НИКОЛА САМАРЏИЋ
„ ИСТОРИЈА ШПАНИЈЕ“
Задржаћу се само на уводу у ову, без великог надахнућа и замаха, написану историју Шпаније.
Изнећу оно што је мени било интересантно и што ми је прилично засметало.
Искључивост једног српског професор историје, универзитетског радника, сина једног од великана српске историје Рaдована Самарџића,сина који је издао оца, постао конвертит и који је данас перјаница аутошовинистичке клике Другосрбијанаца је недопустива и запањујућа.
Острашћеност је карактеристика примитиваца.
Почетком деведесетих година сам, у знак захвалности према делу и животу Радована Самарџића, помогао отварање Фонд Радована Самарџића.
Тада ми се син Радована Самарџића силно захваљивао.
Данас је постао малограђанер, јапијевац и паланачки фрустрирани политички идиот.
Наводим та проблематична три цитата.
„ Култура неолита зачета је у Месопотамији, и временом се ширила на Запад, између 5.000 и 2.000 год п.н.е.Захваљујући расту температуре и постепеном нестанку глечера почињали су да се развијају нови облици живота.Животиње којима је одговарала хладна клима повлачиле су се према северу, да би се нова људска станишта устанила у близини река.“
/ Стр.15/
„ Мада је могуће да са су и локалне заједнице упознале технологију металургије, нема сумње да су досељеници донели нова знања. Тако се у долини Ебра населио неки непознати индоевропски народ који је стигао преко централних Пиринеја, који је увео плуг и усавршио металургију гвожђа у области од Лериде до Наваре.“
„ Иберијска култура оставила је за собом скулптуре у камену, бронзи и теракоти…Понекад су их пратили натписи на иберијском језику чије значење још није протумачено….
….. један од тих народа очувао је колективно власништво над земљиштем.Сваке године оно се делило на парцеле и свака породица је свој део добијала жребом.Плодови жетве сабирали су се у заједничким амбарима из којих је свако узимао колико му је потребно.Такође је егалитарно било и њихово политичко уређење, али су временом богатства остајала код оних од којих је настала аристорикратија окружена клијентелом.“ / стр.18/
Пођимо редом,
1.Култура неолита није почела у Месопотамији у периоду од 5.000 године п.н.е. То једноставно није историјска истина. Наука је прихватила и доказано је да прва неолитска насеља настају у периоду од 9.500 до 7.200 године п.н.е у Лепенском виру – лепенска култура на Дунаву и на подручју данашњег Израела и Јордана –натуфијанска култура, која се разликовала од културе Лепенског вира јер су припадници те културе живели још у пећинама, док су Лепенци живели у, данас седам откопаних и откривених насеља са 136 објеката за становање и сакралним објектима, где су упражњавали своју религију.Погрешити за скоро 5.000 година и прећутати прву неолитску цивилизацију, од које су настале остале цивилизације, па и Месопотамија, може да уради само неко ко је заслепљен и острашћен, јер прави професор универзитета и објективни научник то никада не би смео да уради, бранећи достојанство научне заједнице и објављене научне доказе, плашећи се истовремено, да, улазећи у друге научне области, не испадне глуп и да га научна заједница,због његове искључивости, не исмеје.
Никола Самарџић, нажалост, нема проблема са тим, јер сви конвертити показују ту црту нетолерантности, искључивости и мржње према животу и идејама којим су некад живели и које су заступали и према људима са којима су се некада дружили.
То ништа није ново.
Историја је пуна таквих конвертита.
Проблем Николе Самарџића је што не може да сакрије своју глупост.
То се види већ у следећој написаној реченици.Крлежа је писао да глупи људи у својој нестрпљивости показују глупост већ у другој реченици. То нам је показао професор универтитета и доктор историјских наука Никола Самарџић.
Није му, дакле, било довољно да изнесе неистине у првој реченици, него је наставио да ту лаж брани на најглупљи могући начин.
„Захваљујући расту температуре и постепеном нестанку глечера почињали су да се развијају нови облици живота.“
Шта ова реченица значи?
Нови облици живота су почињали да се развијају постепеним нестанком глечера. И ти нови облици живота су се развили у Месопотамији, где је, око 5.000 п.н.е, према писању нашега Професора Доктора, зачета неолитска култура.
Неолитске културе није раније било, јер су били глечери.
У Месопотамији су, дакле, били глечери?!?
