О ПОРЕЗИМА
Променом политичког система, након смене и хапшење Узурпатора, мора да се промени и економски систем.
Постојећи економски систем је спроводио неолибералну економску политику, која нас је довела до пропасти.
У наредним текстовима, износићу нека своје размишљања и предлоге нове економске политике.
Све је касније, наравно, ствар јавне расправе и усвајања од стране стручне јавности и грађана.
Данас пишем о порезима.
Који су главни извор прихода тоталитарне државе.
И који уништавају нашу привреду и загорчавају живот грађана.
Зашто?
Погрешна економска политика је довела до великих државних губитака.
Које неко мора да покрије.
Ко?
Нема нико други да покрије државне губитке, него привреда и грађани.
Тако су привредници и грађани оптерећени да не могу више да плаћају толике порезе, накнаде, прирезе, акцизе, таксе и друге државне намете.
Привреда и грађани грцају под теретом нагомиланих дугова расипничке и бећарске државе, док политички паразити настављају да краду државну касу.
Таква економска политика нас је увела у банкрот.
Који још није проглашен, јер се брутално крије.
Приближићу грађанима, који се не разумеју у порезе, али који плаћају велика државна оптерећења, моју идеју о новој пореској политици.
Објашњаваћу врло једноставно да сви могу да ме разумеју.
Нарочито они који се, како истичу, не разумеју у порезе, али који осећају да им је све теже да их плаћају.
Пођимо од историјске ретроспективе.
Освајачи су поробљеним народима наметали порез.
Најчешће је 10% износила пореска стопа или десетак годишњи на све приносе поробљеног.
Џингис кан је направио револуцију у кановској политици убирања плена.
Сви канови пре њега су узимали за себе 90% плена, док су својој војсци остављали 10%.
Џингис кан је врло мудро то променио.
Задовољио се за себе и државну управу са 10%, док је остатак поделио својим војницима.
Тако је почело његово освајање и ставрање монголске Империје.
Ако су Турци и Џингис кан узимали десетак, зашто држава у рукама народа не би узимала исто 10% годишње од укупних наших прихода?
То би довело до растерећења привреде и грађана.
Предузећа данас плаћају 62% доприносе и порезе на плате, плус ПДВ, плус накнаде, таксе и друга државна оптерећења.
Грађани плаћају на сваком кораку све и свашта, што је постало неиздрживо.
Замислимо да се уведе само укупан порез од 10% на све приходе.
То значи да би нестао ПДВ, порез на капиталну добит, порез на добит, порез на имовину, порези и доприноси на зараде и сва остала сувишна пореска захватања од привреде и грађана.
Шта кажете?
Да ли би подржали овакву пореску политику?
Знам ваш одговор.
Ко може боље од вас да расподели ваш новац?
Нико.
Ако сте знали да зарадите новац, онда вам не треба неко други да одређује како ћете ви ваш новац да трошите.
Ви то најбоље знате.
Имате потпуну слободу да сами о томе одлучујете.
Па, како ће се онда, питају вечита закерала и штребери, који су деценијама паразитирали на државном буџету, да покривају државни расходи, ако дође до таквог драстичног смањивања државних прихода?
Ево, нудим два решења.
Прво, држава ће драстично смањити све своје расходе домаћинским пословањем, ефикасним управљањем, дигитализацијом, уштедама и увођењем вештачке интелигенције у све администартивне послове.
Државни трошковови ће увек да буду испод остварених државних прихода.
Губитака и дефицита у државној каси неће више да буде.
Други начин.
Уместо пореза, акциза и намета, пунићемо буџет приходима државе из пословања у привреди њеним капиталом , где држава има своје власништво, небитно да ли је већинско или мањинско у мешовитим компанијама.
Држава ће приходовати дивиденде из профита њених мешовитих компанија .
Држава ће водити пословање компанија да остварују увек профите, јер само тако може да покрива своје расходе.
Тако се из корена мења однос државе према привреди.
О овој идеји ћу да пишем посебан текст.
Објаснићу да сви могу да ме разумеју.
Значи, да закључим, ефикасној држави је довољно 10% годишње пореза од привреде и грађана.
Тако се привреда и грађани ослобађају тешких терета обавеза према данашој држави.
Нема избегавања пореза, јер мали порез сви плаћају.
Они који не буду платили мале порезе, биће стављени у лудницу, јер нису нормални.
На крају, када буду приходи од дивиденти толико велики да државна каса буде препуна, укида се свако опорезивање привреде и грађана.
Зар то није дивно?
Почињемо сменом Узурпатора и тоталитарног политичког система.
Процењујем да нам је пет година довољно да се развијемо и да, корак по корак, пређемо на овакву пореску политику.
Радимо да будемо прва генерација која ће то да доживи.
Верујте ми то није сан, нити је утопија.
Све можемо да створимо, ако смо радни, штедљиви и ако смо сложни.
Београд, 7533.г. коложег
