О БАНКРОТУ

Branko Dragaš

PREDLOZI – Izneo sam u prošlom broju moje predloge iz 2009.godine o tome kako da se sprovede Bankrot kroz 25 političkih mera i 101 ekonomsku meru. Mnogi čitaoci su mi pisali da podržavaju takve iznete mere i pitali me da li se neko oglasio povodom tih mojih mera. Niko! Niko se nije oglasio. Niko se nikada u poslednjih četiri decenije nije osvrnuo na moje iznete predloge. Politički ološ na vlasti, bez obzira da li su komunisti, socijalisti, radikali, demokrate, liberali, neoliberali, naprednjaci ili socijaldemokrate, levica, centar ili desnica, autošovinisti ili estradne patriJote, nikada ništa nisu rekli povodom mojih otvorenih predloga. Jednostavno, pravili su se kao da to ništa ne postoji i gurali su svoju pokvarenu politiku. Branili su totalitarno ustrojstvo države, svoju vlast i osvojenu mogućnost da mogu da kradu i pljačkaju državu i građane. Svi političari su isti kriminalci na vlasti, bez obzira na njihovu ideološku podeljenost. Narod im je, nažalost, verovao. To je razlog naše propasti. Narod je povodljiv i veruje političkom ološu.

ZADUŽIVANJE – Današnje stanje Srbije je daleko gore, nego te 2009.godine kada sam pisao predloge o proglašenju Bankrota. Tada da se desilo čudo,  da su me političari poslušali i primenili mere koje sam naveo, Srbija bi bila danas bogata, uređena i slobodna evropka država. Ali to se nije dogodilo. Tako smo doživeli veliku istorijsku nesreću.Naša tragedija se približava krvavom raspletu, koji će,ipak, dovesti do pada fašističkog režima Uzurpatora. Stanje države i naroda je očajno. Sve institucije su razorene i narod, uz pomoć studenta, priprema se da smeni poludelog Uzurpatora i njegov kriminalni režim bandita i razbojnika. Izneću  ovde samo katastrofalne ekonomske paramatre. Presek sam napravio sa sredinom maja 2026. godine. Ukupni dugovi države, kompanija, građana i banaka su prešli 130 milijadi evra, dok je realan BDP svega 53 milijarde evra,š to je povećalo našu zaduženost na 143,5% BDP. Nastavlja se dalje narkomansko zaduživanje i Srbija će uskoro skupo da plati nesposobnost, kukavičluk i nezainteresovanost građana da zaustave psihopatu Uzurpatora u namernom zaduživanju i trošenju pozajmljenog novca. Potpuno je jasno, isticao sam to od prvog dana, da je on dobio zadatak da uništi Srbiju i istrebi Srbe.

JAVNI DUG – Posmatraćemo godišnji rast BDP i uporediti ga sa godišnjim rastom Javnog duga u periodu 2012 – maj 2026.g. Javni dug 2011.g – 13,19 milijardi evra – maj 2026 -46,4 milijardi evra. Ukupan rast – 251,5% ili godišnje 17,96%. U istom periodu stopa rasta BDP je zvanično bila 2,7%, ali realno svega 2,1%. Kada dug raste osam puta brže od rasta BDP-a, to je matematički dokaz da je Srbija bankrotirala. Samo se to krije od zavedenog naroda.

DEFICITI – Bankrotirana država pravi sve veće deficite. Tako je za njegove vladavine napravljen spoljno-trgovinski deficit -105,8 milijardi dolara, dok je ukupan budžetski deficit prešao 22,535 milijardi evra. Kako je BDP bio 2012.godine 33,7 milijardi evra, dok je danas realni BDP svega 53,8 milijarde evra, što je povećanje od  svega 20,1 milijardi evra. To znači, da ukupan rast BDP od 2012 do 2026.g. nije bio dovoljan da pokrije narastajuće budžetske deficite.Da li su ovi zvanični podaci dovoljni da shvatite u kakvom problemu se Srbija nalazi?

BANKROT – Ponavljam po ko zna koji put. Bankrot je lekovit za državu koja je sebi dozvolila da upadne u eksponencijalnu krivulju zaduživanja. To narkotizovano stanje mora da se ubrzo prekine. Jedini način da se prekine je da se proglasi Bankrot. Javno da nova vlast proglasi da je Srbija bankrotirala i da se uvode Privremene mere za izlazak iz Bankrota. To je dobro kako za naše strane poverioce, tako i za građane Srbije. Poverioci moraju da znaju pravu istinu o finansijama Srbije, dok građani moraju da se sučele sa poraznom istinom da ih je vlast dovela u stanje bankrotstva. Bankrot je podvlačenje crte. Promenena ekonomske politike. Put prema ozdravljenju države.

