List studenata Ekonomskog fakulteta u Beogradu se zove MONOPOLIST.
Ime je vrlo neobično za one koji sutra treba da vode ekonomiju države.
Šta je poruka ovoga naziva?
Meni bi bilo razumnije da se list zove: LIBERAL ili KAPITAL ili PROFIT ili KONKURENCIJA ili TRŽIŠTE ili PREDUZETNIK ili POSLODAVAC ili OBRT ili …..
Sva ta imena bolje bi stajala budućim ekonomistima, nego ime MONOPOLIST.
Kada ekonomisti koji decenijama rade na tržištu čuju za reč monopolsit, oni se stresu od muke, jer tu reč istinski preziru.
Monopolist donosi smrt slobodnom tržištu, preduzetništvu, konkurencije i uvodi stanje u kome se ne odlučuje na osnovu ekonomskih zakonitosti, nego na osnovu političkog i burazerskog voluntarizma.
Monopolista je parazit koji živi na račun sposobnih preduzetnika na tržištu, koje eksploatiše i reketira.
Monopolist je kukavica koji ne sme da izađe na crtu, nego se sakrio iza političkih ološa i zastrašuje sve učesnike na tržištu.
Monopolist je pijavica koji isisava kapital iz kompanija na osnovu svog privilegovanog položaja, jer iza njega stoji moć države i lični interes političara.
Monopolist ubija slobodnu tržišnu utakmicu i društvo pretvara u odvratnu, prljavu baruštinu lenjivaca i foliranata.
Monopolist je blebetalo koji priča o stvarima o kojima ništa ne zna i svi moraju da ga slušaju, jer se plaše da ne budu uništeni.
Monopolist je guzonjin sin koji smatra da je predodređen da bude opsluživan i da najbolje komade na trpezi mora baš on da proždere.
Ako u društvu postoje monopolisti, to znači da je to društvo totalitarno i da monopolisti piju krv porobljenim klasama.
Zašto studenti svoj list zovu baš MONOPOLIST?
Ne mogu to da shvatim.
Vidim da su u aprilu organizovali debatni turnir MONOPOL.
Šta je to?
Kako je to moguće?
Debatni turnir MONOPOL?
Kako su to debatovali?
Baš me interesuje.
Jedan je govorio, ostali su klimali glavom?
Jedan je turirao, drugi su zanosili?
O moji studenti, studenti!!!!
Mali moji monopolisti!
Meni je logično da vaši profesori nazovu list MONOPOLIST, jer profesorima monopoli savršeno odgovaraju i oni se izjašnjavaju samo deklarativno o slobodnom tržištu i liberalizaciji, dok su duboko angažovani i rade za monopoliste na tržištu.
Ali, zašto vi, studenti?
Vi treba da prednjačite u odbrani sloboda, konkurencije i tržišta.
Vi treba treba da budete nosioci vatre slobode.
Mladi ljudi su nepotkupljivi u sukobu sa totalitarnim režimom i njegovim monopolistima.
Mislio sam da je to tako.
Nažalost, vidim da moje buduće kolege nisu takve.
Oni se već spremaju za poslove sa monopolistima.
Oni su već odvagali snage i znaju šta im je činiti.
Proračunati su i namazani.
Znaju šta mogu, a šta ne mogu.
Nema ideala.
Za ideale ginu samo naivne budala.
Nadam se, ipak, da su to samo politički aktivni studenti.
Karijeristi.
Oni koji sebe već vide u politici, ministarstvu, fakultetu i akademiji.
Oni koje sam uvek prezirao, jer su neiskreni i opasni po društvo.
Srbiji ne trebaju monopolisti.
Ne trebaju nam ni totalitaristi.
Oni su uništili naše društvo.
Srbiji treba novi početak.
Nova ekonomska strategija.
Novi ljudi da vode državu.
I slobodni i borbeni studenti, koji će biti garancija odbrane slobode i ljudskog dostojanstva.
Uprkos svemu.
Beograd, 22.05.2015
Vise ljudi, sredastava i energije mora biti ulozeno na nacin na koji vi ulazete vasu energiju da bi se probila informativna blokada, kada 10% ljudi sagleda realnost, promene ce nastupiti same od sebe.
Realnost je da najpoznatija izreka jednog od najvecih “velikana“ zapadnog “kapitalizma“ glasi da je konkurencija greh, isto tako realnost je da je ta ista Rockefeller porodica finansira stotine “dobrotvonih“ saveta/ organizacija/ univerziteta, globalnih odbora za obrazovanje, i to ne proteklih 5 ili 10 godina, vec od kraja 19og veka, sa glavnim ciljem da se kreira sto “podobniji“ gradjanin, student, profesor, potrosac, drugim recima da se razori individualnost, razboritost i integritet coveka.
Pitanje je kako otvoriti sto vise frontova koji bi pomogli da se tocak okrene u drugom ( prirodnom ) pravcu, kako postici sto vise ljudi da se izdignu iz mase koja je hipnotisana projektima kao sto je Pink sunt i ostali otrovi za ljudcki intelekt ciji recepti svi dolaze iz zajednicke kuhinje velikog brata.
