НЕМАЊЕ ВРЕМЕНА
Немам времена!
Када то чујем, знам да особа себе и друге обмањује.
Прича о немању времена треба да покрије лошу организацију живота, лењост и незаинтересованост.
Истина је да времена имамо.
И да га немилице арчимо на гомиле бесмислица и глупости.
Анализирајте ваш протекли дан.
Видећете колико времена непотребно губите.
Време вам неосетно цури и неповратно пролази.
Свесни сте тога.
И зато сте незадовољни.
Све може да се стигне.
Ако имате меру, знате шта хоћете и ако сте дисциплиновани.
Кукање да немате времена је изговор за личну неспособност и размаженост.
Морате себе да оправдате.
И да нађете неко покриће за своје нечињење.
Најмање имамо времена да помогнемо спасу Србије.
Готово да смо незаинтересовани.
Као да се ради о некој туђој држави.
Као да се не ради о нама и будућности нашег поколења.
Зато што ми немамо времена, Србија пропада.
Зато што ми ништа не предузимамо, Србија се уништава.
Чекамо да неко други уради оно што ми морамо да урадимо.
Колико времена треба за спас Србије?
Свако у земљи и расејању треба дневно да одвоји ПЕТ МИНУТА за спас Србије.
Само ПЕТ МИНУТА!
Свакога дана!
ПЕТ МИНУТА за добробит Србије.
Колико је то времена?
Ако нас има у земљи и расејању 10 милиона пунолетних грађана и ако свакодневно одвојимо 5 мунута за Србију, онда је то 50 милиона минута.
Када те заједничке минуте поделимо са бројем сати, добијамо – 2.083.333 сати.
Заједничке сати делимо са 365 дана и добијамо – 5.708 година.
Србски календар, који је најстарији календар на свету, броји 5.508. година до доласка Исуса Христа.
Значи, имамо више година за спас Србије, него што што су наши древни преци имали од винчанске цивилизације до хришћанства.
Шта можемо да урадимо са толиким заједничким годинама?
Можемо да урадимо све за спас Србије.
И не морамо никога да чекамо и да молимо.
Имамо довољно времена.
Ако то, напокон, схватимо.
Београд, 7531.г. шумопад, дан четрнаести
