О ДРЖАВИ
Парафразирам текст Беле Хамваша „ Вечни философ“.
Разговор разочараног Платона и мудраца Сократа.
Платон није успео да сагради на Сицилији своју идеалну Државу.
Није успео због тиранина Диониса, али и због незналаштва неразумне масе.
На повратку у домовину, на броду му се привиђа Сократ.
Који му се обраћа.
Охол си, Платоне!
Рекао си да државом мора да управља Мудрац.
Охол си и тражиш да се то одмах оствари.
И сада патиш поражен.
Причекај мало, човече!
Ти си у праву.
Никада неће да буде срећне државе, док њоме не буде управљао Мудрац.
Али, ти је нећеш да створиш.
Ко ће да је створи?
Људи треба сами да је створе.
Сами!
Када?
Када буду хтели.
После сто, хиљаду или сто хиљада година.
Свеједно!
Чекају?
Нека чекају.
Пате? Крваре? Гладују? Несрећни су?
Све док народ гладује, мрзи се, бучи, буни се, осваја, убија, док је грамзив, насилан, ташт, дотле је све узалуд.
Они тако хоће.
Треба им неред, раздор, збрка, отров, убиства, насиље?
Не можеш да их спречиш.
Они тако хоће.
Све док се не пробуде, освесте и док не изађу из незналаштва.
Тада ће да потраже Мудраца.
Ако буду преживели.
Све што радим је борба да преживимо.
Верујем да има смисла.
У општем нестајању.
Београд, 7532.г. трешњар
