Dojče vele: Svaki Nemac u proseku dužan 24 hiljade evra
sreda, 03. avgust 2011.
Statistički, svaki Nemac, od novorođenčeta do najstarijeg, dužan je 24 hiljade evra. Kako bi se zaustavio taj trend zaduživanja u ustav je unesen amandman o „dužničkoj kočnici“ kojom je propisana granica zaduživanja.
„Dužnička kočnica“, naravno, još ne znači i smanjivanje ogromnog brda dosadašnjih nemačkih dugova koji dostižu dva biliona evra. Za kamate i otplatu rata i dalje će odlaziti veliki deo novca poreskih obveznika – trenutno, to je druga po veličina pozicija u saveznom budžetu i iznosi četrdeset milijardi evra.
Nemački budžet poslednji put bio je uravnotežen, kako javlja Dojče vele, negde krajem šezdesetih godina.
Uvek su se nalazili novi razlozi za nova zaduživanja: od državnih programa subvencija u vreme prve naftne krize, preko troškova ujedinjenja zemlje sve do najnovije finansijske krize i kišobrana za spasavanje banaka.
Državi koja je postala „kreditni zavisnik“ zabranjeno je pravljenje novih dugova članom 109. ustava. U principu, do 2016. zabranjeno je uzimanje novih kredita u cilju otklanjanja deficita u javnim budžetima.
Ova principijelna zabrana ima, međutim, uglavnom simboličan značaj, jer je istovremeno zaključeno da federacija godišnje sme da se dodatno zaduži do vrednosti 0,35 procenta društvenog proizvoda (trenutno, to je oko deset milijardi evra).
Šesnaest saveznih zemalja od 2020. godine moraju da sastave kraj sa krajem bez ikakvog zaduživanja.To je njihova dobrovoljno preuzeta obaveza koja je zapisna u ustav.
Budžet koji je vlada usvojila za 2012. godinu nešto je drugačije struktuiran nego što je to do sada bilo uobičajeno. Naime, pojedina ministarstva više nisu prijavljivala šta im je potrebno kako bi te želje progurala u mukotrpnim pregovorima sa ministrom finansija. Sada je redosled obrnut: vlada određuje finansijske okvire, a onda slede pregovori sa pojedinim resorima.
Od 2016. godine sve će funkcionisati još samo tako, odozgo na dole, jer je dužničkom kočnicom unapred onemogućeno uzimanje novih kredita. Istina, vlada je još prilično daleko od pomenute granice novog zaduživanja od 0,35 odsto društvenog proizvoda.
Ministar finansija Volfgang Šojble nada se da ove godine novi dug neće preći granicu od dva procenta.Time bi, istina, Nemačka – pored Finske, Estonije i Luksemburga – bila jedna od retkih članica EU koja ne prekoračuje najvišu granicu zaduženja od tri odsto društvenog proizvoda koja je predviđena evropskim Paktom stabilnosti iz Mastrihta.
Nemačka dužnička kočnica najsličnija je pravilu usvojenom 2001. godine u susednoj Švajcarskoj zahvaljujući kome je ograničen minus u tamošnjim javnim kasama.
U međuvremenu navodno i francuski predsednik Nikola Sarkozi zahteva da se slična odredba unese u tamošnji ustav.I u pojedinim američkim saveznim državama od početka godine na snazi je zakonsko ograničenje zaduživanja.Britanska vlada nije uspela da se izbori za zakon kojim bi maksimalni dug smeo da bude najviše 40 procenata bruto društvenog proizvoda zemlje.
