НАДЗОРНИ КАПИТАЛИЗАМ
Бранко Драгаш
Текст који је пред вама настоји да што ближе представи књигу Шошане Зубоф „ ДОБА НАДЗОРНОГ КАПИТАЛИЗМА, која је написана 2019. године, јер сматрам да анализа савременог, дигиталног капитализма, кога ауторица књиге назива – надзорни капитализам, заслужује да што већи број наших читалаца сазна о основним идејама, критикама и предвиђањима развоја данашњег неолибералног капитализма.
Није уопште више јерес моја тврдња да је неолиберални капитализам дошао до свога краја, јер већини окупираних и све сиромашнијих грађана постаје јасно да велика инфлација, незапосленост, празни рафови и попуцали ланци снабдевања, све веће раслојавања становишта , све су то чврсти и прави докази да је систем банкротирао и да више не може да понуди никакву демократску и слободарску будућност савременом друштву, осим увођења, како сам га назвао, – корпоративног фашизма, који би имао историјски задатак да насиљем одбрани трули капиталистички поредак.
Програмирана пандемија, несташице хране, енергената, пропаганда о климатским променама, гебелсовска цензура медија и подигнути ФЕМА логори, о којима упорно пишем већ читаву деценију, само су наговештаји шта човечанство чека да би привилегована каста милијардера и њихових политичара сачувала постојећи пропали поредак.
Насиље, ширење страха, претње, уцене, непрестане вакцинације, лоботомирања, чиповања, гушење личних слобода и права грађана, фашистичке пропуснице, кршење устава, закона и стална претња човечанству да нас има превише на планети, да мора да се смањи број људи на планети на „ златну милијарду“, све је то део Агенде 2030, која се већ спроводи у циљу да се читаво човечанство стави у дигиталне концентрационе логоре, да се убије здрава памет и природна логика слободног и мислећег човека, како би се сви натерали да размишљају према упутствима и наредбама Великог Инквизитора.
Надзорни капитализам, према мом мишљењу, након прочитане књиге, представљао је покушај да се на тихи и меки начин спроведе корпоративни фашизам у последње две деценије опште дигитализације човечанства, али како тај пројекат није у потпуности заживео, како није довео до потпуног и коначног покоравања човечанства, како се опасно време неконтролисане социјалне револуције приближило, што је уплашило Клауса Шваба и његове бандите из Давоса, како је све већи број људи на планети почео да схвата о каквој превари се ради и због тога су, напокон, почели масовно да излазе на улице развијених западних држава да се боре за отету слободу и правду, онда Фамилији није преостало ништа друго него да нареди Великом Инквизитору да предузме све насилне мере да се очува успостављени тоталитарни поредак.
Сведоци смо невероватне агресивности и суровости полиције према мирним протестима грађана, суровости која је први пут показана у јулу 2020. године у Београду, када је Узурпатор, уплашен да не изгуби власт, наредио специјалним полицијским снагама да буду немилосрдни према мирним грађанима на улицама. Таква фашистичка интервенција полиције је виђена, након нашег трагичног случаја, јер Срби су се, ипак, први побунили и показали да неће да живе у концентрационом логору и под полицијским часом, готово у свим великим градовима развијених држава Запада и ти одлучни, храбри и све масовнији протести незадовољних и непокорних грађана нам уливају наду да није све изгубљено за човечанство и да има, на сву срећу, још увек наде и воље да се изборимо са Злом, које нас је окупирало.
Тих две године тешких и крвавих уличних борби непокорних грађана, посматрано од тренутка када је издата ова књига до данас, уличних борби које ауторка није предвидела, мада је у завршници књиге позвала на побуну грађана и супротстављању надзорног капитализма, показали су да покушај меке окупације човечанства дигиталним технологијама није успео и да Фамилија мора насиљем и терором да брани неолиберални капитализам од пропасти.Шта је – надзорни капитализам? ШЗ прави поређење са индустријском револуцијом, која се усмерила на безглаво искоришћавање природних ресурса и данас загадила и уништила добар део природе, доводећи човека на биолошки руб опстанка, док надзорни капитализам се базира на суманутом и противзаконитом искоришћавању људске природе.
