Početna Sadržaj Tekstovi i kolumne Najbolja firma

Najbolja firma

1177
0
SHARE

Znate li koja je najbolja firma u Srbiji? Nemojte se muèiti, nikada neæete pogoditi. Najbolja firma u Srbiji je – Narodna banka?!?
Sedam filijala NBJ ostvarilo je u januaru 2002. godine bolji poslovni uspeh od bilo koje delatnosti u Srbiji. Prihod NBJ je iznosio 4,36 milijardi dinara, a rashod 1,01 milijardi, što znaèi da je pozitivan saldo od 3,35 milijardi dinara. To je preko 110 mil maraka ili 56 miliona evra. To je prihod, ne zaboravite, iz meseca januara kada je industrijska proizvodnja u Srbiji bila manja za 5,4 odsto nego u januaru prošle godine i kada je spoljnotrgovinski deficit dostigao 276,8 mil dolara.

U isto vreme u privredi je bilo nelikvidno 44.345 preduzeæa u kojima je radilo 1.200.379 radnika. Analitièari su izraèunali da su primanja NBJ vredela koliko i ukupna primanja 2.700 graðevinskih firmi. Bila su duplo veæa od prihoda 1.212 turistièkih preduzeæa ili 1.031 medijske kuæe, a za pola milijarde su bila veæa nego u 514 ustanove zdravstvene zaštite.

Da je NBJ plasirala prihod od 110 mil maraka poslovnim bankama po kamati od 3 odsto godišnje (inflacija u markama+realna kamata) mogla je da pokrene 2.000 malih i srednjih preduzeæa. Ako im je odobrila 55.000 maraka kredita, oni su mogli da zaposle u februaru mesecu 20.000 nezaposlenih sa biroa rada. Tako bi otpoèeo oporavak naše privrede.

Nažalost, državni èinovnici u NBJ nisu ništa uradili. Zadovoljili su se da budu najbolja firma u Srbiji jer su monopolisti. Ujedno su nastavili da administrativno upravljaju finansijama, ne vodeæi raèuna o potrebama poslovnih banaka i privrede.

Odlukom NBJ od 11. aprila iz bankarskog sektora æe se povuæi putem obavezne rezerve 1,5 milijardi dinara. Smanjuje se obavezna rezerva na dinarske depozite sa 24,5 odsto na 20 odsto, ali se uvodi, po prvi put, obavezna rezerva na devizne depozite u iznosu od 20 odsto.

Birokrate iz NBJ tvrde da je to neutralni efekat, ali bankari tako ne misle. Tih 20 odsto deviznih depozita primeniæe se na iznos od 514 mil dolara, koliko izose ukupni devizni depoziti u protuvrednosti od 35 milijardi dinara. Kako dinarski depoziti veæ iznose 37 milijardi dinara, to æe izdvajanje od 20 odsto dovešæe do smanjenja likvidnosti za 1,5 milijardi dinara. A to je i bio cilj NBJ. Po njihovom mišljenju nivo dnevne likvidnosti banaka je visok, kreæe se u rasponu od 5-7 milijardi dinara, te treba povuæi novac sa raèuna banaka.

Pošto eskontna stopa na obavezne rezerve iznosi 11 odsto godišnje, banke æe se uskoro naæi u vrlo nezavidnoj situaciji pošto im je pasivna kamatna stopa na dinare mnogo veæa. Ako bi se zadržao tempo rasta cena iz prvog kvartala, što ni najveæi optimisti ne veruju, banke bi iskazale velike gubitke.

Koliki æe tek biti gubici ukoliko cene budu brže rasle? Bankari opravdano strahuju jer ih NBJ sve više pritiska svojim administrativnim zabranama. Najviše im smeta što polovinu nove devizne štednje moraju da drže kod NBJ. I tako sve postaje aspurdno.

Umesto da poslovne banke kreditiraju privredu koja vapi za obrtnim kapitalom i tako stvaraju nove vrednosti iz kojih æe naplatiti kamate na kredite, kako bi pokrili pasivne kamate na depozite, gubitke na izdvajanju kod NBJ i sopstvene troškove poslovanja, one su birokratskim propisima primorene da najveæi deo slobodnih sredstava ulažu u neriziène vrednosne papire sa državnom garancijom, blagajnièke zapise NBJ i obaveznice stare štednje.

Kako pokrenuti proizvodnju sa ovakvim poslovnim bankama? Možemo oèekivati da æe poslovne banke zbog gubitka na imobilisani novac kod NBJ, poveæati kamatne stope na ono malo kredita koje odobravaju privredi.

Dakle, uskoro æe doæi do poveæanja kamatnih stopa. Privreda veæ ne može da plaæa narasle kamate i pravi gubitke. Rizici æe se još više poveæati. Banke æe na raèunima imati dinare koje neæe imati kome da plasiraju. Privreda æe stagnirati. Divljom liberalizacijom æe se rasprodavati društvena imovina. Ali budžet æe biti sve tanji.

Strane banke æe, uplašene opštom nelikvidnošæu privrede, iznositi devize na druga tržišta, kako bi pokrili pasivne kamate. Nezaposlenost i socijalni bunt æe rasti. Donacije æe sve slabije pristizati. Strani investitori æe potražiti bolja tržišta.

Ulazimo, nažalost, u velike politièke sukobe i neizvesnu buduænost. Svi æe strahovati za svoje poslove. Samo æe NBJ biti zadovoljna. Ona æe i dalje biti najuspešnija firma u zemlji. Devizne rezerve æe nastaviti da rastu jer æe siromašni graðani prodavati deviznu ušteðevinu da bi nekako preživeli.

Èinovnici MMF i Svetske banke podržavaæe restriktivnu monetarnu politiku. Za njih je najvažnije da dokažu svoje teorijske modele. Zbog toga najbolje i saraðuju sa bivšim asistentima sa fakulteta.

Reformatori bez iskustva bespogovorno slušaju meðunarodne finansijske birokrate, svoje mentore. Kada završe što su im odredili, nadaju se da æe ih bar oni zaštititi od gneva sopstvenih graðana.

Videæemo.

Beograd, 14.04.2002. god.

SHARE