Citiram: »kako æe oni rešiti taj problem, to je njihova stvar.« Zatvoren citat. Taèka. O kome se tu govori? Ko su – to Oni? Ko je –Taj Problem? Zašto je to – Njihova Stvar? Gore navedeni citat izgovorio je Premijer, glasnogovornik i ideolog nove vlasti, povodom suðenja u Hagu. Oni su – meðunarodna zajednica. Taj Problem je – svrgnuti i isporuèeni Despot. Dakle, Taj Problem je Njihova Stvar, a mi smo se, bez veæih poteškoæa, oslobodili Tog Problema jer: »kad je bio u Beogradu, mi smo imali problem, a sada kad je u Hagu, oni imaju problem.« Sjajno! Pravi recept za rešavanje svih naših nagomilanih problema. Kada bi još mogli da sve druge probleme isporuèimo, reforme bi sigurno uspele. Ali, nažalost, Oni biraju. Uzimaju samo ono što im treba. I zato nas neprestano ucenjuju.
Nešto je, ipak, u ovoj logici izvrnuto. Ne smemo zaboraviti da Oni ne mogu da reše Taj Problem zbog toga što je nastao kod nas. Stvorili smo ga mi. Njegovom ishitrenom isporukom nismo ništa rešili. Nismo ništa valjano uradili da bismo spreèili, za svaki sluèaj, da se Taj Problem ne pojavi ponovo. Naša sredina, koja se danas pretvara i èini neveštom, izrodila je Taj Problem, uprkos protivljenju ljudi koji nisu mogli da prihvate populistièki uzdizanje primitivnog nacionalizma. Veæina naših sunarodnika, zadojena praznim prièama i velikim obeæanjima, nažalost meðu njima su bile važne državne i nacionalne institucije i pojedinci, poverovala je velikom demagogu i usreæitelju svekolikog raseljenog naroda i podržala ga je u misiji otpora Novom svetskom poretku. Moram priznati da je malo bilo misleæih ljudi koji su razmišljali svojom glavom i koji su suprostavili agresivni primitivizam u usponu. Naše reèi se nisu èule od besnih povika profesionalnih rodoljubaca. I tako je sve otišlo u propast. I pre nego što je poèelo znali smo da æemo biti najveæi gubitnici. A šta smo drugo mogli da oèekujemo? Kada se samo setim onih kriminalnih tipova i probisveta što su se nametnuli za narodne voðe i tribune, kada se setim èitave kamarile poslušnika i štitonoša, razbarušenih škrabala i sveneznalica, koji su se utrkivali da pokažu svoju odanost Tom Problemu, onda je pravo èudo kako smo uopšte uspeli da opstanemo i ostanemo normalni u toj ludnici gde su pacijenti preuzeli vlast u želji da izleèe zdravorazumne i moralne. Na svu sreæu, posle dugog išèekivanja, posle velikog iskušavanja, kada su mnogi pomislili da nam nema spasa, uspeli smo sami, uprkos neverici meðunarodne zajednice, da prevaziðemo sebe i da se pobunimo, te da legalno, prvo na izborima, a onda, kada više nije bilo druge moguænosti, na ulici srušimo Taj Problem i èitavom svetu dokažemo da nismo varvari i genocidan narod.
Bilo je to ponovno uzdizanje posrnulog naroda. Trenutak kada je provalila energija stvorena još u vreme graðanskog protesta. Onda smo poverovali da je Taj Problem napokon uhvaæen u mišolovku i da æemo uspeti da ga se civilizovano rešimo. Ali, na nesreæu, pregovaraèi iz potaje uspeli su da oslobode Taj Problem i da ga vrate u život. Meðutim, u oktobarskom prevratu više nije imao kud. Njegova tragièna rola je bila završena i niko više nije smeo da se s njim nagaða. Graðani su odluèili da napokon spuste zavesu i završe jednu loše režiranu predstavu. Nova vlast je tek tada mogla da objavi svoju politièku pobedu. I dok je oduševljena publika, opijena sopstvenim uspehom, slavila pobedu nad vlastitim strahom, iza kulisa su otpoèele prljave igre koje traju do dana današnjeg. Iza kulisa se odvijala bespoštedna borba oko podele politièkog plena. Akteri Revolucije su poèeli da trguju sa poraženim snagama režima, oèekujuæi da æe preoteti najunosnije pozicije za sebe i svoje stranke.
