Početna Sadržaj Rasprave MILJENKO JERGOVIĆ EUROPEJAC

MILJENKO JERGOVIĆ EUROPEJAC

6121
1
SHARE

Hrvatski pisac Miljenko Jergović je u zagrebačkom JUTARNJEM LISTU neko jutro napisao tekst o azilantima.

http://www.jutarnji.hr/miljenko-jergovic-gdje-mogu-otici-ljudi-koji-bjeze-pred-posljedicama-americke-i-europske-politike-u-sjevernoj-africi-te-na-bliskom-i-srednjem-istoku–u-europu-ili-u-nebo/1404518/

Stvarno gde mogu da idu nesrećni ljudi iz područja koja su bombardovali NATO zlikovci?

Ko o tome treba da brine?
Zar nije pošteno da o tome brinu NATO zemlje?
One su razorile domove ovih ljudi.
Oni moraju da rešavaju njihove probleme.

Da li NATO države rešavaju te probleme?
Ne rešavaju.
Zašto ne rešavaju?
Niko ne sme da ih pita.
Njih ništa ne smete da pitate.
Opasni su jer su nasilni i naoružani.

NATO države su podmetnule druge zemlje da rešavaju problem koji su one stvorile.
Ostavile su Makedoniji i Srbiji da se suoče sa humanitarnom katastrofom.
Siromašna Makedonija i siromapna Srbija moraju da budu tampon zona za azilante.
Najbolje bi bilo da azilanti ostanu u tim državama i da se tako NATO države reše problema azilanata.
Činjenica da su zemlje pravoslavne dodatno opravdava ovu podlu strategiju NATO država.
Pravoslavlje im je vekovima problem.
Bilo bi dobro da u jednom potezu reše oba problema.

Na razumno pitanje – zašto azilanti ne beže kod svojih bogatih naftnih suseda, pisac Miljenko Jergović odgovara da takvo pitanje smatra opasnim fašizmom.
Zar je zabranjeno misliti svojom glavom?
Zar se ne sme pitati?
Zar je zabranjeno da se postavi obično, zdravo razumsko pitanje?

Ko nam to zabranjuje?
Pisac?!?

Dakle, rizikujući da me pisac odličnog romana RUTA TANNENBAU svrsta u grupu srpskih fašista, jer postoje, kako piše, istarski fašisti, moram Miljenku Jergoviću da postavim isto pitanje – zašto azilanti ne beže u Saudijsku Arabiju, Kuvajt, Katar, Emirate i Bahreine?

Slučajno?
Glupost!
Pa, ništa nije slučajno u istoriji.
Nema slučajnosti.

Zašto su azilanti krenuli na tako veliki i neizvestan put prema Evropi?
Ko ih je usmerio na taj put?
Ko to finansira?
Koji je smisao tih iznenadnih integracija?

Objašnjenja Miljenka Jergovića su neverovatna.

„Svi ti izbjeglice iz Afganistana, Sirije, Iraka, Pakistana, iz virtualnog Kurdistana, kao i iz Libije i podsaharskih država, koji posljednjih mjeseci nadiru preko Sredozemnog mora i kopnom, od Male Azije i s Levanta, nipošto nisu Europljani, ali po svemu jesu europejci“
Zašto bi oni bili europejci?
Zato što hoće da žive u Evropi?
Zar evropejstvo ne podrazumeva nešto više od obične materijalne želje da se bolje živi?
Zar evropejstvo ne podrazumeva mnogo više neke druge evropske vrednosti, koje ti azilanti, nažalost, nemaju?

Ne samo da nemaju, nego oni ni ne žele da te evropske vrednosti prihvate.
Ukoliko se pisac kretao po Evropi ili ako prati šta se dešava danas u Evropi, onda mora da zna da ta ista Evropa ima velike probleme sa onima koji već decenijama žive u Evropi, čija su se deca rodila u Evropi, ali oni i dalje ne pristaju da se integrišu u evropske vrednosti, jer njih to uopšte ne zanima.

O ovim tendencijama u evropskom društvu su mnogi pisali, pa zato smatram da je potpuno nesuvislo da gubim vreme ponavljanjem već napisanog.

Suština je u tome što muslimanska populacija u Evropi, u svom najvećem delu, ne želi da se integriše u evropske vrednosti.
Zemlje koje su ih primile danas zbog toga imaju velike probleme.
Probleme ima i Australija, koja o tome otvoreno govori i napada muslimanske zajednice što se ne integrišu u australijske vrednosti.
Premijer Australije je bio brutalno otvoren i jasan.
Ko neće da se integriše u vrednosti hriščanske Australije, taj mora da se vrati odakle je došao.

Da li je, Miljenko moj, ovaj australijski premijer isto fašista?
Odgovor se sam nameće.
Naravno, on je australijski fašista.
I razlikuje se od istarskog i srpskog fašiste.
Raličitosti fašizma po piscu Jergoviću.
A šta da kažemo na to što je Australija ratne brodove svoje armije angažovala da bi sprečila useljavanje azilanata na svetu australijsku zemlju?
Prebacuju ih što dalje od teritorije Australije.
O tome ne sme da se javno piše.

Pošto su azilanti evropejci, mada nisu Evropljani i sami ne znaju da su evropejci, nisu svesni da su dosegli europejsku civilizaciju, oni zbog toga svog evropejstva koje nemaju ni u naznakama, ne idu u Saudijsku Arabiju i ostale muslimanske zemlje.

Je li sada jasno, pita nervozno pisac.
Nije.
Onda ste vi, kojima ovo nije jasno, zaista – fašisti!
Glupavi i ograničeni fašisti.

Šta vama, fašisti, opet nije jasno?

