О НЕЗАМЕРАЊУ
Незамерање је болест потрошачког друштва.
Које све мери на основу личних интереса.
Тамо где имате интересе, тамо се не замерате.
Браните своје личне интересе.
Упркос моралном растакању друштва.
Или вашем личном неморалу.
Интереси су вам, ипак, важнији од морала.
Морал не доноси комфор.
Морал оптерећује.
Тешко се носи.
Зато се лако одбацује.
Интереси су конкретни и опипљиви.
Интереси су легитимни.
Морал стално нешто зановета.
Интереси су вечни.
Морал је пролазан.
Интереси дају сигурност.
Незамерање учвршћује интересе.
Даје нам снагу да издржимо у моралном посрнућу.
Незамерање сабија морал у нама.
Незамерање нас враћа у крдо.
У крду је увек удобније и топлије.
Набијамо главу у међуножја.
Окрећемо главу од неморала.
Нећемо да се замерамо.
Затварамо очи пред насиљем и неправдом.
Нека то неко други решава.
Није ме брига за пропаст Заједнице.
Важно је да нису угрожени моји лични интереси.
Зомбирани потрошачки идиоти су прогутали удицу Тоталитаризма.
Упецали су се на шопинг мамац.
Када буду извучени из незамерања, онда се освесте.
Кукају и траже помоћ. Али, тада је касно.
Не могу да врате изгубљени морал.
Незамерање га је прождерало.
Београд, 7534.г коложег
