Približavaju se vanredni izbori. Koštunica i njegovi trabanti spremni su na savez sa Đavolom samo da produže, makar za jedan jedini dan, svoju vladavinu. Svaki dan na vlasti produžava pljačku. Na delu je najveća pljačka društvenog bogatstva Srbije. Tako lažni nacionalista Koštunica pokazuje svoje pravo lice. Optužen od svojih najbližih saradnika da se druži sa tajkunima i da brani njihove interese, Koštunica je srušio mit o poštenom čoveku. Da li bi se pošteni čovek družio sa banditima koji pljačkaju državu? Da li bi pošteni premijer sedeo sa razbojnicima koji otimaju od države koju on predstavlja i vodi? Koštunica je podlac koji je prevario svoj narod. Koštunica je prevrtljivac koji glumi doslednog političara. Koštunica pokriva sve pljačke tajkuna . Zašto?
Mislite li da se to radi bez intersa? Njegovo prenemaganje je farsa. Njegova neobaveštenost je programirana. Vlastoljubiv, sujetan, prepreden, proračunat i isfrustriran okupio je oko sebe gomilu psihopata koji su spremni da unište Srbiju da bi izlečili svoju bolest. Ali istorija će kazniti Koštunicu za sva nedela koja danas čini srpskom narodu. Pokušaj da se po svaku cenu, ne birajući sredstva, zadrži na vlasti skupo će ga koštati.
Osvajanje lokalne vlasti u pojedinim opštinama izvršeno je uz ogromne zloupotrebe državnih funkcionera. Pratio sam izbore u Užicu. Takva zloupotreba vlasti krasila je samo one ludake iz JUL-a, Koštuničin JUL je šifrovana sekta G 17 plus. Profitabilna organizacija za pljačkanje Srbije. Isti način rada su preuzeli od JUL-a. Znam dobre ljude na terenu koji su ucenjeni da se učlane kako bi sačuvali i zaštitili svoj posao. Teška su vremena, privreda je potpuno u rasulu, poštenim radom se jedva preživljava, razumem ljude koji su se uplašili za svoje porodice i koji, ne verujući da će to dugo potrajati, postaju članovi prokazane sekte.
Birači glasaju za tu nastranu koaliciju jer se nadaju da će dobiti makar nešto. Bio sam u selu kraj Užica koje je dobilo trećinu puta za glasove koje su dali vladinom kandidati. Tvrdim da nikada taj put neće biti završen. Nema toliko asfalta da se potkupe svi nezadovoljni i siromašni birači. Koštunica i njegova bratija koja iz državne kase potkupljuje svoje glasače zaboravljaju da je režim koji oni predstavljaju hronični stvaralac siromaštva i nezadovoljstva.
Nije, dakle, problem u na brzinu asfaltiranim delovima puta, koji su toliko jadno urađeni da će se naredne godine morati krpiti, nego je problem u konceptu bez privrednog razvoja koji stvara armiju nezaposlenih i siromašnih. Treba promeniti koncept i igrače koji prljavo igraju u utakmici koju građani Srbije večito gube zbog lažiranja i dopinga šifrovane sekte.
A onda se Asistent finansija, samoproklamovani nobelovac, dosetio da ponudi građanima novu prevaru koju je nazvao – Nacionalni investicioni plan (NIP). U šestoj godini svoje vladavine, što je polovina vladavine Despota, Dinkić se dosetio kako da otpočne pripreme za vanredne parlamentarne izbore, kako da zabašuri sve pljačke u procesu privatizacije, sve afere i skandale koji su pratili njegove pajtose u pljački, jedan od njih se lukavo povukao na profesorsku funkciju jer neće da bude linčovan od nezadovoljnih građana kada ulica postane jedino demokratsko sredstvo za zaštitu prava i pravde, dosetio se da ponovo obmane javnost, kao sa parama sa Kipra, kao sa konvertibilnim dinarom, pa je krenuo u kampanju oko NIP-a, očekujući da će tako još jednom namagarčiti građane i produžiti vreme pljačke.
