НАЧЕРТАНИЈЕ
Ево, за оне који нису читали Начертаније из 1844.г или који су заборавили шта тамо пише, изабрао сам одломак који се односи на наше односе са Русијом.
Треба да знамо историју, да имамо србску древну памет и да, напокон, стекнемо политичку мудрост, неопходну за опстанак Србије.
Данас у Србији имамо две крајности.
Русофоби мрзе Русију и све што долази са Истока, јер за њих сунце излази на Западу.
Русофили чекају да Руси изађу на Дунав, да смене Велиздајника и да њих поставе да управљају Србијом.
Обе ове супростављене идеологије су штентне за србске националне интересе.
Морамо сами да се ослободимо окупације.
Морамо сами да освојимо Слободу.
Ко нам буде донео Слободу на тацни, тај је наш нови господар.
Срби неће да имају господара.
Срби хоће да имају своју, сопствену освојену Слободу.
Ако сте ово разумели, онда цитирам из Начертанија како су наши преци имали став о Русији.
О лукавости или прагматичности Русије.
„ јер Русија је много лукавија него да бисе дала у једну замку уплести, која је противна њеним намеренијама.“
Све је потпуно легитимно.
Нема изненађења и чуђења.
Између држава нема љубави.
Русија је Империја и то је данас јако добро за нас Србе.
Империје имају своје империјалне интересе.
Империје никад не раде против својих намеренија.
То Срби морају да схвате и да, напокон науче.
И да бране наше националне интересе, разумевајући интересе Империје.
„ И колико год се Србија самосталније управљала буде, то ће све мање повјерења код Русије имати…. Она ће се тада јамачно трудити да све турске Словене од Србије одврати, да све њих између себе раздвоји и у неслоги задржи, а сама ће са сваком поједном граном по особ у особ у отношеније и спорзумљење ступити.“
Наравно, империје хоће све да подреде својим сопственим интересима.
Немају поверења у непослушне народе.
Зато хоће да их раздвоје, посвађају и да са сваким појединачним народом ступе у директан контакт и договор.
Тако могу лакше да управљају са њима и могу да их присиле на покорност.
Империје хоће да им се други народи покоре, јер то потиче из унутрашње империјалног осећања неограничене и набујале моћи.
„..јер она најпосле не би могла никад Србију са свим оставити, но докле год она налази људи у Србији који се њој безусловно повинују и њу слушају, то ће она свагдар такове Србе претпостављати оним правим патијотама.“
Ево вам описа нашег данашњег стања и нашег односа са Русијом.
Русија нас никада неће оставити на цедилу и неће да изда Србију.
Када се то догађало, Русија је била окупирана или су са њом управљали поводљиви Западни мекушци Горбачов и Јелцин.
Тих година Русија није могла сама себи да помогне, те је потпуно бесмислено оптуживати Русију због велеиздајничке политике Кремља.
Проблем је што Кремљ тражи људе у Србији који ће да се безусловно њему повинују и да га слушају.
Не можемо да живимо од таквих набигузница, који нам држе лекције из патриотизма.
Који боље од Путина знају стање на фронту, који су већи Руси од московског патријарха и који једва чекају да се Путин кандидује на изборима у Србији.
Зато родољуби у Србији не могу да дођу на проруске медије, који упорно бране полуделог Узурпатора и шаљу лажне изввештаје у Кремљ.
Боримо се да тај пгрешан и штетан политички наратив променимо.
„ ..Премда се ја не надам да ће се Русија икада хтети Србији искрено приклонити….јер и ако је тако много говорено против Русије није то из мрзости чињено колико из нужде на коју нас је сама Русија толико својим поступцима сама нагнала.“
Тачно!
Све што сам критички писао о Русији, није чињено због мрзости, него из нужде да се погрешни политички потези Кремља промене.
Нешто је почело да се мења.
Споро, али се, ипак, мења.
Када ми сменимо Узурпатора и срушимо његов криминални политички систем, онда ће да нам буде много лакше да се брзо развијамо.
Русија нам може да помогне, бранећи своје интересе.
То је сасвим довољно.
Понављам, да се никада не заборави.
Србија неће никада да буде руска губернија.
На сву срећу, Руси то и не траже од Србије.
Београд, 7533. коледар
