Početna Sadržaj Izdvajamo NEBOJŠA KATIĆ OGROMNI RIZICI DOLARSKIH EVROOBVEZNICA SRBIJE

NEBOJŠA KATIĆ OGROMNI RIZICI DOLARSKIH EVROOBVEZNICA SRBIJE

1026
0
SHARE

OGROMNI RIZICI DOLARSKIH EVROOBVEZNICA SRBIJEponedeljak, 03 oktobar 2011 13:13 .Država bi novac mogla da potroši na izbornu kupovinu socijalnog mira, a tada će se ekonomska agonija pogoršati

 

Emitovanjem dolarskih obveznica na evropskom tržištu (otuda naziv evroobveznice) Srbija je u jednom danu, 21. septembra, svoj već preveliki spoljni dug uvećala za novih milijardu dolara glavnice.

Informacije o detaljima prodaje obveznica, bar one koje su dostupne srpskoj javnosti, više su nego šture. Nije saopšteno po kojoj ceni su obveznice efektivno prodate i koliko je država novca dobila, ko su kupci, niti kakvo je dalje kretanje cene prodatih obveznica.

Vlada se koncentrisala na to da sa građanima podeli samo svoju ushićenost uspehom transakcije. Kako i ne bi, kada će novac stići odmah, a isplata po osnovu glavnice duga dospeva tek 28. septembra daleke 2021. Ova vlada je novac uzela, neka druga vlada će ga vraćati. Do tada, na ime kamate plaćaće se 72,5 miliona dolara svake godine u polugodišnjim ratama svakog 28. marta i 28. septembra počev od marta 2012. godine.

Kod trgovine obveznicama cena po kojoj se emisija obveznica realizuje u pravilu je različita od njene nominalne vrednosti. Kada je o srpskim obveznicama reč, one su ponuđene tržištu po ceni od 98,263 odsto u odnosu na nominalnu vrednost od 100. Ako su sve obveznice inicijalno prodate po toj ceni, Srbija je mogla dobiti najviše oko 982 miliona dolara (ne milijardu). U skladu s tim, efektivna kamatna stopa koju Srbija stvarno plaća iznosila bi oko 7,5 odsto (bez troškova finansijskih i pravnih savetnika koji su transakciju pripremili i realizovali).

PAD VREDNOSTI Prema onome što se sa tržišta moglo saznati, ubrzo posle inicijalne ponude, cena srpskih obveznica je značajno pala, i prema nekim komentarima, reč je o jednom od najvećih kratkoročnih padova vrednosti novoizdatih obveznica koji se pamti. To znači da su kupci, posle samo nekoliko sati ili nekoliko dana posedovanja obveznica, suočeni sa velikim gubitkom ako bi se odlučili da obveznice ne drže, već da ih prodaju. Prema poslednjem stanju na tržištu, ono što su investitori platili 98,263, sada mogu prodati po ceni koja se kreće između 90 i 93.

To isto iz ugla srpske vlade izgleda drugačije – Srbija je odlično prošla i dobila je znatno više nego što bi dobila da je obveznice prodavala koji dan kasnije. Savetnici su svoj posao obavili tehnički veoma dobro i trenutak prodaje je dobro izabran. Gubici investitora nisu problem srpske vlade, pogotovo ne ako se kakva nova emisija obveznica ne planira uskoro.

Suprotno nekim mišljenjima, trenutak za prodaju obveznica, kada se vlada na to već odlučila, bio je relativno povoljan. Berze su danima bile u ropcu, akcije su se panično prodavale, prodavalo se i zlato čija je cena padala, pojavio se višak novca u potrazi za unosnom zaradom. Državne obveznice Srbije sa visokom kamatnom stopom činile su se kao privlačna mogućnost.

Kamatna stopa koju će Srbija plaćati je veoma visoka, ali niža nije ni mogla biti. Ona je u skladu s rizikom zemlje i s finansijskim rejtingom Srbije. Agencije Fitch i Standard and Poor’s ulaganja u srpske vrednosne papire svrstavaju negde između špekulativnih i visoko špekulativnih transakcija.

Kao osnova za kvantifikovanje rizika dolarskih obveznica koriste se obveznice američke države, koje imaju slično dospeće i koje se smatraju dolarskim ulaganjem bez rizika. Američke državne obveznice koje dospevaju za deset godina doneće svojim vlasnicima godišnji prinos od oko dva odsto. Vlasnici srpskih obveznica će dobiti mnogo više i, kada bi sve ostalo kako je sada, njihov godišnji prinos bi bio između 7,5 i 8,5 odsto (već u zavisnosti od cene po kojoj su obveznice kupljene). Razlika od 5,5 do 6,5 odsto u odnosu na američke obveznice je ogromna, ali to je mera srpskog rizika i nadnica za strah. Naravno, na finansijskom tržištu ništa neće ostati kako je sada i cena srpskih obveznica će se formirati u zavisnosti od kretanja kamatnih stopa i percepcije rizika Srbije.

PREPOZNATA ZADUŽENOST Rodilo se, valja ljuljati – u tom kontekstu, ključno je kako će novac biti utrošen, kakav će biti njegov efekat na inflaciju i kurs dinara, između ostalog. Jedina upotreba tog novca koja štetu može nešto umanjiti bila bi u funkciji razduživanja države prema privredi. Unutrašnji dug države bi se smanjio, a privreda bi dobila novac kao preko potrebnu injekciju likvidnosti.

Nažalost, ovo je samo limitiranje štete i time se ne mogu ukloniti sve loše posledice. Problemi sve bržeg rasta javnog duga i spoljnog duga Srbije su konačno prepoznati. To danas svi jasno vide, izuzev vladinih zvaničnika kojima pred izbore odgovara da ništa ne vide. Rizici međutim nisu samo na strani zaduženosti.

Kako god bio upotrebljen, novac od prodaje obveznica će biti impuls inflaciji koja je već previsoka i još uvek nije pod kontrolom. Dolari će biti prodati i konvertovani u dinare što će, pod drugim nepromenjenim uslovima, masu dinara u opticaju značajno povećati. U situaciji stagnantnog BDP, pritisak na cene će biti visok. Narodna banka bi se mogla naći na novim mukama.

Velika ponuda ovih „nezdravih“ deviza bi ponovo mogla ojačati dinar ili ga stabilizovati na trenutnom, štetnom i neodrživom nivou. Time bi se samo odložilo neophodno konsolidovanje finansijskog sistema, a dužnička agonija (bez otpisa dela dugova) bi se produžila još neko vreme. Profitiraće ponovo samo banke i eventualno uvoznici. Ili, u drugom scenariju, banke bi (ako srpski rizik procene previsokim) možda mogle iskoristiti naredne mesece da iz Srbije tiho izvuku deo plasmana koristeći mirovanje kursa. Sličnu logiku bi mogli slediti i vešti domaći oligarsi ili strani investitori.

U još gorem scenariju, država bi novac mogla potrošiti na predizbornu kupovinu socijalnog mira i glasova. Ako ishod bude takav, a verovatnoća nije mala, svi pomenuti rizici će se pojačati, a ekonomska agonija pogoršati.

Blog N. Katića

 

SHARE