних документа, јер сви верују да ће Узурпатор вечно да влада. Велике крађе су могуће због највећег задуживања у историји Србије. Појединачна богатства политичара тајкуна достижу до 5 милијарди долара, док се пљачка Узурпатора и његовог брата процењује на 30 милијарди долара. Моја процена да је у овом периоду украдено од државе и грађана 350 милијарди долара.
Значи, ако посматрамо период од 1980 до 2024.г. из Србије је покрадено 760 милијарди долара.
Наравно, није сав новац завршио код тајкуна.
Они су морали, рецимо, половину тог новца да дају својим Западним менторима, који су их довели на власт и омогућили им да спроведу највећу крађу у древној историји Србије.
Они су богати, јер су нас опљачкали.
Нико није никада одговарао због пљачке.
Политичари, без обзира на идеологију и њихове јавне свађе, штите једни друге.
Политика је тако постала уносан бизнис.
О тајкунима могу да напишем све најгоре.
Имао сам прилике да се уверим у њихово колослно незнање, необразованост, глупост, бахатост, примитивизам, похлепу, перверзност и лењост.
Њихова једина идеологија је – новац.
Ништа вредно иза себе не остављају.
Немају подигнутих задужбина, попут тајкуна из XIX столећа, да би их поколења памтили.
Они су паразити транзиције.
Како зауздати тајкуне?
Врло једноставно.
Променом тоталитарног политичког система.
Сменом криминалног Узурпатор.
Успостављањем Директне демократије и одбраном изборних принципа Републике.
Доношењем закона о лустрацији, пореклу капитала и конфискацији имовине стечене на политичким привилегијама и пљачкама државе и грађана.
Зар то није праведно?
Морају да врате опљачкано.
Сви.
Београд, 7533.г. трешњар