HIRURGIJA – Ako mogu da vam približim ideju proglašavanja Bankrota, mislim da je najbolje kroz medicinke termine. Srbija je teško oboleli pacijent, koji mora da se operiše da bi joj se spasio život. Operacija je nužna. Nakon pregleda pacijenta, utvrđivanja prave istine o zaduženosti države i dubine naše propasti, konzilijum lekara, menadžeri, donose odluku da se Srbija odmah operiše. Određuje se najstručniji tim hirurga koji će da izvrše tu složenu operaciju spasavanja Srbije. To moraju da budu najiskusniji hirurzi, koji imaju najviše izvršenih uspešnih operacija i koji su najbolji u svom zanatu. To ne mogu da budu studenti, stažisti, politički diletanti ili profesori floskula i fusnota, koji nikada nisu ušli u operacionu salu, ali zato na medijima odlično pričaju i prezentuju kako operacija treba da izgleda. Cilj hiruške operacije je da se zaustavi dalje pogubno zaduživanje, da se pokrene privreda, da se zaposli narod, da se srežu troškovi, povećaju prihodi, da počnemo da zarađujemo novac i da dobijemo predah u vraćanju dugova. To nije moguće ostvariti bez temeljne promene političkog i ekonomskog sistema.

NADRILEKARI – Građani ovu moju ideju još ne prihvataju. Oni slušaju razne nadrilekare: profesionalni politički ološ, analitičare masturbatore, konsultante japijevce bez hiruškog ikustva, razne medijske trovače, vračare i hokus pokus prevarante. Koji namerno zamućuju vodu i sluđuju zavedeni narod, kako bi ostvarili neke svoje male, sitne, banalne i beznačajne interese.Egomanijaci su preplavili društvene mreže. To otežava stanje pacijenta.

PACIJENT – Građani Srbije moraju da odluče, to je sudbonosna njihova odluka, da li hoće da se operišu ili će nastaviti da veruju nadrilekarima naše nacionalne propasti. Odluka je na građanima. Hirurzi čekaju. Njima se nigde ne žuri, jer znaju šta će da se dogodi. Svako dalje otezanje dovodi pacijenta u sve težu situaciju. Srbija nema vremena za gubljenje. Spas je moguće izvesti, ako se građani odmah opredele. Ako masovno izađu na ulice, sruše veleizdajnički režim Uzurpatora i postave konzilijum hirurga, koji će pripremiti pacijenta za hitnu operaciju.

MENADŽERI – Ako ste ovo razumeli, onda vam je potpuno jasno da stručni konzilijum lekara treba da sačinjavaju -profesionalni menadžeri, koji znaju da prave pare za državu, kompanije i građane.Menadžeri nisu tajkuni. Tajkuni su banditi koji su opljačkali državu. Paraziti koji žive na pljačkanju države i građana.Oni koji uzimaju, otimaju i kradu. Tajkuni ne znaju na tržištu da prave novac.Oni ne znaju u fer utakmici da pobede, nego traže da država namesti utakmicu da oni izađu kao pobednici. Ne mogu u konzilijum da uđu ni profesori, jer su oni teoretičari koji nikada na tržištu niu zaradili sto evra. Moraju, dakle, profesionalni menadžeri, koje imamo u zemlji i rasejanju.

PET POTEZA – Decenijama unazad, narodčito devedesetih godina prošlog stoleća, kada sam bio profesionalno angažovan da savetujem razne strane vlade ili strane kompanije, jedino me Srbija nikada nije angažovala da im besplatno pomognem, koje su upale u finansijske poteškoće, uvek sam postavljao jedno isto pitanje političarima tih država ili direktorima kompanija – koji su vam prvi Pet poteza koji ćete da preduzmete na spasu države ili kompanije? Zavisno od odgovora, znao sam šta će dalje da se dogodi. Isto pitanje sam postavio premijeru Zoranu Đinđiću na početku februara 2001.godine, kada sam prvi put došao kod njega u kabinet, jer više nisam mogao da se odbranim od njegovih poziva da ga posetim i vidim ga u, toliko željenom, kabinetu premijera Srbije. Posle njegovog polučasovnog ispraznog monologa o tome kako se u zgradi Vlade krade na kafi, filadendronima i ostalim materijalnim potrepšinama za rad Vlade, posle besmislenih pokušaja crtanja na papirima nekih sporadičnih rešenja, prekinuo sam ga, uzeo prazan papir, preuzeo mu hemijsku olovku iz ruke, napisao na papiru brojeve od 1 do 5 i rekao mu da mi napiše prvi Pet strateških poteza koje će da povuče kao prvi demokratsko izabrani premijer posle pada despotije. Šta mislite šta je premijer Đinđić napisao? Ništa! Ništa nije znao da napiše. Znao sam da Srbiju čeka nacionalna tragedija. Napustio sam taj promašeni koncept posle dve nedelje, jer nisam hteo da učestvujem u uništavanju Srbije. Đinđiću sam rekao na rastanku da je koncept pogrešan i da će milioni ljudi doći pred Vladu da protestuju zbog ekonomskog sloma, koji će radnike da izbaci na ulicu i dovede do siromaštva građana. Nažalost, kada je shvatio da je koncept koji je prihvatio da sprovodi bio pogrešan, prepustio se da ga zlikovci streljaju.

