Početna Sadržaj Reagovanja NERADNICI

NERADNICI

2329
0
SHARE

Niko Srbe nije ovako ponizio i uvredio, omalovažio, ispljuvao i
popišao se po nama, izvinjavam se na prostakuluku, ali nema boljeg  izraza od ovoga šta nam radi premijer Srbije. Niko nas ovako nije  oblatio, posrao se po nama, ponovo se izvinjavam, niko nas nije  prikazao kao đubrad, smeće, otpad ljudske rase, zlikovce, genocidne  zločince i psihopate kao premijer Srbije.

Zašto premijer Srbije mrzi  Srbe?

Zašto takve gadosti piše o nama?
To su dužni da nam objasne psihijatri i psiholozi.
Umesto što sede u upravnim odborima javnih preduzeča, treba da se bave  svojom strukom i građanima saopšte kakvo je psihičko stanje premijera Srbije.

Nijedan premijer sveta ne ponaša se prema svome narodu kao što se ponaša premijer Srbije prema Srbima.

Danas ću da pišem o optužbi premijera da smo neradnici.

Srbi neće da rade!
Srbi su lenčuge!
Srbi su paraziti!
Srbi samo kukaju i izvoljevaju.

Ko nam to govori?

Premijer koji nema nijedan dan u struci.
Koji nema dan radnog staža. Koji sedi u parlametu decenijama i
prežvakava propalu politiku. Koji je bio ratni huškač. Ratni profiter.  Koji je oteo veliki stan od države, čiji je bio ministar, za vreme  NATO bombardovanja. Koji je konvertit i izdajnik.

Takav lik nama danas drži predavanje da smo neradni i da smo najgori  narod na svetu. On i njegova naprednjačka slika luftguzova, šibicira, zamlata,  vucibatina, džibera i lokalnih đilkoša. Zar oni da nas pljuju i vređaju?

A onda, da stvar bude još gora, jave se premijerovi estradni ekonomisti, plaćeni novinari i kriminalizovani tajkuni, koji nastave da nas blate i vređaju.

Nakon svih njih, da zakuvaju čorbu, javljaju se, tu, među nama,
razočarani i apatični građani koji nasedaju na ove bljuvotine
premijera i njegove svite, pa nas isto optužuju za lenjost i
pokvarenost.

Gospodo drugovi, ne mogu to više da slušam!
Te gnusne laži!
Srbi nisu najgori narod na svetu!
Naprotiv!
Srbi nisu neradnici.
Naprotiv!

Moramo  postaviti stvari na svoje mesto.
Moramo istinu da govorimo.

Pođimo redom.

Dakle, ne mogu o neradu da govore oni koji nikada nigde nisu ništa  napravili, koji su državu pokrali i zloupotrebili u ličnom interesu,  koji su sve dobili od države, koji su sve dobili  političkim  manipulacijama, koji nikada nisu radili, koji nisu jedan evro zaradili  na tržištu, koji nisu u svojoj struci ništa stvorili i koji, osim  praznog baljezganja pollitičkih floskula i ogovaranja po medijima,  ništa drugo ne znaju da rade.

O nearadu mogu da govore samo velik radnici i stvaraoci.
Premijer Srbije i njegova kamarila to sigurno nisu.

Na osnovu iskustva sa svetskog tržišta mogu da kažem da su Srbi
najbolji radnici u svetu i da se poslodavci otimaju da im radnici budu baš Srbi. Ko ne veruje, neka iskorači iz svoje političke ograničenosti na svetsko tržište rada.

Zašto su Srbi najbolji radnici po svetu, a takvi neradnici u Srbiji?
Zar to nije nešto šizofreno?
U čemu je problem?
Zašto Srbi neće da rade u svojoj kući, a rade po svetu?

Politički ološ kaže – zato što su Srbi – lud narod!
Politički ološi su ludaci.
Narod je dobar, ali povodljiv.
Veruju bitangama i prevarantima na vlasti.

Srbi ne rade kod kuće, jer  politički i privredni sistem nam ne valja.
Ne treba menjati Srbe, nego sistem.
Koji sada dubi na glavi i svakog trenutka može da se uruši i bankrotira.
Potrebno je okrenuti sistem  i postaviti ga da stoji na svojim nogama.

Šta to znači?

