Početna Sadržaj Privatizacija Nove gazde oru više od 300.000 hektara

Nove gazde oru više od 300.000 hektara

730
0
SHARE

Privatizacija vojvođanskih kombinata se polako, ali neminovno, privodi kraju, i do sada je novog gazdu dobilo više od 160 poljoprivrednih preduzeća koja su obrađivala preko 300.000 hektara oranica. S obzirom na to da se procenjuje da su nekada društvena preduzeća u Srbiji ukupno koristila oko 620.000 hektara, od čega je oko 540.000 hektara u Vojvodini, jasno je da je prodato više od pola onoga što se prodati moglo. Poređenja radi, treba reći i da u Vojvodini ima ukupno oko 1,6 milion hektara obradivih provršina, što znači da je u rukama paora dve trećine njiva, to jest oko 1,1 milion hektara.

Kako je za “Dnevnik” izjavio direktor Uprave za zemljište Republičkog ministarstva poljoprivrede Zoran Knežević, na tenderima, aukcijama i kroz tržište kapitala do sada su privatizovana 144 preduzeća koja su u svom sastavu imala državne i društvene oranice. U ovim preduzećima bilo je ukupno oko 240.000 hektara zemlje, od čega je oko 110.000 hektara državnih oranica, a ostale su društvene. Kada se na to doda i činjenica da je oko 20 preduzeća prodato iz stečaja i da su te propale firme obrađivale više od 60.000 hektara, jasno je da je iz ruku “društva” u ruke pojedinaca i “strateških patnera” prešlo preko 300.000 hektara.

Ovde treba reći da nove gazde sve ove njive nisu kupile, jer one državne dobijaju samo na korišćenje, dok se za društvene može reći da su prodate.

Uz priču o tome koliko je prodato važno je i to ko je kupovao, a kupaca ima i naših i stranih. Miodrag Kostić i Miroslav Mišković su za sada najveći veleposednici u Srbiji, jer Kostić, to jest njegov “MK-komerc”, već u šest kombinata ore više od 30.000 hektara, a Mišković, to jest “Delta”, ima pet firmi i preko 20.000 hektara.

NJive su kupovali i “Matijević” i “Krmivoprodukt” i “Nektar”… Neki su, bogami, kupljeno već i prodali, a najbolji primer za to je “Viktorija grup”, koja je “Pirgrevicu” i “Sombor” brzo kupila, a još brže prodala. Naravno, bilo je i onih koji su pobeđivali na tenderu te, pošto nisu ispunili obaveze, preduzeća su im oduzeta, kao što je slučaj s inđijskom “Agrounijom”, koju je na tenderu “osvojio” “Brazdakoop”, ali se nije držao slova kupoprodajnog ugovora te je ugovor raskinut, a na ponovljenom “takmičenju” pobedio je “MK-komerc”.

Iako je našim ustavom, pa i novim Zakonom o zemljištu, zabranjena prodaja oranica strancima, gazde iz inostranstva su na mala vrata ipak došle u posed oko 10.000 hektara, i to zahvaljujući Zakonu o privatizaciji i njegovom tumačenju. Naime, prema zvaničnom tumačenju Agencije za privatizaciju, onaj ko kupi poljoprivredni kombinat, kupuje i društvenje njive, dok one u državnom vlasništvu dobija samo na korišćenje.

Do njiva su došle i strane kompanije. Engleska kompanija “Kornvol” nedavno je kupila novocrnjanski poljoprivredni kombinat “Jakšićevo”, a s njim i 1.380 hektara društvenih njiva. Mađarski investitori su kupili “Slogu” iz Perleza, a hrvatski “Agrokor” je, kupivši beogradski “Frikom”, u miraz dobio i 1.469 hektara, koji se većinom nalaze u Pančevačkom ritu. S vrbaskim “Karneksom” “Midlend” ore i oko 7.000 hektara, a po svemu sudeći, investitori iz Irske stoje iza još nekoliko kupoprodaja vojvođanskih preduzeća. Na kraju se postavlja i pitanje: šta je privatizacija do sada donela i kombinatima i domaćoj poljoprivredi? Decidiranog i objektivnog odgovora za sada nema, jer dok nove gazda tvrde da su unapredile proizvodnju, obnovile opremu i mehanizaciju, povećale prinose i produktivnost, dotle paori ostaju pri stavu da je zemlja za seljake, a ne za tajkune .

Malo ostalo

Iako se čini da je za prodaju ostalo još dosta, u suštini je otišlo sve što je interesantno, sem nekoliko izuzetaka.

Da je to zaista tako, vidi se i na osnovu onog što je još ostalo da se proda. Po rečima Gorana Kneževića, za prodaju je ostalo još 159 poljoprivrednih preduzeća koje u svom sastavu imaju oranice, ali se mahom radi o manjim firmama. Od velikih ostali su samo “Mitrosrem” iz Sremske Mitrovice, “Graničar” iz Gakova, “Elan” iz Srbobrana i bečejski PIK “Bečej”.

Ovde treba dodati da od konačnih 620.000 hektara treba oduzeti 90.000 hektara koje su zadružno vlasništvo i koje se ne mogu privatizovati.

D. Urošević
Dnevnik 29.08.2006

SHARE