PRVI POTEZI – Naučio sam od prijatelja hirurga da nije važna brzina poteza u operaciji spasavanja nastradalog pacijenta, nego pravilan redosled poteza. Iskusni hirurzi nemaju paniku. To je poledica dugogodišnjeg rada u operacionoj sali. Vlada menadžera mora da preduzme sledećih Pet poteza : 1.PRESEK STANJA – rok 5 radnih dana.Utvrđivanja dubine naše nacionalne tragedije, kako bi se znalo šta nas sve čeka. 2.OBAVEŠTENJE GRAĐANA  o finansijskom stanju države. To je otrežnjenje od dužničke opijenosti. Svaki građanin u zemlji i rasejanju mora da zna istinu. Mora da zna koliki teret spasa države pada na njegova pleća. Na oslobođenim medijima svakoga sata narednih mesec dana se emituje visina duga Srbije  3.OBAVEŠTAVANJE SVETA – Vlada menadžera obaveštava svet i naše poverioce o preseku stanja naše nacionalne tragedije. Ništa ne sme da se sakrije. Svetska javnost nam je potrebna da bi, napokon, shvatila ozbiljnost naše tragične situacije, da razumeju našu strategiju vraćanja dugova i naš operativan plan spasa Srbije. 4. PROGLAŠENJE BANKROTA – Vlada menadžera proglašava Bankrot i tako dobija neophodno potreban vazduh da zaroni u velike probleme koje hoće da reši. Bankari bi rekli -dobija „ grace“ period za početak vraćanja naših dugova. Naravno, bez plaćanja kamate, jer zaduživanje mora da stane i kamata više ne me da se obračunava. 5. PRIVREMENE MERE – Vlada menadžera uvodi  odmah Privremene mere u sve državne institucije na godinu dana i sprovodi operativan Program za spas Srbije.

POVERIOCI – Naučio sam od starih svetskih bankara kako se razgovara sa poveriocima. To sam primenio u konsultanskom poslu kod drugih država, kada sam učestvovao u pregovorima sa njihovim poveriocima.  Video sam efikasnost tog pristupa. Stari bankari kažu: kada dugujete 100 evra nekom poveriocu, onda je to vaš lični problem. Ali, ako dugujete 100 miliona evra ili danas Srbija  duguje 58 milijardi evra strancima, onda je to problem poverilaca. Svi poverioci dobro znaju da neće naplatiti svoje potraživanje, ako dužnik propadne. Bankrot se zato proglašava da dužnik ne propadne i preduzimaju se Privremene mere. Saradnja sa poveriocima je nužna i poštena. Poverioci to traže i podržavaju dužnika u nameri da naplate svoj novac. Vlada menadžera obavlja razgovore posebno sa svakim poveriocem i pravi plan otplate duga. Zato moraju te pregovore da vode naši iskusni bankari i finansijeri iz zemlje i rasejanja. Kada sam to predložio Đinđiću na kraju 2000.godine, bio je tada mandatar, on je poslao na pregovore sa poveriocima političkog diletanta i finansijski nepismenog  prof Miroljuba Labusa i njegovu ekipu japijevaca neznalica. Poraz je bio zagarantovan. Umesto da se oslobodimo svih dugova, zbog zlikovačkog NATO bombardovanja, oni su pristali da nam otpišu kamate. Koje su kucale dok smo bili pod sankcijama i koje nismo mogli  da plaćamo. To je bila finansijska katastrofa za državu. Verujem da je ekipa koja je pregovarala, vešto to iskoristila za sebe. Dosmanlije su znale odlično da kapitalizuju osvojenu vlast. Zato je nužna lustracija i konfiskacija imovine političara i njihovih tajkuna.