Oèekivali smo da æe narednih dana doæi do hapšenja Tog Problema i èitave njegove dvorske kamarile. Meðutim, nedeljama se ništa nije dešavalo. Nova vlast nije bila sposobna da otpoène suðenje Tom Problemu. Svako od osumnjièenih tražio je zaštitinika u novoj vlasti. Vreme je prolazilo. Gubili su dragocenu energiju u meðusobnom optuživanju i svaðama. Onda su usledili ultimatumi Imperije u Rastrojstvu.Tako se naš problem našao u Hagu. Novi vlastodržci su se pokazali nesposobni da vode državu i nisu smeli da donesu važne istorijske odluke.
Zašto nije bilo suðenja u zemlji? Zašto je nova vlast toliko kasnila sa hapšenjem? Zašto su dozvolili da ponovo budemo ucenjeni i pritisnuti uza zid? Na sva ova pitanja tražimo odgovore. Ne prihvatamo tumaèenje kako je to – Njihova Stvar! Taj Problem je naša stvar i naš problem! Da smo imali sposobne ljude na vlasti, morao je veæ narednog dana posle prevrata da bude uhapšen i da mu otpoène suðenje u zemlji. To suðenje bi pokazalo da smo se otreznili od opijenosti i da smo spremni da se suoèimo sa istinom. To suðenje smo svi oèekivali jer je bilo pravo vreme za istorijsko svoðenje raèuna. Na tom javnom suðenju, koje bi prenosili svi domaæi i svetski mediji, ne bi se sudilo jednom zlom èoveku, veæ zloèinaèkom sistemu koji je on stvorio. Optužnica bi ga teretila za: veleizdaju zemlje, ratnohuškaèke govore, organizaciju paravojnih formacija, nemoguænost dogovora o mirnom razlazu, ne prihvatanje konfederalizma, ostavljanje bez zaštite sopstvenog naroda, diplomatske iskljuèivosti i arogancije, pljaèkanje sopstvenog naroda, podrivanje ekonomske moæi države, hiperinflaciju, stvaranje piramidalnih banaka, uvoðenje monopola, rasprodaju društvenog bogatstva, organizovanje kriminala, masovno iseljavanje iz zemlje, blokadu na Drini, sivu ekonomiju, upad u platni sistem, nezbrinjavanje izbeglica, gubitak teritorija, sukob sa NATO alijansom, izdaju francuskog oficira, gušenje slobodne štampe, likvidaciju neistomišljenika, kraðu izbora, stvaranje despotske države i za sva ona nedela koja su nam zagorèavala život u njegovoj vladavini. Duga kolona svedoka bi Tom Problemu u direktnom suèeljavanju pokazala kakve su posledice njegove vladavine. U toj nepreglednoj koloni našli bi se: majke koje su izgubile sinove u promašenim ratovima, oèevi èije su kæerke silovane, ratni invalidi i dobrovoljci bez socijalne pomoæi, roditelji i roðaci poginulih od NATO bombi, izbeglice bez posla i krova nad glavom, iseljenici koji rade prljave poslove po tuðim zemljama, osiromašeni srednji stalež, penzioneri bez redovnih primanja, radnici u propalim fabrikama, lekari koji ne znaju s èime da rade, profesori u školama bez plata i grejanja, pacijenti koji umiru bez lekova, omladina bez perspektive, samoubice iz bede i oèaja i svi oni kojima je životna radost uskraæena zbog lažnog mita o nebeskom narodu.