Dužnost mi je da opomenem građane o novoj obmani koja se sprema i da budu vrlo oprezni kada krene ta finansijska manipulacija. Dinkić je potpuno svestan da je izgubio kredibilitet u javnosti i da nikada više neće biti na državnim funkcijama, preti mu robija zbog svega što je radio, pa je osmislio kako da parama poreskih obveznika kupi ne samo slobodu, nego i učešće u narednoj vlasti. Pošto je posetio Irsku počeo je, posle povratka, da raspreda priče i irskom privrednom čudu, kao da je to neka novina, te je u svojoj usijanoj glavi, spremnoj da brani vlast do poslednjeg Srbina, umislio kako je najbolje da država odreši kesu i potroši jednu milijardu evra za Potemkinovo selo koje je nazvao – Nacionalni investicioni plan.
Naravno, to je potpuni promašaj diletanta bez radnog iskustva koji ne zna kako Srbija danas stvarno živi i koji nema nikakve predstave o našoj privredi. Večiti Asistent pokušava da ukrade ideju, kao što je to radio na samom početku svoje političke karijere, prikazujući sebe kao Kejnsa koji će od Srbije napraviti Irsku. Ali to je katastrofalna greška. Greška koju će, ukoliko poveruju u nju, skupo platiti građani Srbije.
Na samom početku vladavine lažnih reformatora, odmah nakon petooktobarskog prevrata, izašao sam sa idejom o načinu kako da se pokrene srpska privreda kroz nove poslove i tražio od opozicije koju smo doveli na vlast da nam stvori uslove za veliki investicioni plan pokretanja proizvodnje. I tada i danas tvrdim da bez pokretanja privrede nema opstanka Srbije. Nažalost, poltroni su Đinđića ubedili da dobijamo 6 milijardi dolara donacija i da dolaze dve multinacionalne kompanije koje će preporoditi za dve godine Srbiju. U tu laž više danas niko ne veruje.
Tako će se desiti i sa NIP-om. Ukoliko građani Srbije ne spreče tu prevaru ostrašćeni i uplašeni Asistent finansija, koji je vlast zagrizao kao bul terijer krvnog neprijatelja, utrošiće jednu milijardu evra na šminkanje i sahranjivanje mrtvaca, verujući da će kupiti vreme za neke nove prevare i pljačke. Treba znati da je za pet godina potrošeno više od jedne milijarde evra za kupovinu socijalnog mira. Problem nije rešen, samo su ogromne pare utrošene. Da su te pare date profesionalcima da pokrenu privredu danas bi 200.000 radnika imalo siguran posao, primali bi plate i punili budžet.
Ali nije bilo pameti. Pamet nije u vlasti. Pamet je van sadašnje politike. Zbog toga mediokriteti šenluče i troše pare poreskih obveznika. Ako se ostvare prognoze iz tog NIP-a novac će biti pogrešno utrošen, proizvodnja se neće pokrenuti, nezaposlenost će se povećati, provizije će završiti u džepovima odabranih, prevareni će se učlanjivati u Koštuničin JUL dok bude para za trošenje, vlast će produžiti agoniju do totalnog sloma i oporavak će biti teži i duži. Socijalna revolucija je neizbežna. Na ulicama gradova Srbije biće dva miliona nezaposlenih. Neće oni ići u Beograd. Za to nema potrebe. Dovoljno je samo da huknu i da nestane ta nova institucionalna prevara. Da nestanu sve te psihopate koji pokušavaju da se izleče plačkajući razočarane i siromašne.
Duboko se nadam da ćemo imati snage da razotkrijemo ovu nacionalnu interesnu podvalu šifrovane sekte i njenog opasnog demagoga. To je veliki ispit za sve naše građane. Budite oprezni i glasajte protiv režima. Njihovo vreme je prošlo. Treba da im se sudi za sve plačke. A tako su izgledali bezazleno, a Koštunica naivno i pošteno. Samo na prvi pogled.