Последице такве експлоатације људске природе ће бити трагичне по самог човека. Данас видимо озбиљне симптоме нарастајуће болести зависног човечанства од нових технологија. Надзорни капитализам полаже право на људско искуство као на бесплатну сировину која се преводи у податке о понашању. Мада се неки од тих података, каже ауторка, користе за унапређење производа или услуга, остали се проглашавају за приватни бихевиорални вишак, уносе у наредне производне процесе, познате као „ машинска интелигенција“ и претварају у прогностичке производе, који прогнозирају како ће се људи понашати данас, сутра или некад касније.
Тим прогностичким производима се тргује на тржиштима будућег понашања. Надзорни капиталисти су згрнули огромна богатства од те трговине, јер компаније жарко желе да знају како ће се купци понашати на тржишту. Али, ту се не завршава манипулација. Надзорни капиталисти су открили да и они сами могу да се укључе у одређивање прогноза понашања, ако се умешају да би подстакли, погурали, подесили и усмерили наше понашање према уносним исходима. Аутоматизовани машински процеси могу да обликују наше понашање. Није више циљ њихов да прикупе сва сазнања о нама, него да нас аутоматизују. Тако се развија нова моћ коју она назива – инструментаризам.
Без оружја и војске, што је карактеристика тоталитаризама, надзорни капитализам своју вољу намеће уз помоћ аутоматизоване и све рапрострањеније рачунарске архитектуре паметних и умрежених уређаја, ствари и простора. Предвиђају и контролишу нашу будућност, због туђе добити. Ко су носиоци надзорног капитализма? Технолошке компаније, које су данас израсле у најмоћније корпорације на свету: Гугл, Мајкрософт, Фејсбук, Тесла…
Наши животи се претварају у бесплатне податке, који нам се без нашег знања или могућности за борбу отимају и пренамењују да би се створили нови облици друштвене контроле, који се онда продају за добробит трећих лица. Гугл је пионир надзорног капитализма. Прекретница је била 2002. година, када тајновита компанија, која има милионе корисника, почиње да схвата да недозвољено располаже обиљем приватних података својих корисника, које може да обради и да продају оним оглашивачима који дају највише новца да би се нашли на првим местима претраживања.
Гугл прикупља више података него што му је потребно да би услужио кориснике, тај вишак података аутоматски обрађује, то постаје његова бесплатна имовина, која може да се уносно продаје на тржишту услуга. Али, услуживање корисника се претвара у њихово надзирање и модификацију понашања. Корисници више нису сврха сами по себи, него средство за постизање туђих циљева. Гугл је открио да смо ми мање вредни од туђих опклада на рачун нашег будућег понашања.
Он обрађује више од 40.000 упита у секунди, преко 3,5 милијарди дневно и преко 1.200 милијарди само током 2017. године. После терористичког напада 2001. године, однос према приватности се потпуно променио, ванредно стање је погодовало расту Гугла и успешном уобличавању његове логике акумулације на бази надзора, што је довело до директне сарадње са државним обавештајним агенцијама.
Обамин изборни штаб је тако прикупио податке о 250 милиона Американаца и значајно допринео његовој председничкој победи. Консултанти из Обаминог штаба су се хвалили да су знали за кога ће људи гласати пре него што су се и они сами одлучили. Корисници интернета широм планете склопили су фаустовски уговор по коме бесплатне услуге попут Гуглових веб претраживача и Фејсбукове друштвене мреже скупо плаћају пристанком на надзор.
Људи ће се одрећи приватности да добију оно што желе. Циљ надзорног капитализма није наметање норми понашања, као што су поштовања правила и послушност, него производња понашања које поуздано, дефинитивно и неизоставно води ка жељеним комерцијалним исходима. Гарантовани исходи указују да надзорни капиталисти морају да створе будућност да би је предвидели. Интима, какву смо знали, данас више не постоји. Самоћа је збрисана. Сви смо под сталним надзором. Деца се уче да између личности и тржишта нема границе. Нема више личности, него само подаци.
