Kada mi se neki pisac hvali kako perfektno govori sest jezika obično mu savetujem da se zaposli na nekoj hotelskoj recepciji. Tamo ceznu za takvima! Ja, lično, imam velikih muka i sa maternjim. Jedva nađem reci koje su mi potrebne za sva cuda koja nam se dogadjaju.
Još u gimnaziji, redovno sam isao na popravne ispite iz francuskog, ruskog i srpske gramatike.
Nikako da uhvatim jedno slobodno popodne i naucim taj engleski! Jedna nadobudna dama u nekom otmenom diplomatskom drustvu pokusala je da me uvredi:
„Kako nam to, vi, otkrivate Ameriku u svojim knjigama, a ne znate engleski?“- pitala me je.
„Gospodjo“, kazao sam, „Kolumbo je, takođe, otkrio Ameriku, a nije znao ni reci engleskog!“
Siroti nasi prevodioci! Koliko li je tek njima teško kada pokusaju da prevedu neprevodivo. Piše mi jedan iz Amerike:
„U vasoj prici, koju upravo prevodim, postoje neki nejasni izrazi, pa vas molim da mi ih objasnite. Pišete da je to kostalo kao kajgana svetog Petra. Odakle znate da je sv. Petar jeo omlete? Ako je, pak, jeo, koliko je mogla da kosta ta kajgana kada je toliko skupa? Od koliko jaja? U kojoj valuti je placena? Da li bih taj izraz mogao da prevedem kao: *St.Peter’s scrambled eggs?*
Kada smo kod jaja, kod vas sam pronasao izraz /jaje na oko/? Šta je to? *Egg on eye*? Zašto bi neko stavio jaje na oko? Da se možda, kod vas ocna oboljenja ne lece jajima? Unapred zahvalan itd.“
Jedan drugi me pita u pismu, šta to znači da je malisan bio „pljunuti otac“? Ko mu je i zašto ispljuvao tatu? Da li se kod nas pljuju ocevi i kojom prilikom?
Zanima ga, takođe, izraz „buni se k’o Grk u apsu“. Zbog čega je taj Grk zatvoren kod nas i zašto je protestovao? I kako je, uopste, moguće da nekome „padne sekira u med“? Otkud sekira u
medu? Zar se med ne cuva u teglama ili zatvorenim posudama?
Sa izrazom „spava k’o zaklan“, imao sam najviše neprilika. Kako prevesti na civilizovani jezik, da neko tako dobro i slatko spava, kao da su ga preklali? Da li smo se kroz istoriju toliko dugo
klali da nam je pokolj već usao u metaforicne snove?
No, najviše pitanja dobio sam u vezi sa poetskom slikom da je jedan tip „prdnuo u cabar“, to jest, cabrirao, sto je potpuno neprevodivo ni na kakav jezik! Mada je i to teško, covek bi, ipak,
lakse mogao da objasni kakav je neko, koga zovu „mrtvo puvalo“ (mrtav a puse) ali kako objasniti tipican beogradski izraz koji ima toliko skrivenih znacenja, a ne znaci ništa – landara
pisore! Ili kada je neko pomalo bleskast, pa ga zovu indi-mindi-saja-paja? Da ne pominjem stari izraz: satro, Pera, Mika, Laza!
Prevodioce zanima još i to zašto su za nas toliko udaljena bas spanska sela. (To su za mene spanska sela), kad ima mnogo udaljenijih, kao sto su, na primer, novozelandska ili peruanska?
Dobro je da se nisu setili da me pitaju šta znaci rasturi ga k’o Bugarin curku. I zbog čega se neko smeje k’o lud na brasno? Šta ima smesno u brasnu? Da li kod vas u pekarama rade ludaci?
Ipak lakse mi je da odgovoroim na pitanje o rečima I izrazima nego o stvarima u ovoj zemlji koje ni ja, zaista, ne umem da objasnim.
Ukratko, da se poslužim rečima jedne novokomponovane pesme:
Ne placi mi na kucnome pragu
Da mi vrata ne povuku vlagu.
Momo Kapor