Када су то, докторе историјских наука, у Месопотамији били глечери?
Шта каже званична наука?
Ево једног,случајно изабраног, цитата, кога можете да нађете на свим озбиљним научним сајтовима, када се говори о променама климе током историје човечанства.
„ Pre 20.000 godina, veliki deo kopna na severnoj hemisferi / подвукао БД/ nalazio se pod debelim naslagama leda. Bilo je to poslednje veliko ledeno doba,jedno u nizu u poslednjih 2,6 miliona godina. Pre oko 14.000 godina, stisak hladnoće počeo je najzad da popušta, a ledeni pokrivači da se povlače u poznate nam granice. To povlačenje trajalo je skoro sledećih 7000 godina. Može se reći da, od pre 10.000 godina, živimo u toplom – interglacijalnom periodu, mada su se tokom njega povremeno dešavale velike klimatske oscilacije koje su tadašnju ljudsku populaciju nesvesno podsećale na surove i hladne uslove nedavno završenog perioda.“
Светски признати научник Милутин Миланковић, професор небеске механике, који је најцитиранији српски научник на свету, који има астероид са својим именом, кратере на Месецу и Марсу су названи по њему, у знак пажње и поштовања светских научника, написао је Прилог теорији математске климе и О распореду сунчеве радијације на површину Земље, где је научно и детаљно изнео ово шта сам овде навео, како је настајало и нестајало ледено доба и ти Миланковићеви климатски циклуси су признати свуда у свету као највеће достигнуће у науци о климатски променама.
Значи, пре 14.000 година је почело да отопљава и почели су да се повлаче ледници, који су били на северној хемисфери, никако нису могли да буду у Месопотамији, ледници који су, својим крајевима, завршавали у данашњој јужној Мађарској, што значи да Лепенски вир није био под ледницима, па је, због тога, могла на Дунаву да се роди једна нова цивилизација, неолитска лепенска култура, тако да је са повлачењем ледника и отопљавањем, негде пре 10.000 година, што се тачно уклапа у настанак Лепенског вира, могла да букне и развије се једна потпуно нова цивилизација и култура, нешто што је било аутохтоно, револуционарно и изражајно, прва цивилизција такве врсте, која ће се продужити у старчевачку културу / 5300- 4200 / година п.н.е и наставити, свој врхунац, раскошну лепоту, уметнички одраз и техничко-технолошку савршеност, достићи у винчанској цивилазцаји / 4200 -3200/ година п.н.е.
Све те неолитске културе ПРЕТХОДЕ култури Месопотамије.
Започеле су свој развој скоро пет хиљада година ПРЕ појаве Месопотамије.
Самоуверени и препотенти Никола Самарџић, попут свих надобудних, досадних и тупавих ЕУропејаца, који се клањају Великом инквизитору и његовој колонијалној и експлататорској сили, зна боље о климатским променама и ледницима од генијалног и скромног Милутина Миланковића.
Ништа ме то не чуди, еуропејски талибани изврћу научне чињенице како би пласирали своје лажи, јер са тим догматским спиновањима хоће да остваре своје прагматичне материјалне циљеве.
Код ових макијевелиста, без обзира да ли деловали по задатку у политици, на тржишту, у образовању или науци, увек мора све да се сведе само на њихове личне интересе.
Тако се Професору Доктору историје, обневиделом у разарајућем аутошовинизму, привиђају ледници у Месопотамији и толико му је замрзнута мисао да не примећује нелогичности и противуречности у изнетим подацима.
Шта значи, рецимо, фраза – „ развијају нови облици живота.“ ?
Након отопљавања и повлачења ледника, које се догодило у Месопотамији, пет хиљада година после почетка повлачења ледника на северној хемисфери и појаве лепенске цивилизације, развијају се – нови облици живота.
Који су то нови облици живота?
Професор Доктор тврди – култура неолита.
Не разумем?!?
Култура неолита је нови облик живота?
Како култура може да буде облик живота?
Па, шта је онда живот?
Наука каже да је живот облик постојања живих бића и да постоје различити облици живота : биљке, животиње, гљиве, бактерије и човек.
Примарна наука која се бави проучавањем живота се зове биологија.
Нове облике живота може само да утврђује наука која се зове биологија.
То не може да утврђује егоцентрични професор историје.
Историја се бави проучавањем догађаја који су се одвијали у прошлости и проучавањем човека као друштвеног бића у тим историјским догађајима.