О свакој пунолетној особи у, рецимо, САД постоји око пет хиљада обрађених података. Фејсбукова „ прогностичка машина“ почива на новој платформи машинске интелигенције која се зове FBLearner Flow , која је кичма вештачке интелигенције и која гута хиљаде милијарди података дневно, увежбава хиљаде модела офлајн или у реалном времену, шаље их серверима да би предвидели будуће трендове. Фејсбук се хвали да су од оснивања створили више од милион модела и да су прогностички сервиси достигли шест милиона предвиђања у секунди.
Машине бележе наносекунде емоција, депонују милионе снимака лица из 75 земаља у емоционалне чипове, класификују 12 емоција, што значи да вештачка интелигенција може да искуси 64.000 милијарди емотивних стања. Ове застрашујуће бројке нам показују да је настао један потпуно нови свет, нови виртуални универзум, отуђен од човекове природе, свет који укида сам појам аутономног појединца и свим могућим средствима, понудама елитног статуса, бонусима, бодовима за срећу, попустима, линковима за куповину, награђују кориснике само да би се препустили машинама у служби новог тржишног универзума.
Они сматрају да је човек несавршен, да је људски ток мисли слаб и мањкав, да људи праве неразумне изборе и занемарују ширу структуру алтернатива, да корисници губе самоконтролу и да је много боље да уместо људи одлучују машине.
Фејсбук располаже досад незамисливим средствима за модификацију понашања, која примењује тајно, масовно и без икаквих друштвених или правних механизама за сагласност, оспоравање и контролу, закључује ШЗ. Присвојивши тако право да тајно и за новац мења људске поступке, надзорни капитализам нас протерује из властитог понашања и приморава нас да модификујемо понашање према интересима моћних корпорација.
Њихов циљ није да нас униште, него да нас креирају према сопственим потребама и на томе да добро зараде. Инструментализам је тржишни пројекат који се удружио са дигиталном сфером да би остварио потпуну доминацију у друштву. Подсмевају се демократији, јер она негују илузију слободе и спречава потпуну превласт науке. Људска бића се своде на условљено животињско понашање без икаквог мисаоног значења. Људи нису личности, него су организми и подаци који морају да се повинују новим законима капитала.
Обликује се ново друштво аутоматизованог понашања, нема неизвесности, случајности и самовоље, да би се постигао гарантовани политички и друштвени исход – сигурност без страха. Цену не плаћамо својим телима, него губитком своје личне слободе. Надзорни капитализам нуди нови модел наше рајске будућности-машинску кошницу у којој се слобода жртвује у корист сигурности и савршеног знања, којим се аутоматски управља у интересу корпорација, који мењају нашу природу да би себи обезбедиле успех.
Најугроженије су генерација З, сви који су рођени после 1995. године или први нараштај дигиталних урођеника, који су срасли са машинама и који не могу да живе без надзора, који су везани за друштвене мреже, желе да буду савршени, живе пред погледима других, јер то је једини живот који имају, пошто стално страхују од невидљивости и изостављености. Страх од пропуштања затвара се у зачарани круг дезоријентисаности у случају прекида дигиталних веза. Шта је решење?
Шошана Зубоф позива на побуну, одбрану индивидуалности, приватности, слободе и различитости. Позива да се тргнемо из стања препуштености разбрибригама, малодушности и летаргије, да устанемо у одбрану непосредне демократије и да дигиталну технологију ставимо у службу људског рода, уместо што пристајемо да нас она пороби, манипулише и одређује какву будућност морамо да прихватимо.
Побуна је почела. Сваког дана све већи број људи се буди. Брзина њиховог буђења ће одредити време нашег ослобађања. Нико се сам не може да ослободи, склони или сакрије, како би уживао у некој својој себичној срећи. Само заједничком борбом можемо да освојимо изгубљену слободу. Пробудите се и усправите! Устаните у одбрану човекове природе од надзорног капитализма.
