НЕНАДЛЕЖАН
Студенти су тражили од Ненадлежног да се не меша у рад институција.
Сада траже од Надлежног да распише ванредне изборе.
Тако је Ненадлежан постао Надлежан.
И вратио се у игру, коју је већ био изгубио.
Игру која почиње да се игра сада на његовом терену.
Где је он цар превара, уцена, манипулација, поткупљивања и насиља.
О изборним условима студенти ништа не говоре.
Ненадлежни се радује што је, напокон, постао Надлежан.
Издржао је шест месеци и сачекао свој прави тренутак.
Сачекао је да капитализује предност његовог терена.
На коме неискусни студенти и наивни грађани не знају да играју.
Ненадлежни је губио утакмицу са студентима, јер су га одстранили из игре.
Уместо да води игру, он је морао да послушно прати игру са клупе.
Сада је добио прилику да поново води игру.
Постао је главни и сви морају да га следе, јер су таква правила његове игре.
Студенти изричито траже од Надлежног да одмах распише ванредне изборе.
Дали су му рок недељу дана.
Надлежни не мора да распише изборе.
Зашто би расписивао изборе, када је тек изабрао своју Владу?
Наркоманско задуживање државе се наставља и крађе на свим пословима.
Надлежном се нигде не жури, јер он вечито купује време.
Пошто је дошао у прилику да поново води игру, студенти зависе од његове добре воље.
Надлежни неће да распише изборе на којима ће да изгуби власт.
Надлежни ће да распише изборе, које сигурно добија.
Ако вам овај постулат није јасан, немојте да се политички ангажујете.
Ако је овај постулат јасан, онда се поставља питање :
Како ће студенти да натерају Надлежног да распише изборе?
Студенти одговарају и прете радикализацијом протеста.
Шта значи радикализација протеста?
Масовни излазак грађана на улице и организовање правог Генералног штрајка, постављање Ултиматума кога Надлежни мора да испуни.
Одлично!
Као што знате, то су све предлози Покрета МОБА од самог почетка студентских протеста.
Нажалост, студенти су поверовали да могу да натерају институције да раде свој посао.
То није могуће у тоталитарном политичком систему тираније Надлежног.
Значи, мора да се мења политички систем.
Али, студенти су трврдили да њих политика не занима.
Данас, после очитих стратешких промашаја и губитка динамике протеста, студенти се враћају на почетак сукоба са Ненадлежним.
Који је данас постао Надлежан и који води игру на његовом терену.
Погледајмо нову нелогичност студентског захтева за изборима.
Коју подржавају опозиционе странке и већина режимских покрета.
Радикализација студентских протеста треба да натера Надлежног да распише изборе.
О изборним условима студенти не говоре.
Милиони грађана, дакле, морају поново да изађу на улице, да би се изборили за изборе.
Које ће Надлежни сигурно да покраде.
Ако заиста изађе милион грађана на улице, како је то било у марту, зашто би се борили да се распишу избори, који ће да буду покрадени?
Зар грађани, према Уставу, нису носиоци суверености у друштву?
Тамо где су грађани, тамо је сувереност.
Зашто грађани да губе драгоцено време за спас народа и државе, тражећи ултимативно да се распишу избори?
На којима ће да буду покрадени.
Зар није онда логично да грађани, кад су већ на улици, када су добили легитимите и легалитет као суверени носиоци власти, смене Надлежног и његов криминални режим?
Зашто би излазили на неуставне, незаконите, криминалне и непоштене изборе?
На ова постављена питања студенти морају врло брзо да одговоре.
Уместо да Надлежни води прљаву игру на свом терену, они морају да га врате у стање када је био Ненадлежан.
Покрет МОБА је изнела ШЕСТ КОРАКА до Слободе.
Студенти су кренули погрешним путем.
Помогли су Ненадлежном да постане Надлежан.
Могу све да исправе, само ако Надлежног смене.
Зар им то није јасно?
Београд, 7534.г. цветањ