Историја није наука о човеку и људима као бићима, као облику живота, већ о друштвеним бићима у времену и простору.
Историјска наука проучава простор и време у којима се људи налазе и њихове односе, док физиолошку и биолошку њихову страну проучавају друге науке.
Зар то доктор историјских наука не зна?
Зар професор историје на Филозофском факултету у Београду не зна шта је предмет изучавања историје?
Ако то не зна, како је онда постао доктор историјских наука и како је постао професор на факултету историје?
Ако зна, зашто је написао у својој књизи овакву будалаштину, која нема никакве везе са науком и научним сазнањем?
Тврдити да, захваљујући расту температуре и постепеном нестанку глечера, почињу да се развијају нови облици живота и да тако настаје неолитска култура баш у Месопоматији, значи бити ограничен и глуп, опседнут неком својим фикс политичком идејом, јер нови облици живота, после насталих и наведених климатских промена, могу да настану само у разноврсном спектру живих организама, од бактерија до човека, међу 14 милиона живих организама на Земљи, који су изложени новим животним условима из ваздуха, воде, земље, топлоте, температуре и светлости и рађају се, мењају, мутирају или изумиру, стварају нове организме,нове склопове молекула, нова својства живота,нове комплексне хемијских система, сложених хемијских једињења,вишећелијских организама који морају на другачији начин да се организују, удружују, повезују, координирају и ситематизују да би успели да се прилагоде тим новим условима живота, али ти Професора Доктора –нови облици живота, не могу, понављам – не могу, да се никако односе на културу.
То је елементарно незнање доктора историјских наука.
Трећа реченица је наставак овог историјског лупетања.
„Животиње којима је одговарала хладна клима повлачиле су се према северу, да би се нова људска станишта устанила у близини река.“
Милутин Миланковић није имао појма да су у Месопотамији били глечери и да је била поларна клима, да су тамо биле животиње којима је одговарала та клима, али када је дошло до отопљавања, животиње су почеле да се повлаче према северу, да би се нова људска станишта устанила близу река.
Какав је, молићу лепо, ово стил писања?
Како су се то станишта устанила?
Ако су настала људска станишта близу река,што је потпуно разумљиво и прихватљиво, довољно да разумемо шта је Професор Доктор хтео да нам каже, како по самој историјског чињеници настанка нових људских станишта у близини река, тако и по функционалном стилу реченице у српском књижевном језику, где се научним стилом, како би требао да пише један универзитетски професор ЕУропске провенијенције, мора да поштује логичност, концизност и систематичност у излагању и преношењу својих мисли, да научни стил писања искључује субјективност, емоционалност и експресивност, кога, као што видимо из досадашег цитирања реченица из његове научне књиге, Професор Доктор историје уопште не поштује; ако, дакле, сама реч станиште значи да се неко населио близу река и да тамо живи, онда стављање речи устанила непосредно уз реч станишта, несносно и рогобатно гурање уз њу и насилно набијање, наметање до ње да је, наводно, ближе одреди, естетски је сувишно, нападно и неодрживо. Написати у реченици да су се станишта устанила је истог ранга логичка бесмислица као када је, између два светска рата, форсирани комунистички писац,подржаван од стране његове комунистичке партије, будући припадник црвене буржоазије, почео свој роман реченицом – Орач оре. Именица орач већ одеређује субјекту реченице радњу који врши, па је, у тако започетој реченици, потпуно непотребно додавати глагол оре. Исто поређење се односи и на именицу станишта и глагол устанила.
Проблем ове реченице није само естетске природе, него и елементарног недостатка логике, коју ову реченицу чини неразумљивом.
Животиње којима је одговарала хладна клима и које су се повлачиле према северу, где је била хладна клима, док су живеле у хладној клими, спречавале су да се нова људска станишта устане у близини река.Нису људима дозвољавали да се населе.Тако пише доктор историсјких наука. Ни то није тачно. Наши заједнички далеки преци неандрталци су већ живели у хладним климама, период од 250.000 година до 30.000 година п.н.е , живели су у пећинама и ловили су и убијали животиње како би преживели.Њих није занимало да ли ће се или неће животиње повући из хладних предела, да би оставили простор за развој неолитске културе, тако не функционише еволуција човека до homo sapiensa, него су неандрталци упорно, крваво и одлучно убијали те исте животиње око себе и борили се за свој сопствени опстанак, да би, у одређеним тренуцима, отишли толико далеко, према истарживањима научника, да су постајали чак и људождери. Значи, тврдња Професора Доктора да тек када су се животиње, којима је одговарала хладна клима, повукле према северу, нова људска станишта устанила у близини река, потпуно је нелогична и немогућа појава, а, самим тим, историјски нетачна.
