НУМАНТИЦИ
На северу Иберијског полуострва био је,средином другог века пре нове ере, град Нуманција, кога Римљани нису могли никако да савладају.
Нуманција је била мали и безначајан, сиромашан град.
Нумантици су живели на негостољубивом терену.
Али, Нумантици су поседовали жестоку љубав према слободи.
Побеђивали су римске легије и натерали их на сремно повлачење.
Римљани такво понижавање више нису могли да трпе.
Сенат је одлучио да пошаље Сципиона Емилијана, чувног римског генерала и човека који је спалио Картагину, да покори Нуматинце.
Сципион је 134. године п.н.е. кренуо са 30.000 војника на Нуманцију.
Генерал је знао да су Нунантици жилави и бескомпромисни борци, није хтео непотребно да ризикује животе својих војника, па се определио да град опколи и да прекине сваку могућност доставе хране.
Намера му је била да глад заврши посао за њега.
Након нешто више од годину дана, залихе хране су се исцрпле.
Када су Нумантинци схватили да се немају чему надати, спалили су град до темеља.
Не желећи да постану римски робови, већина њих се убила.
Нуманција је постала касније симбол шпанске независности и храбрости.
Мигел де Севантес је написао трагедију под насловом Опсада Нуманције.
Песници су састављали оде о жестоким браниоцима.
Сликари су дочаравали на платнима величанствене тренутке одбране града.
Шпански родољуби величају Нумантинце и диве се њиховој храбрости и љубави према слободи.
Ко су били Нумантинци?
Историчари кажу, староседелачко становништво Иберијског полуострва.
Сматрали су их Келтима.
Који су говори један стари језик, кога су Шпанци назвали келтским језиком.
Веч сам писао ко су билил староседиоци Иберијског полуострва и какву заједницу су они имали.
Ко су онда били Келти?
Келте сматрамо српским ратничким сталежом.
Који су имали све особине Срба.
Нису дали да се покоре.
Волели су слободу.
Били су велики ратници.
Појединачно су били фантастични ратници, али су имали слабу организацију заједничке борбе.
Српски јунаци су поновили подвиг слободољубивих својих предака Нумантинаца.
Стеван Синђелић.
Хајдук Станко и Зека буљбаша.
Мајор Милан Тепић.
Српски народ би рекао да ивер не пада далеко од кладе.
Београд, 7528 година, гроздобер, дан осми
