Početna Sadržaj Tekstovi i kolumne Monetarni udar

Monetarni udar

1168
0
SHARE

Istorija nas uèi da se puèevi i udari vrše, uglavnom, noæu. Cilj državnog udara je da se naèini prevrat, da se vlast uzme od institucija sistema. Zavernici obièno sami sebe proglašavaju novim gospodarima. Zašto bi inaèe rizikovali i otpoèinjali udar ako ne žele vlast?

Oktobarskim prevratom na beogradskim ulicama narod je morao da brani ono što je na izborima legalno osvojio. Inaguracija novog predsednika države, uprkos mnogim peripetijama, završila se u skladu s voljom biraèa. A onda, iznenada, tokom noæi, izvršen je monetarni udar. Na zaprepašæenje probuðenog naroda marka je u nedelju ujutru vredela 22 dinara. Preko noæi vrednost domaæe valute je porasla sa 40 na 22 dinara, ali, gle sad nove nelogiènosti, cene su ostale nepromenjene. Tako su graðani preko noæi nominalno postali bogatiji za skoro 100%, dok su im se realna primanja prepolovila, to jest postali su, za isto toliko procenata, siromašniji. Pravi haos je nastao na tržištu i uplašeni graðani tražili su valjano objašnjenje.

Šta se, zapravo, dogodilo?

Pravu istinu smo saznali istoga dana u veèernjem Dnevniku nove, osloboðene televizije. Obistinilo se ono što smo tokom dana predoseæali. Izvršni direktor G17 plus nam je slavodobitno objavio da je njegova organizacija preuzela upravljanje NB i ZOP-om, te da je, zbog toga što su spreèili podizanje gotovine, došlo do naglog pada kursa. Èak je zapretio svim dilerima da æe im ukinuti profesiju, i da je za njih najbolje da odmah potraže novi posao. U prilogu koji je sledio, videli smo uliènog dilera kako se pred kamerama raduje što je nova vlast oborila marku i, kako reèe, jedva èeka da se vrati na posao koga tolike godine nije radio. Èitav prilog, kao i objašnjenje Izvršnog direktora, lièila su na dobroznane TV priloge iz prošlog vremena, kada su ostrašæeni usreæitelji naroda opravdavali politiku odnaroðenog režima.

Šta nam nije bilo jasno?

Nije nam bilo jasno zašto je marka svoj pad zaustavila baš na 22 dinara a ne, recimo, na 19… 18… ili 17 dinara? Ko je odredio, preko noæi, kurs od 22 dinara kada noæu finansijska tržišta ne rade? Ako je podizanje gotovine zaustavljeno tokom prethodna dva dana, subota ili petak, zašto nije došlo do pada kursa tokom dana a ne u toku noæi subota na nedelju? Zašto cene nisu sledile pad kursa, veæ su i dalje ostale nepromenjene? I, na kraju vrlo važno pitanje, zašto dileri nisu prodavali veæ su samo kupovali marku?

Na sva ova pitanja nismo dobili prave odgovore.

Šta je, meðutim, prevideo Izrvšni direktor?

On je zaboravio da se devizni kurs odreðuje na finansijskom tržištu, suèeljavanjem ponude i tražnje, a ne u glavi Izvršnog direktora. Takoðe je zaboravio da dileri zaraðuju na razlici u kursu i da njih, izuzev kupovne i prodajne cene, devizni kurs ne zanima kao monetarna kategorija. Nijedan diler nije završio Ekonomski fakultet i ne zna da objasni kakva je razlika izmeðu novèane mase M1 u odnosu na M2, ta ga suvoparna teorijska razmatranja uopšte ne interesuju, ali on dobro zna da na finansijskom tržištu, u praksi, vešto obrne novac i profit stavi sebi u džep. Dalje, Izvršni direktor je zaboravio da preko noæi nema ozbiljne reforme bankrotiranog privrednog sistema. Zaboravio je da nikakva promena u monetarnoj oblasti neæe uspeti, bez obzira na njegovo napadno pojavljivanje, iz veèeri u veèe, na svim televizijama, dok nova vlada ne napravi celovit ekonomski program. A nova vlada je tek u formiranju i teško je predvideti na koji æe se prostor odnositi nova ekonomska politika.

I još nešto nam je u èitavoj ovoj iznuðenoj monetarnoj operaciji zasmetalo, to što se sve dešavalo noæu, na prepad, baš onako kako su decenijama radile socijalistièke vlade objavljujuæi devalvaciju nacionalne valute.

Zašto se ponavlja politika propalog režima?

Mislim da je sve bilo isuviše ishitreno i medijski prenaglašeno. Ozbiljni struènjaci nikada ne bi tako zloupotrebio javnu funkciju. Ni nadrilekari, željni slave, kada na brzinu smanje visoku temperaturu pacijentu, znaju da bolestan organizam nisu izleèili.