Зависна реченица – да би се нова људска станишта устанила у близини река, почиње потврдном речицом да, која потврђује радњу субјекта у главној реченици.
Пример.
Рецимо, ево једне реченице – „ Господин се у аутобусу померио на свом седишту, да би гопођа могла да седне до њега.“
Намера овог васпитаног и учтивог господина била је да се помери на друго седиште, како би госпођа, која је стајала, могла да седне. Он је то урадио свесно, како би госпођи уступио слободно седиште до њега. Ако не би било слободног седишта у аутобусу и ако би поменути господин из наше реченице устао да уступи његово место, на коме је седео, госпођи која је стајала, онда бисмо за тог васпитаног и учтивог господина рекли да је каваљер.
То је могуће у аутобусу, али у Дарвиновој теорији еволуције, то није било могуће. Неадрталац није добровољно уступио своје место у еволутивном развоју човека долазећем homo sapiensu, него му је то место било брутално отето и ненадрталац је био уништен да би homo sapiens живео у новим стаништима у близини река.
Помоћник глагол бити, који се налази у аористу трећег лица једнине и односи се на радњу устанила, представља прошло свршено време, односно представља радњу која се десила након неке друге радње у прошлости.
Након што су животиње донеле одлуку да се повуку према северу, да би се нова људска станишта устанила у близини река, то се, према писању Професора Доктора, заиста и догодило.
Реченица која је овако написана нам говори да су животиње биле те које су омогућили нова људска станишта у близини река и појаву неолитске културе,што је потпуна бесмислица, јер су искључиво климатске промене били пресудне у успоствљању тих нових људских станишта.
Покушај Професора Доктора да животињама да улогу које оне нису имале, над значајем климатских промена у еволуцији човека, доказ је кршења функционалног научног стила писања у српском књижевном језику, који се односио на логичност, концизност и систематичност у излагању.
Нелогичност, несистематичност и збрка у реченицама последица је нелогичности, несистематичности и збрке у мислима, а нелогичност, несистематичност и збрка у мислима последица је нелогичности, несистематичности и збрке у самом човеку.
Никола Самарџић у својим јавним наступима то стално доказује.
На крају ове прве тачке, да заокружимо.Није се култура неолита зачела у Месопотамији и није се могла да шири на Запад, јер је скоро петхиљада година пре Месопотамије већ на Дунаву, који се налазио западно од Месопотамије, развила неолитска култура Лепенског вира, која је старија од Месопотамије, која је претходила Месопотамији, која је била, у свом уметничком и културном изражају, развијенија и раскошнија од Месопотамије, па је онда сасвим логично и природно било да се смер кретања неолитске културе није могао да одвија од Месопотамије према Западу, него је једини могућ правац кретања могао да буде од Лепенског вира према Истоку и Југу, према Месопотамији, кретање од развијене културе ка култури која није успела да се развије, што је данас у научном свету прихваћено као доказана научна истина, али која се и даље не признаје од званичне српске историјске школе и која се не налази у фалсификованој историји, која се предаје на Фолозофском факултету у Београду и коју никако не желе да прихвате Другосрбијанци, аутошовинисти и припадници колонијалне свести, међу којима се налази и Никола Самарџић, јер сви они стрепе да ће, прихватањем праве историје људске цивилизације, да се замере Великом Инквизитору, коме поданички служе, кога се толико плаше и преко кога остварују неке своје личне, паланачке и малограђанерске, снобовске интересе.
2.Други цитат.
„Мада је могуће да су и локалне заједнице упознале технологију металургије, нема сумње да су досељеници донели нова знања. Тако се у долини Ебра населио неки непознати / подвукао –БД/ индоевропски народ који је стигао преко централних Пиринеја, који је увео плуг и усавршио металургију гвожђа у области од Лериде до Наваре.“
Тешка срца Никола Самарџић признаје да је технологија металургије, нема сумње, донета на иберисјко полуострво.
Донета су нова знања која локална заједница није поседовала.
Ко је то донео?
Досељеници.
Ко су били ти досељеници?
Непознати индоевропски народ.