“Competition is a sin.“
John D. Rockefeller
Поштовани господине Драгаш,
Мени није јасно зашто се чудите кад је опште познато да студенти често опонашају своје професоре и у њима виде ипак неке ауторитете. Факултети су такви какви су па и студенти не могу бити много бољи. Не би ме чудило да уместо „монополиста“ дају назив „Wall Street“, „Wolves from Wall Street“, „Printing money“, „Viva la debt“ или нешто слично.
Ево да вам дам један пример. Дана Поповић. Она је у задње време видим популарна међу тим младим студентима и гледају је као неки узор јер понекад ето критикује власт. То је жена која је цео живот на буџету, научила неколико статистичких формула, вергла једно те исто о неким мултиваријационим регресионим анализама и онда да себи за право да каже „треба продати Телеком, не можемо ми то да држимо и не можемо да макнемо партије из таквих фирми „. А зашто не можемо ?? Ко каже да не можемо? Ајде да онда продамо Уставни суд. Не можемо ни из њега да избацимо странке. Ајде да продамо полицију. И тамо има политике. Ајде да продамо војску. Није нпр решено убиство гардиста 2004. Ајде све то да продамо. Ајде да продамо и факултете и заједно са њима такве као сто је Дана Поповић, јер су се ти факултети исто показали као неефикасни. Дакле не треба продавати него радити на томе да се то побољша.
Ја се ту морам сложити са Вама јер колико знам Ви имате став да сви који се залажу за слободно тржисте и продају свега треба да изађу на слободно тржисте. Ја бих то мало ублажио. Не мислим да Дану Поповић треба истерати са факултета, али је треба скинути са платног списка и факултета и Министарства просвете. Нека она и даље предаје на факултету али нека учи студенте како реално да опстану на тржишту. И то не да их учи тако што ће као многи професори на факултетима терати студенте да купују баш њихове збирке и књиге, него да стварно заради неке паре на тржишту. Њихова девиза је следећа „Ја се залажем за слободно тржиште, за стезање каиша, али зато да ја имам да једем 12 пута дневно“. То је лицемерје нагоре врсте.
Ви се доста разликујете од Саше Радуловића, али има једна ствар која вам је заједничка – ДОМАЋА ПРИВРЕДА, ДОМАЋИ ИНВЕСТИТОРИ. Мени није јасно зашто се и наша економска и политичка „елита“ томе подсмева и колике су њихове провизије да раде против тога ??
Та иста Дана Поповић у једној емисији (скоро код Југослава Ћосића) каже за Радуловићев став да су страни инвеститори мање битни од домаћих да је то будалаштина. По њој ми не можемо да подигнемо земљу без страних инвестиција. Ужас.
Скоро је у једној емисији био онај ударени Зоран Живковић. И он помену Сашу Радуловића и каже „не може он да очекује ништа од домаћих инвеститора јер је пола за затвор“. Сачувај ме Боже такве изјаве. Па јесу можда за затвор они домаћи „инвеститори“ попут Шећерка који су добијали фабрике за по 1 евро од таквих као што је Живковић, али како онај сељак који гаји 20 крава, онај занатлија који ради браварију, ти мали породични привредници, како они могу бити за затвор ???
Ми некако не можемо нашим људима да истерамо из главе то корпоративно размишљање, где неко увек мисли да код нас треба да дође 5-6 великих фирми, да запосле 100 000 људи и тако ћемо решити ствари. То једноставно мора да се мења. То нашу ману је видео и овај „Глумац над глумцима“, и зато је и обећавао арапске чипове.
То је код нас некако чудна комбинација неолиберализма и комунизма. И даље чекамо да нам неко гради „Градове – фабрике“ а овамо причамо о слободном тржишту. Зато нам је овако како нам је.
Postovani Branko, zavrsio sam ekonomski fakultet 2005 godine. Na jednom predmetu na 3 godini smo svi studenti zajedno sa profesorom bili umrezeni na mailing listi i svakodnevno imali debate na razne teme, uglavnom su to bile globalizacija, slobodno trziste, preduzetnistvo… Skoro sam citao te mejlove prvi put poslije 11 godina i nijesam mogao da vjerujem kakve gluposti sam prvi ja pisao a onda i svi ostali. Prosto, za nas onako mlade i zelene fakultet je bio citav svijet a profesori autoriteti cije smo rijeci upijali. Poslije sam se zaposlio u uspjesnoj firmi gdje sam odmah ubacen u vatru. Iz sadasnje perspektive, poslije 10 godina staza ne prodje dan a da ne pomislim kakvim zabludama su nam punili glavu ti profesori. Shvatam da se sve savrseno uklapa, njihovo sadasnje cutanje, debele plate koje primaju i serviranje studentima potpuno pogresnog ekonomskog koncepta kao jedinog ispravnog. Ja priznajem da sam u to vrijeme bio u zabludi ali isto tako se radujem sto mi nije dugo trebalo to da shvatim. Nadam se da ce i studente iz Vase price praksa i iskustvo navesti na pravi put.