Svi bi oni svojim životima svedoèili. Taj Problem bi makar jednom uistinu video nalièje svoje vladavine. Prvi put bi se suoèio sa pravom istinom.
Zato nam je trebalo suðenje u zemlji!
Trebalo nam je i zbog toga da pred èitavom javnošæu prizna sa kojim liderima nove vlasti je sedeo i dogovarao se oko podele vlasti, da kaže koji su politièari bili saradnici DB, da prozove vitezove srpske privrede koji su po njegovom nalogu koristili sredstva primarne i sive emisije, otkupljivali devize po zvaniènom kursu i iznosili pare napolje na privatne raèune, da nam kaže nešto o novobogatašima i kako su stvarali kapital, da saopšti šta je njihov zadatak bio u operaciji pljaèkanja naroda, da objavi kako su se formirale paravojne formacije i ko im je sve davao novac, da rasvetli sva politièka i druga ubistva u zemlji, da otkrije ko je poèinio zverstva nad drugim narodima i da prizna zašto je stvorio pink ideologiju. Suðenje u zemlji nam je trebalo da otkrijemo sistem zloèina koji je vršio u naše ime i da smognemo snage da jedni drugima pogledamo u oèi. Sudski proces bi pokazao da smo spremni da se suoèimo sa sopstvenim zloèincima i da smo narod koji ima istorijsku snagu da traje. Zašto da prikrivamo zloèine? Neka svako odgovara pred Bogom i narodom za sve to što je uèinio. Ko se uplašio istine? Ko se uplašio da Taj Problem ne progovori? Nova vlast! Ona nije imala snage da se suoèi sa istinom. Uplašili su se da njihova bliska veza sa prethodnim režimom ne bude obelodanjena. Kao da javnost ne zna ko je sve iz nove vlasti saraðivao sa DB. Ali, trebalo nam je javno svedoèanstvo. Nažalost, sve je to izostalo. Izostala je i ozbiljna promena sistema. Ko je omoguæio ratnim profiterima da preko noæi operu biografije? Zašto se odstupilo od izvornih naèela oktobarskog prevrata? Zašto su izneverena oèekivanja graðana? Ko je pogazio Ugovor s narodom?
Kako je vreme prolazilo bilo je sve oèitije da je napravljena sprega izmeðu nove vlasti, vrha DB i najbogatijih profitera iz despotskog režima da se zavesa ne podiže pre nego što svi ne uèvrste svoje pozicije. I niko nije imao vremena da se bavi uspostavljanjem graðanskih institucija. Partije su ponovo upravljale našim sudbinama.
U meðuvremenu usledio je pritisak iz Haga. Nesposobni da se suoèe sa istinom, novi vlastodržci nisu otpoèeli suðenje u zemlji, pa su morali, navrat nanos, da izvrše isporuku Tog Problema i danas, zadovoljni u svom malograðanskom sebeljublju, tvrde kako je to – Njihova Stvar?! Kao da Taj Problem ne postoji.
Greška, gospodo!
