Pisao sam već da neoliberalni ekonomista iz bečkog instituta Vladimir
Gligorov piše da ga niko ne može da razume.
Evo dokaza.
Najljubaznije molim sve vas koji pratite moj rad da pročitat tekst Gligorova.
http://pescanik.net/o-privrednom-rastu/
Možete li da mi objasnite šta je čovek hteo da kaže?
Ništa ga nisam razumeo.
Tridesetitri godine sam ekonomista.
Radim na svetskom tržištima.
Ali, ne shvatam šta ovaj bečki ekonomista piše.
Šta raste? Šta pada?
Kakva su konačna predviđanja?
Ako ja, koji sam iz struke, ne razumem ovo mrsomuđenje ekonomiste iz
instituta, kako će da ga razume običan čovek.
Ne želim da pišem nikakvu kritiku.
Ostavljam vas da se mučite.
Naučili ste to u životu.
Beograd,16.09.2015.
Moram da primetim da je teskt napisan bas za „obicnog“ citaoca. Naravno , sarkazam je u pitanju.
Osvrnucu se na neke recenice.
„Jedna jeste da se poveća štednja, a to podrazumeva značajno smanjenje stope po kojoj se diskontuje budućnost“. Za ovo mi treba Vujaklija.
„Preduzetnika ima dovoljno u sektoru usluga, u domaćoj i spoljnoj trgovini, pa i u finansijskim poslovima, o onim neformalnim i čak ilegalnim i da ne govorimo, ali ne i u industriji. To se jednim delom može uvesti posredstvom stranih ulaganja, ali da bi ona imala veći uticaj na domaću privredu, potrebno je domaće industrijsko preduzetništvo da, recimo, iskoristi dolazak multinacionalnih kompanija, koje bi mogle da podstaknu porizvodnju delova i da podstaknu inovacije“
Oo je teško tupljenje. Dakle mi treba da iskoristimo dolazak multinacionalnih kompanija pa da uvedemo inovacije u svoju industriju. Voleo bih da dotični gospodin koje su to kompanije došle iz inostranstva a pri tome donele inovacije koje mi možemo da upotrebimo.
I meni je malo muka da čitam, ali sve u svemu jedno palamuđenje bez konkretnih rešenja. Sama činjenica da se autor teksta non stop vrti oko nekih 1%, 2%, 3% rasta govori o tome da je njemu normalno da je rast toliki i da treba da prodje 40 god da mi izađemo iz bede.
A najbolje mu je ovo na kraju:
1. Ukupni rashodi jednaki su ukupnoj proizvodnji. Ili: potrošnja plus investicije plus neto izvoz (robe i usluge) jednako je poljoprivredna proizvodnja plus industrijska (i građevinarstvo) plus usluge. Sve u toku jedne godine.
2. Štednja minus ulaganja jednako stanje na tekućem računu bilansa plaćanja.
Dao čovek na kraju dve definicije da se čitalac ne zbuni, a inače je osim ta dve definicije teskt jako precizan i jasan. Kuku i lele sa ovim štreberima.
PREZIMA GLIGOROV SVE GOVORI