Sve dok se u državi za nerad budu plaćale velike plate, građani će
težiti da se zapošljavaju na državnim jaslama.
Građani se ponašaju ekonomski racionalno.
Idu tamo gde se ne radi i gde se to dobro plaća.

Pošto ne mogu svi  građani da se zaposle u državnim preduzećima, prednost imaju oni koji su članovi vladajuće partije.
Tako partije uništavaju tržište rada i zemlju vode u siguran bankrot. Pošto žele da imaju sigurnu vlast većine građana, zapošljavaju veliki broj ljudi u državnim službama, kako bi obezbedili biračko telo, onda stvaraju veliki broj neproizvodnih zaposleni koji troše veliki državni novac.
Pošto država više troši novca, nego što ga stvara, nastaju deficiti.
Deficiti se pokrivaju novim zaduživanjima i rasprodajama u privatizaciji.

Rasprodaje nacionalnih resursa i uništavanje domaće proizvodnje
stvaraju nove armije nezaposlenih.
Svi oni traže posao preko države i tako se povećava partijska armija  koja ništa ne radi, ali troškovi njenog održavanja se drastično  uvećavaju.
Tako se odvija začarani krug propasti i zaduživanja.

Ta spirala poniranja nije dugovečna.
Odnosno,ona će sama od sebe da pukne.
Mora da dodirne dno ljudskog strpljenja.
Kritičan trenutak je kada penzioneri ne budu primili penzije.
I kada državni činovnici ostanu bez redovnog mesečnog sledovanja.
Tada nastaje haos.
To naši neprijatelji hoće da iskoriste.

Premijer Srbije, koji voli Srbiju, Srbe i sve građane, premijer koga  ćemo dobiti nakon rušenja izdajnika i konvertita,  dužan je da promeni  politički i privredni sistem.
Dužan je da napravi privredni sistem prema onima koji rade.
Naročito prema onima koji proizvode.

Znači,  mora se čitava država kompjuterizovati.
Veliki viškovi zaposlenih će preći na tržište rada.
Država će obezbediti treninge za njihove prekvalifikaciji.
Mediji moraju biti u funkciji privrednog preobražaja Srbije.

U državi će tako ostati mali broj stručnih ljudi, koji će se birati na
konkursima, čije će plate biti raspoređene po platnim razredima i
kojima partijski kadrovi više neće smetati.

Premijer oslobođene Srbije praviće privredni ambijent za ljude koji hoće da rade.
Porezi će biti samo 5% i biće tri godine oslobođeni plaćanja poreza oni koji ulažu u proizvodnju i svi naši građani iz rasejanja koji ulažu u Srbiju.
Premijera ne treba da zanimaju oni koji neće da rade.
On ne sme da ulazi u razloge zašto neko neće da radi.
To nije njegov posao.

Ako je neko nasledio kapital i nema nikakvih motiva da radi, zašto bi se država njime bavila?
Ako nekoga izdržavaju roditelji i on odbija da se zaposli, to je,
opet, njegov lični problem.
Ako neko hoće da bude ulični filosof i da živi na ulici, to je njegov
izbor, ali ne sme da spava na ulici i da prosi.

U modernoj Sriji niko ne sme da prosi i niko ne sme da bude bez krova  nad glavom.
U oslobođenoj Srbiji svi koji hoće da rade imaće posao.

Šta će radititi?

Prema najnovim svetskim istraživanjima u narednih dvadeset godina  preko 75% zanimanja će nestati i nastaće nova zanimanja.
Nadam se da ćemo prvo zanimanje da ukinemo, jer nam u elektronsko doba
nije više potrebno, zanimanje – političar!
Nama političari više nisu potrebni.
Štetni su za zajednicu i višak su u elektronskom društvu.

Kada znamo da će toliki broj zanimanja da se izgubi, to znači da svi mi moramo da učimo i da se pripremamo za novi način poslovanja.
To, dalje, znači da čitav školski sistem moramo da menjamo, jer je sadašnji prevaziđen.

Zar to nije divno?
Zar to nije izazovno?

Mladi ljudi, stiglo je vaše doba!

Čovek je živ, dok uči i dela.
I mi, stariji, učićemo i oslobađaćemo se starih zabluda i predrasuda.
Tako svi napredujemo.
Nema sujete i ograničenosti.
Pravimo zajednicu po meri radnog i poštenog čoveka.