Nema èarobnih formula koje preko noæi mogu rešiti naše teško privredno stanje. Potrebna nam je temeljna i strukturna promena èitavog privrednog sistema.

Šta se dešavalo narednih dana?

Ako iskljuèimo diplomatski incident, koji je nastao kada je zadržan let aviona za Peking jer je Izvršnom direktoru neki balkanski špijun javio, poput scenarija begstva kraljevske vlade, da zlato odlazi iz zemlje, kao da je režim baš èekao taj poslednji let da bi pare izneo iz zemlje; onda je ponedeljak doneo otrežnjenje.

Finansijsko tržište se pokazalo jaèim od samovolje Izvršnog direktora. Trgovci, naravno, nisu znaèajnije smanjivali cene jer nisu verovali u politièku odluku o kursu samozvanog kontrolora novèanih tokova. Glavni dileri deviza, njih nekoliko najveæih koje ni propali režim nije mogao da uništi, napravili su mali kontraudar na tržištu i poigrali se sa Izvršnim direktorom.

Glavni dileri su odluèili da marku spuste na 17 i tako pokažu svu besmislenost proizvoljnog odreðivanja kursa.

I stvarno, neko kraæe vreme, marka bi i 17.

A onda se igra naglo prekinula. Sve je na finansijskom tržištu ubrzo došlo na svoje mesto. Izvršni direktor je morao da prizna poraz i objavio je da je marka zvanièno – 30!

Tako je propao monetarni udar. Marka je zauzela svoju pravu vrednost. Dileri su nastavili da rade svoj posao i nisu pomišljali na druga zanimanja. Sve se ponovo na tržištu uravnotežilo. Samo je Izvršni direktor gurao dalje.

Ostaje da vidimo, zbog èega nam se sve ovo desilo?

Ambicija je terala Izvršnog direktora, koji nikada nije radio na finansijskom tržištu, da pokaže da je vrhunski struènjak za monetarna pitanja i tako ozvanièi svoju kandidaturu za buduæeg guvernera. Ali ambicija nije bila dovoljna da bi se pobedili tržišni principi. Jedna lekcija je, ipak, nauèena, finansijsko tržište je mnogo jaèe od neèije samovolje.

Èak je i sadašnji Guverner, koji je godinama verno služio režim, civilizovano ponudio ostavku, rešen da do preuzimanja dužnosti novog Guvernera obustavi primarnu misiju i prodaju deviza, a novinarima je priznao da ponašanje Izvršnog direktora “ne smatra korektnim”.

Bila je to blago izreèena kritika za sve neodmerenosti koje je Izvršni direktor uradio ili izjavljivao u sedmici u kojoj je samog sebe proglasio za Guvernera.

Èudili smo se otkud tolika pohlepa i vlastoljublje?

Na samom smo poèetku puta u demokratsko društvo i ne smemo æutati. Nema više nedodirljivih! Znam da su mnogi ljudi, opravdano ili ne, danas uplašeni od nove vlasti i njihovih komesarskih kriznih štabova, ali to zaista nije razlog da se sa njima manipuliše i javnost obmanjuje. Prvoborci revolucije, koji pokušavaju da naplate svoje uèešæe u promenama, moraju da shvate da je narod, na svu sreæu, sam zbacio odnaroðeni režim sa svojih leða. Narodu ne trebaju prvoborci veæ struènjaci. Zadatak struènjaka je da se na tržištu dokažu. Neka svako radi u svojoj struci. Zar finansijski struènjaci i bankari ne mogu da predlože Guvernera? Imamo struène ljude u zemlji i svetu koji su se, sve ove godine, povukli baš zbog revolucionara koji preko noæi vrše udare. Vremena su teška i ozbiljna. Hoæemo da izgradimo ekonomsko društvo u kome æe se poštovati struka i znanje. Hoæemo da struènjaci zaraðuju na slobodnom tržištu i da društvu donose blagostanje.

Tek tada, kad se razvije konkurencija, onaj priuèeni diler na ulici napustiæe finansijsko tržište, jer æe ga potisnuti obrazovani bankari profesionalci koji æe pomoæu kompjutera trgovati devizama na beogradskoj Berzi. A on æe se vratiti da radi ono što zna i za to æe biti dobro plaæen.

I svi æe biti zadovoljni.

Puèeva i udara više neæe biti u našoj državi. Ni samoupravljanja. Makar ga na kratko neki prizivali. Guverner se neæe sam birati. Srbija æe, napokon, biti pravna država.

Ljudi æe noæu mirno spavati, oèekujuæi da se ujutru raspoloženi i orni probude za posao.

Trebaju nam ti novi ljudi. Naspavani.

Zavernika nam je bilo dosta, zar ne?

Beograd, 14 oktobar 2000. god.

SHARE