Одакле је стигао тај непознати народ?
Професор Доктор не зна.
Зна само да је стигао је преко централних Пиринеја.
Где се први пут јавила металургија?
Шта каже наука?
„ Na najvećem kongresu arheologa na svetu, održanom u Vankuveru, prvi put su predstavljeni rezultati istraživanja koji potvrđuju da je Vinčanska kultura sa prostora Balkana jedna od tehnološki najnaprednijih praistorijskih kultura Evrope, saopštila je danas Egzit fondacija.
Ove rezultate prezentovao je internacionalni tim vodećih svetskih eksperata iz oblasti arheoloških nauka iz Velike Britanije i Nemačke, sa učešćem i tima iz Srbije, koji tvrde da najranija metalurgija bakra u Evropi potiče sa Vinčanskog lokaliteta Belovode u istočnoj Srbiji i datira još sa kraja 6. milenijuma pre nove ere.
Najstariji primer topjenja bakra u Evropi
Radi se zapravo o najstarijem arheološkom dokazu o topljenju bakra u Evropi, koji je najranije dokumentovan nalaz i u svetu.
Razvoj tehnologije prerade ruda i uspostavljanje primarne kontrole nad resursima metala smatra se odlikom naprednog društva i označava period njegovog ubrzanog razvoja ka prvim državnim strukturama u kasnijim periodima.
Rezultate su potvrdile vodeće strane laboratorije u Britaniji (Centar za arheološku nauku Instituta za arheologiju na Univerzitetskom koledžu London i Oksfordska laboratorija za materijale) i Nemačkoj (Centar za arheometriju u Manhajmu), koje su sada stavljene na raspolaganje za dalja istraživanja.“
Данас је доказано да је прва индустријска револуција била у Винчи.
Није била у Месопотамији.
Пошто Професор Доктор пише да је неко донео то знање на иберијско полуострво, прешавши централне Пиринеје, онда то може да буде само народ који баштини цивилизацију Винче.
Народ који је потекао из Винче.
Народ који наследио винчанску цивилизацију.
Који је то народ?
3.Трећи цитат.
„ Иберијска култура оставила је за собом скулптуре у камену, бронзи и теракоти…Понекад су их пратили натписи на иберијском језику чије значење још није протумачено….
….. један од тих народа очувао је колективно власништво над земљиштем.Сваке године оно се делило на парцеле и свака породица је свој део добијала жребом.Плодови жетве сабирали су се у заједничким амбарима из којих је свако узимао колико му је потребно.Такође је егалитарно било и њихово политичко уређење, али су временом богатства остајала код оних од којих је настала аристорикратија окружена клијентелом.“ / стр.18/
Није протумачено значење иберијског језика.
Кога најчешће везују за келтски језик.
Ко су онда Келти?
Профеор др Ранка Куић, редовни члан Велше академије у Великој Британији, нашла је 4.000 заједничких речи Келта и Срба.
Илија М. Живанчевић пише о српском утицају на келтску легенду о божанству Лугу.
Енглески биолог проф Хелден је сматрао да су британска острва у праисторији била колонија Срба.
Илири су имали пресудан утицај на уметност Велике Британије сматрала је Jaquetta Hawkes и њен први муж, чувени архолог професор Chrystopher Hawkes.
Исто је мислио и познати архолог Индије проф Stuart Piggot.
Географ Страбон сматра да су институције на британским острвима сличне стротрачким.
Трчани су били прасрпско племе и живели су на Балкану.
Херодот је Трачане сматрао, после Индуса, најмногобројнијим народом, који су живели од британских острва, иберијског полуострва до Индије.
Света ромејска царица Јелена Драгаш је била Српкиња, коју су ромејски историчари сматрали Трачанком.
О прасловенским речима и топонинима на читавом британском острву пише Милош Црњански.
Јован И. Деретић сматра да су Келти елитне ратничке јединицие античких Срба.
Ако су Келти донели на иберисјко полуострво језик и културу, прешавши, као ратнички народ, централне Пиринеје, онда су они пренели оно што су научили из Винче, јер су припадали прасловенским заједничким коренима народа који су баштинили све добробити древне винчанске цивилизације.
Тако је онда и металургија дошла у Шпанију.
Професор Доктор наводи да је тај стари народ ОЧУВАО колективно власиштво над земљиштем.
Тачно.
Питање које се логички намеће – од кога је тај стари народ научио то што је очувао?