Uprkos svemu, kažu mi oni koji zakeraju, ljudi neće da rade.
Navode primere berbe malina, jabuka ili rad u tekstilnim fabrikama.
Kako to rešiti?

Vrlo lako.
Na tržišni način.
Zapamtite, ako nema radnika za neki posao potrebno je samo da dignete cenu rada ili da otvorite namenski granice za sezonske radnike.
Dugo sam poslodavac na tržištu i to samo tako funkiniše.

Nema  tu nikakve velike rasprave i ekonomske mudrosti.
Razvijene zemlje sveta se decenijam sučeljavaju sa tim problemom.
Naši lekari danas odlaze u Nemačku, recimo, ne zbog toga što vole da uče pod starost nemački i što vole nemačku klimu, nego zato što ne mogu da prežive od svog rada u Srbiji.
Stručni su, znaju posao, hoće da rade, hoće da zarade, vredni su,
disciplinovani i odgovorni, ali ne mogu da prežive u tiraniji Ace
Dramosera.

Dobra plata privlači sve radnika na tržištu, niske plate odvače
radnike sa tržišta.
To je tržišni zakon.
Ako nema radnika za platu od 300 evra mesečno za neki posao treba dizati plate dok se ne pojave radnici koji prihvate tu platu.
Koliko dizati plate?
To će odrediti  sama ponuda i tražnja.

Nije zadatak premijera Srbije da se bavi ponudom i tražnjom, to
reguliše samo tržište, njegov zadatak je da stvori uslove za tržišnu utakmicu, da obezbedi regularnost utakmice, da pošteno sudi i kontroliše igru, da  daje crvene kartone tajkunima koji prljavo igraju, varaju, krše pravila tržišne igre i da tako svako ima priliku da se iskaže na tržištu.

To je zadatak modernog srpskog premijera.
Nema on vremena da otvara fabrike i slika se za lični marketing.
Srpski premijer nije maneken tranzicije, nego vizionar i strateg koji povlači kapitalno važne poteze za državu.
Srpski premijer treba da zaposli 3,5 miliona ljudi, a ne da se slika u pogonu koji zapošljava 200 radnika.
To nije njegov posao.

Novi srpski premijer mora svojim državničkim potezima da pokrene srpsku privredu i da godišnji BDP, koji danas realno iznosi jedva 16 milijardi evra, podigne na 230 milijardi evra.
To je zadatak srpskog premijera.

Znaš li to da uradiš?
Radi!
Mi ti merimo prolazna vremena.
Ako sve ide prema planu, ne zanima nas koju mesečnu platu ima premijer.
Neka radi na procenat od povećanja BDP.
Ne plašimo se njegovog bogaćenja, jer se bogati čitava zajednica sa njim.

Ali, ako nema nikakvih rezultata, onda je svaka njegova priča besmislena.

Aca Dramoser nema nikakvih rezultata.
Ove godine će BDP ponovo biti u minusu.
On se hvali da neće biti u minusu.
Hvali se da će biti čitavih 1% godišnje u plusu.
Šta to znači?
Za 100 godina ćemo se vratiti u 1989.
Bićemo siromašni za čitav naš život i život naše dece i unuka.

Nama ne treba ovakav nesposoban i neradni premijer.
On ne radi.
On se samo slika.
Čovek koji radi nema vremena da se slika.
Svi koji rade, to znaju iz svoje struke.

„Pusti nas slikanja, vidiš, bre, da ne znamo gde nam je glava!“

Njegovo pljuvanje po Srbima je odraz njegovog nerada.
Njegova priča o tome da radi 18 sati je potpuna laž.

Evo, dragi prijatelji, svi koji znaju koliko radim i to 31 godinu na
tržištu, izazivam premijera da, povede sve svoje medije i sve
novinare, da uključimo direktno kamere i da jednu sedmicu provede sa mnom na terenu po privredi Srbije.
Tada će se svi uveriti da je on neradnik i da taj tempo rada ne može da izdrži, jer nikada nije radio.
Zato i optužuje svoj narod.
Ljubomoran je na Srbe, jer su radni i sposobni.

Ne dozvolite da vas obmanu neradnici.

Prava borba tek počinje.
Oni su se umorili.
Stiže vreme za sve vredne ljude.

Beograd, 22.04.2015.

SHARE