PREGOVORI – Vlada menadžera će, na početku pregovora s poveriocima, da kaže : Gospodo poverioci, naši najveći ekonomski stručnjaci su vas od 2012.g, kada je pihopata Uzurpator počeo da narkomanski uzima od vas novac, opominjali da mu ne dajete novac, jer on će taj novac da pokrade i da potroši za potkupljivanje svojih birača. Punih 14 godina vas opominjemo i molimo da to ne radite. Vi nas niste poslušali. Odgovorni ste za nastali problem, kojeg moramo ZAJEDNIČKI da rešimo. Dakle, uprkos svemu što smo vam ukazivali i apelovali na vas, uprkos vašoj pohlepi da,ipak, date novac narcisoidnom prevarantu Uzurpatoru, nova Vlada Srbije hoće da zajedno definišemo koliki su realni naši dugovi i kako da ih vratimo. Znači, Srbija hoće da vrati realne dugove. Tražimo vaše razumevanje i saradnju. Naš finansijski tim će da istraži tokove novca i pronaćemo gde se oteti kapital od države i građana nalazi. Tražimo od vas, kao partnera, da nam pomognete u tom poslu. Tražimo da otkrijete sve račune i imovinu Uzurpatora, političara, tajkuna i kriminalaca iz Srbije. Specijalni odred srbskog Eliot Nesa uhapsio je  Uzurpatora, političare, tajkune i kriminalce. Država će da ih sve privede zakonu, osudi i vrati novac u Srbiju. Vaša pomoć u tome nam je presudno važna. Pored toga, zajedno ćemo da otkrijemo koji vaši političari  su uzimali novac iz odobrenih kredita Srbiji. Predlažemo da vi njih uhapsite i da im konfiskujete novac i imovinu. To ne morate da nam uplaćujete. Smanjite za taj naplaćeni novac našu kreditnu zaduženost. Ako nas budete poslušali i ako pristanete na saradnju, garantujemo vam da za godinu dana možemo da vam vratimo sve dugove. Sve, dakle, zavisi od vas. Šta će da urade poverioci? Pristaće na naše predloge. Tako ćemo da se oslobodimo dugova i političara kriminalaca.

ZABRANA ZADUŽIVANJA – Vlada menadžera odmah donosi Zakon o zabrani zaduživanja Srbije. Na taj način sprečavamo da država uzima dalje kredite i zaustavljamo naše dalje propadanje. Ozdravljenje znači da moramo da se oslobodimo narkomanskog zaduživanja. Kako ćemo da finansiramo privredni razvoj Srbije kada nemamo novca? Stručnjaci MOBE imaju rešenje. Nećemo javno da ga objavljujemo zbog mešetara, plagijatora i parazita na društvenim mrežama, koji bez trunke srama kradu ideje MOBE, prestavljaju da su njihove i nastoje da se tako nametnu javnosti kao spasioci. Ali, to im ništa ne vredi. Problemi su toliko veliki da traže naše najbolje i najiskusnije stručnjake. Prevara ovih mešetara će vrlo brzo da bude razobličena.

INVESTITORI – Stručnjaci MOBE već razgovaraju sa svetskim investitorima o novom načinu ulaganja u oslobođenu Srbiju. Ulaganja koja neće biti nikakva zaduživanja. Razradili smo taj oblik ulaganja i trenutno ga započinjemo u nekim zemljama Centralne Azije i Afrike. Kada promenimo vlast u Srbiji, kada menadžeri budu upravljali Srbijom i kada uspostavimo nove zakone, tek tada ćemo pozvati naše i strane investitore da počnu da ulažu u Srbiju. Projekte smo već pripremili. Projekte pokretanja proizvodnje i zapošljavanja naroda. Samo kroz pokretanje domaće privrede i rast plata zaposlenih možemo da dođemo do većeg životnog standarda. Nema drugog puta. Nema prečica! Moramo da prođemo kroz temeljnu promenu političkog i ekonomskog sistema. Trebaju nam dvocifrene stope privrednog razvoja. Treba da BDP podignemo sa 53 milijarde evra  na BDP od 530 millijardi evra. Znate li to, gopodo drugovi, da uradite? Ako znate, izvolite. Poklonite se i počnite. Građani će da vas svakog dana kontrolišu. Merimo vaš učinak. Ako znate da pravite novac za državu, kompaniju i građane, imate našu podršku. Jednostavno, zar ne?

Beograd, 7535.g. cvetanj