Ко је, пре тога старога народа, имао колективно власништво над земљиштем?
Ко је сваке године делио земљиште на парцеле?
Ко је жребом одређивао која ће породица да обрађује коју парцелу?
Ко је сабирао плодове у заједничке амбаре?
У којој древној цивилизацији је свако узимао колико му је било потребно?
Која је древна цивилизација била егалитарна?
Да ли је то била Месопотамија?
Није.
Једина древна цивилизација која је имала такво уређење заједнице је била – ВИНЧАНСКА ЦИВИЛИЗАЦИЈА.
Да ли је Професор Доктор историјских наука читао Веселина Чајкановића, професора, доктора, академика,филолога,етнолога,преводиоца, историчара религије и митологије?
Ако је прочитао првог српског историчара религије, који је био велики родољуб, ратник и четнички добровољац у балканским ратовима,кога су српски војници,тешко болесног од трбушног тифуса, пренели преко Албаније, који је, упркос притиску, одбио 1941.године да потпише нацистички Апел српском народу и кога су комунисти отерали са Универзитета, узели му сва грађанска права и оставили га без прихода, па га тако директно отерали у прерану смрт,ако је читао овог великог научника, који је открио везу и утицаје паганства, перанимизма, анимизма и тотемизма на српску народу религију, обичаје и сујеверја, онда је могао да научи да су све горе наведене особине друштва старог народа на иберијском полуострву очуване у традицији српског народа.
Најбољи пример за то су биле породичне српске задруге.
Како сам имао срећу да упознам српску породичну задругу, живео сам у њој када сам одлазио код мојих ђедова у Далмацију,који су баштинили традицију и обичаје древног српског племена Далмата, онда сам имао прилике да се уверим у начин функционисања колективног власништва над земљом и да видим егалитаризам у српској породичној заједници.
Сведок сам, дакле, да је то постојало у нашем српском народу.
Професор Доктор то не жели да види.
И то је његов главни проблем.
Искључивост и острашћеност.
Он не сме да пише о доказаној истини, јер се плаши да ће наљутити Великог Инквизитора.
А то је главни проблем и те наше бедне, јадне, мекушасте, поводљиве, јајарске, полтронске, поданичке, корумпиране, паланачке, малограђанерске, шибицарске, снобовске, аутошовинистичке и аутоколонијалне квазиинтелигенције, која не сме да мисли својом главом, која мисли главом наших вековних непријатеља и окупатора, којим се диве, тим разбојницима, бандитима, убицама, отимачима, крсташима и освајачима,падају пред њих на колена и пузе, јер сматрају да су Срби примитивни, да смо варвари, реметилачки фактор на Балкану, да не знамо да се организујемо и да управљамо сами са собом, да смо за то неспособни јер смо нижи народ, нижа раса, па нам је потребан окупатор, газда, господар, оличен у , наводно, вишој раси, вишој култури и моћнијем, развијенијем народу, коме Срби морају да се покоре и да му служе.
Из такве поданичке свести долази до тога да Професор Доктор види глечере у Месопотамији, да види нове облике живота у неолитској култури, да види како се животиње повлаче на север да би се људска станишта устанила у речним токовима, да види оно што Милутин Миланковић није видео, али не види и не жели да види да је цивилизација Лепенаца настала 5.000 година пре Месопотамије и да је свој врхунац и пуну зрелост достигла у Винчи, да Срби баштине древну традицију, обичаје и културу те Дунавске цивилизације, што су доказали многи наши и светски научници.
Срби припадају древном, слободарском и праведном народу.
Срби немају поданичку свест.
Покушај српске квазиелите из Круга Двојке да промене, због својих себичних и личних интереса, свест Срба и да их направе поданицима потрошачке цивилизације у распаду, банкротиране ЕУ и слугама неолибералног, америчког корпоративног тоталитаризма, не могу да успеју, без потпуног уништавања Срба као народа.
Отуда наша борба за истину, за стварну историју, за необориве научне доказе и за елементарну логику, борба за људско достојанство, слободу и правду, директно је повезана са нашом борбом за опсатнак нас Срба.
Од те борбе нећемо никада да одустанемо.
То је наша света обавеза.
Због древних предака, који су положили своје животе за нашу независност и слободу.
Због нашег поколења, којима морамо да пренесемо све оно што смо ми добили од наших предака.
Београд, 7528.године, гумник, дан дванаести
