Početna Sadržaj Osvetljenja Arjo Klamer: Neuspeh evra u deset lekcija

Arjo Klamer: Neuspeh evra u deset lekcija

806
0
SHARE

Grčki problem koji je nagnao EU da uprkos sopstvenim pravilima preduzme veliku operaciju podrške pruža nam čitav niz lekcija o evru i njegovoj budućnosti.
LEKCIJA BR. 1: Nemoj se prerano radovati. Krajem 2009. godine još je slavljen veliki uspeh evra. Zemlje evrozone su, navodno, zahvaljujući evru, dobro prebrodile krizu. Svega nekoliko meseci kasnije ispostavilo se da je jedna mala zemlja u stanju da u svoj pad povuče i evro. I posle operacije podrške, finansijska tržišta ostaju nervozna. I – iznenada izgleda da je evro slab i da ima ograničen rok upotrebe.
LEKCIJA BR. 2: Za evro se plaća visoka cena. Prihvatajući zajedničku monetu, zemlje evrozone su ispustile iz ruku važne političko-upravne instrumente. Da još uvek postoji drahma, Grčka bi mogla jeftinije da prođe (devalvacijom sopstvene monete), mogla bi da menja sopstvene kamatne stope i da vodi samostalnu budžetsku politiku. A i Holandiji evro sputava i ruke i noge.
LEKCIJA BR. 3: Monetarna unija ne može da funkcioniše bez jake političke unije. Politička unija je garant poverenja u monetu. Pokazuje se da EU ne uživa to poverenje. Sramno je da joj je za ovu operaciju podrške bila potrebna pomoć MMF-a.
Nezamislivo je da bi SAD zatražile pomoć neke međunarodne organizacije kako bi razrešile problem dugovanja svoje savezne države Kalifornije. Baš kao i SAD, i Evropskoj uniji je potrebno da ima centralnu vladu koja može da prinudi na ispunjavanje dogovora i da ubira poreze kako bi održavala ravnotežu između raznih regiona (država). Sasvim je neverovatno da bi do takve vlade ikako moglo doći, jer Nemci i Francuzi nikako i nikada neće ispustiti iz ruku toliko od svog suvereniteta. To čini da se, na kraju krajeva, evro pokazuje kao nefunkcionalan.
LEKCIJA BR. 4: Evropska centralna banka je u potčinjenom položaju. Prave probleme moraju da rešavaju političke vođe. Problem evra je, ipak, političke prirode. Na kraju krajeva, moć leži u rukama momaka koji trguju na finansijskim tržištima. Oni određuju da li je politika u redu ili ne.
LEKCIJA BR. 5: Evro je dobar za ekstremno neoliberalni poredak. Evropljani su u svoje vreme energično protestovali kada je Čile primenio neoliberalnu politiku Miltona Fridmana. Na to se može gledati kao na nemilosrdno oduzimanje droge (“cold turkey approach“), jer pri takvoj politici, u teškim vremenima, vlada nije mekog srca, nego smanjuje davanja, povišava kamatne stope i prihvata visoku nezaposlenost kako bi postigla snižavanje nadnica i plata. U svemu tome, siromašniji slojevi stanovništva postaju žrtve. EU danas, u zajednici sa MMF-om, nameće Grčkoj upravo tu politiku, koja je okrutna i nedostojna Evropske unije.
LEKCIJA BR. 6: Nema govora o solidarnosti unutar Evrope. Severnoevropejci su ustanovili da su Grci, i sa njima ostali južnoevropejci, lenštine i da im se ne može verovati, pa prema tome i treba da sede u sosu u kom su se zatekli.
Tu nijansiranja nema. Zamislite da su poslanici provincije Južna Holandija sasvim zabrljali stvar. Pa, zar bi zbog toga svi stanovnici te provincije morali da pate? Sigurno da ne. Ali, ipak, sada nema govora o saosećanju prema običnom Grku. Kao da se ostalima u Evropi nema šta zameriti? Kao da niko nije znao kako stoje stvari u Grčkoj onda kada joj je bilo dopušteno da postane članica evrozone.
LEKCIJA BR. 7: Spremnost Nemaca na solidarnost ima granice. Nemci su tek sad, uz natezanje, izašli u susret Grčkoj. Da li će to učiniti ako i Špancima bude potrebna pomoć? A šta tek ukoliko i Francuzi zapadnu u nevolju? Nemci su onomad svoju marku ispustili iz ruku kako bi mogli da ujedine državu. Ali, nastupiće vreme kada će se Nemcima ova cena pokazati kao previsoka. Na primer, onda kada se inflacija otme kontroli i EU ponovo pokaže svoju nemoć.
LEKCIJA BR. 8: Bankari se opet izvlače iz problema. Prevashodan cilj ove operacije spasavanja je da se spreči da čitav niz banaka postane žrtva grčkog bankrota. Ne daj bože da bankari budu kažnjeni za rizike u koje su sami ušli. Bankari tako dobro zarađuju uz pomoć svoje ucene da zemlje evrozone ne bi mogle da podnesu njihov bankrot.
LEKCIJA BR. 9: Taj evro je ideologija. Pre svega zbog toga što se od njegovog uvođenja smatralo da je on jedina mogućnost. Navodno – nije bilo alternative. Mada je čitav niz ekonomista ukazivao na scenario koji se sada odigrava, njihovi stavovi nisu bili uzimani u obzir.
LEKCIJA BR. 10: Gulden i dalje ostaje lepša moneta, naročito njegove novčanice. Ali, to smo već ionako znali.
Arjo Klamer je profesor ekonomije i šef Katedre za ekonomiku umetnosti i kulture Erazmus univerziteta u Roterdamu. Jedan je od 100 ekonomista koji su bili protiv uvođenja evra.
(Prevod sa holandskog Vasilije Kleftakis)

ponedeljak, 10. maj 2010.  
(Volkskrant, 7.5.2010)

SHARE