О, КРАЈИШНИЦИ!
Браћо муја Крајишници,
Срам да вас буде!
Ајме куку, шта нам радите!
Ђе ће вам душа!
Срамте се пред поколењем наши храбри предака.
Који су бранили србство и православље.
Који су бранили наше обичаје и традицију.
Који изгибоше ко предстража хришћанства.
Срамте сте јер издадосте наше славне претке и јунаке.
Рођаци ми веле да већина вас брани и обожава манитога Вучића.
Спремате се на његов митинг.
Немере брез вас, Крајишника, митинг пасати.
Ђе вам је памет, браћо муја?!?
Ђе вам је кураж Крајишка?
Зар се чојство љуте наше Крајине купује за смрдљив сендвич?
Продадосте образ за шолде.
Ђе нестаде хајдучка и ускочка узаврла крв наши предака?
Вабе вас ка овце на соило. Сјавиће вас у своје торове.
Спрдају се свами и мећу вас на граделе.
Е, муј несрећниче, нашта си спа.
Бено, една!
Гушт ти је да ђираш на митингу.
Из дишпета!
Евала ти, прави си мушкардин!
Јема ти дјеца чиме да се поносе.
Бусате се у прса и браните полудела паламуда, који је добиа задаћу да уништи Србију.
Србе са нашег Косова да ишћера.
Ко што су васке ићшерали из вашие кућа и огњишта.
Ђедови ваши у гробовима преврћу.
Замлату и згубидана величате.
Цукуна!
Тако сте вјеровали Другу Тити.
Тако сте вјеровали, бранили и клели се у Нашег Слобу.
Када сам вам река да ће вас Наш Слоба да прода и изда, јер је курвин син, стискали сте шаке и шкргутали зубма.
И?
Шта би, браћо муја?
Ђе су вам саде ти берекини?
А ђе сте ви?
Што се пачате у политику, ђе вам мјесто није?
Што бештимате и ђипате кад ништа не знате?
Што не слушате наш умне људе?
Крајишнике и земљаке.
Поштену нашу чељад што брани србство.
Не иди, земљаче, на његов митинг.
Кумим те Богом и светим Јованом.
Није та фешта зате.
Грота је, брале, од Бога.
Замантало ти се у глави од телевизије.
Опиа те лажима.
Сједи кући и мучи. Дурај! Није вакат!
Немој брукат себе и вамилију.
Београд, 7532.г, цветењ, дан двадесет трећи