Nije to Njihova Stvar, veæ naša. Niste imali snage da temeljno ispitate uzroke zla i niste se usudili dodirnete nedodirljive. Dozvolili ste zloèincima da se pretvaraju da su ugledni graðani i da traže zaštitu pravne države. Neki od njih, koji su tukli radnike i zatvarali istomišljenike, danas govore o znaèaju reformi i podržavaju liberalne ideje. Drugi, opet, šire svoje kompanije nastale na pljaèki i služenju despotskom režimu. Svi oni su zahtevali da se Taj Problem što pre prebaci u Hag kako bi bili mirni mirni. A sve što je uèinjeno, uraðeno je zbog njihovih interesa. To je jedini razlog što se nije sudilo u zemlji. Zbog toga danas moramo da se stidimo slušajuæi kako Taj Problem govori u ime svih nas. On se brani kao ranjena zver i daje sebi pravo da nam opet naškodi. Takav je bio na vlasti i neæe prezati da nas sve zajedno odvede u kolektivni zloèin. Govoriæe da nije bio usamljen u svom suludom projektu. Pozivaæe se na izbornu volju veæine graðana i na dobru saradnju sa opozicijom. Služiæe se svim sredstvima da dokaže da smo mi krivi, a ne on. Ako u tome uspe, onda je to velika tragedija za sve nas. Velika greška je napravljena. Najviše je pogrešio glasnogovornik i ideolog nove vlasti. Zaboravio je taj Pragmatièar bez vizije da se ne može trgovati svaèim. Postoji nešto što je u domenu moralnih naèela i principa. Uzaludno je se marketinško dodvoravanje sudu istorije, jer taj sud ne priznaje snagu moæi, veæ snagu istine.
Zašto bi još bilo važno suðenje u zemlji? Pred èitavom svetskom javnošæu oslobodili bi se kolektivne odgovornosti i onda bismo imali pravo da meðunarodnom sudu podnesemo tužbu za zloèin protiv èoveènosti. Osuðujuæi sopstvenog zloèinca i njegove saradnike mogli smo, nakon presude, da podignemo optužnicu protiv svih politièara i èelnika NATO alijanse koji su godinama bili u vezi sa Tim Problemom, pregovarali, dogovarali, smejali se, jeli jagnjeæe peèenje i pili domaæu kajsijevaèu, da bi na kraju, razoèarani u njega, na kraju XX veka civilizovanu i nezavisnu zemlju, njene graðane, gaðali bombama sa obogaæenim uranijom, kako bi nas priveli pameti. Osuðujuæi sopstveni zloèin imali bismo moralno pravo da tražimo da i druge države osude svoje zloèine. Nažalost, tu priliku smo propustili nesmotrenošæu nove vlasti. Bojim se da ni ratnu štetu neæemo dobiti.
Pragmatièar bez vizije je hteo trenutnu slavu. Nije razmišljao koliko æe nas njegova brzopletost i smušenost koštati. Samo mu je bilo važno da se dodvori moænijim od sebe. Biti dobar sa moænijima to je san svakoga malograðanina. Istorija ne trpi malograðanštinu. Istorija traži odgovorne ljude koji mogu da vode državu. Državi su potrebni državnici. Politièki kalkulanti ne mogu da brane interes zajednice. Oni se brzo zadovolje malim materijalnim koristima i prinadležnostima. Zbog toga su malograðani.Teško nama sa njima. Teško vreme dolazi. Manipulacija novih vlastodržaca je danas mnogo opasnija od prethodne jer je perfidna i ima podršku meðunarodne finansijske birokratije. Borba za graðanske institucije tek poèinje. Ne smemo se predati. Posle godinu dana njihove vlasti ogadili su se svima. Sada moramo da pronaðemo alternativu. Graðanska, nacionalna, demokratska i bogata Srbija je moguæa. Izboriæemo se za nju. Ne plašimo se da otkrijemo sopstvene zablude i promašaje. Ne želimo da skrivamo i zakopavamo zloèine. Neka se svako stidi za sebe. Naši sudovi neka osude krivce. Prihvatimo pomoæ meðunarodnih institucija u otkrivanju zloèinaca. Ali tražimo od njih da pronaðu krivce i u svojim redovima. Pravda neka važi za sve.
Graðani Srbije su oktobarskim prevratom dokazali da su samosvojan i odgovoran istorijski narod. Nova vlast je propustila priliku da pokaže svoju politièku zrelost i državnièku mudrost.
Ali ne vredi oèajavati. Vreme æe uèiniti svoje. Na pravi put moramo izaæi. Što pre, to bolje za nas. Nadam se veæ na nekim novim izborima.
Beograd, 18.02.2002. god.
