МОМО КАПОР
Познавао сам Мому Капора.
Нисмо се много дружили, јер је он био боем.
Ја не пијем.
Нисмо били ни пријатељи, јер смо живели различитим животима.
Али смо се поштовали.
Он је мене сматрао писменим банкаром, ја њега – лаким писцем.
Кога сам читао успут, одмарајући се од тешких класика.
Није се љутио, када сам му то рекао.
Био сам искрен.
Шмекерски се насмејао, пијући вино и дувајући облак дуванског дима, и мирно рекао:
„ Разумем! Нисам ни ја себе могао да читам!“
Момо Капор је данас – класик!
У односу на ове даншње лаке писце, он је – мудрац!
Читајте Мому Капаро, јер ћете нешто да научите.
И да живот прихватите са осмехом.
Београд, 7532.г жетвар