Nije nam jasno kako to da oni koje je Jergović proglasio za europejce, a koji se tako ne osećaju i nemaju pojma da su europejci, niko im, osim Jergovića, nije rekao da su europejci, kako to da takvi europejci bez europejskog identiteta hrle u Evropu.

Kakva je to nakaradna logika hrvatskog pisca?

Zar nije logično da oni koji nemaju evropske vrednosti i koji su ponosni na to, oni koji čuvaju svoju tradiciju, veru i običaje, kada dođu u evropske vrednosti ne žele da prihvate i priznaju te vrednosti. Zar nije logično, dakle, da taj stradali narod ne ide u Evropu, gde mu je sve strano i neprihvatljivo, neudobno za život, nego da se usmeri prema muslimanskim državama, čije muslimanske vrednosti prihvataju, čuvaju i neguju, jer to pripada zaista samo njima?

Zašto bi ovakvo mišljenje bilo fašizam?
Kako to da pisac gnusno etiketira sve nas koji iznosimo svoja mišljenja?
Jasno mi je da to radi plaćeni politički ološ, koji na služenju zlu pravi karijeru i kapital, ali da jedan dobr hrvatski pisac tako otvoreno sektaški nastupa je, zaista, veliki bezobrazluk.

Napisao sam – dobar hrvatski pisac.
Zamislite da sam napisao – slab hrvatski pisac.
Da li bih ja onda bio – fašista?!?

Šta bi tek radio Jergović da sam kritikovao njegovu knjigu?
Da li je fašista svako ko ima suprotno mišljenje od Jergovića?

***

Znači, to nije razlog zašto evropejci, koji ne znaju da su evropejci, hrle prema Evropi.
Hrabri pisac mora da nađe neki valjaniji razlog.

O tome zašto su azilanti poslati da idu linijom Grčka, Makedonija, Srbija i granica EU, pisac se nije izjašnjavao.
Ako su azilanti već u Grčkoj, koja je članica EU, zar nije logičnije da ih Grčka prevozi, sve o trošku budžeta NATO država, brodovima direktno na krajnje odredište?
Zašto ih muče da idu teškim putem kroz balkanske gudure?

Ako su već ušli u EU, zašto ne nastave preko Bugarske i Rumunije u EU ?
Tako bi siromašnu Makedoniju i Srbiju oslobodili dodatnih troškova i problema.

Ako postavljam ova pitanja rizikujem li da budem proglašen za fašistu?

Pisac dalje piše:

„Umjesto da izazovu sućut i isprovociraju akcije međunarodne solidarnosti, ti ljudi na Zapadu izazivaju strah. Kaže se da zbog njih jačaju ultradesne tendencije u Europi i da “migrantska kriza” Europi prijeti fašizmom“

Evo, ponovo – fašizam.
Šta se to ovaj Jergović nataklatio na taj fašizam.?
Pa, on na svakom mestu vidi narastajući fašizam.
Našao ga je čak u miroljubivoj Istri.

Otkud strah u Evropi?
Zašto Evropljani strahuju?
Zar im ne dolaze, kako Jergović piše, evropejci, koji nisu Evropljani?
Zašto se Evropljani ne raduju što im stižu evropejci?
Zar to nije dobro za Evropljane?
Dobijaju evropejsku mladu radnu snagu.
Stara Evropa dobija evropejsku svežu krv.

Ali, gle čuda, Evropljani strahuju.
Uprkos pisanju Miljenka Jergovića Evropejca.
Zašto strahuju Evropljani?
Zašto jača desnica, koju pisac optužuje da je fašistička?

Evropljani, ipak, nešto više znaju od hrvatskog pisca.
Evropljani znaju da im ne dolaze evropejci.
I zato strahuju.
Teza da su azilanti evropejci pada u vodu.
Oni koji su evropejci bolje od hrvatskog pisca znaju koje njihov a ko nije.

„Gdje mogu otići ljudi koji danas bježe pred posljedicama američke i europske politike u sjevernoj Africi te na Bliskom i Srednjem istoku? U Europu ili u nebo. Mogu se pretvoriti u Europljane ili u dim. Ovo drugo nikako ne bi bilo dobro. Jasno vam je i zašto.“

Zašto ta isključivost?
Evropa ili nebo?
Mogu se pretvoriti u Evropljane ili dim.
Zašto dim?

Da li su svi oni koji se ne dokopaju bankrotiranog raja Evrope Jergovićev dim?

„Ti ljudi odlaze zato što je njihov svijet potonuo poput Atlantide. Ispuhao je, jer je crni Putin u Washingtonu izvukao čep. I sada oni putuju u Europu, putuju na Zapad, zato što je njihov način života na Zapadu. Tamo je njihov pogled na svijet, tamo je sve njihovo.“

Evropejci iz Azije putuju na Zapad, jer je tamo sve njihovo.
Ali, Evropejci neće da pristanu da njihovo postane vlasništvo azilanata iz Azije.
Evropejci ne daju nikome svoje vrednosti.
Nisu, nažalost, široke ruke kao Srbi, koji se svima odmah predaju.
Evropejci su pragmatični i sebični.
Ono što pripada njima ne žele da pripada azilantima iz Azije.

Važi i obrnut princip.
Ono što pripada azilantima iz Azije ne pripada Evropejcima.
Tako funkcioniše svet od davnina.
Tu se ništa nije promenilo.

Njihovi pogledi na svet su različiti.
Ne samo da su različiti, nego su i sukobljeni.
Hantingtonov sukob civilizacija.

Putin je izvadio čep da bi se to dogodilo.
Crni čep.

I na kraju zaključak pisca :

„Vrijedilo bi pokazati prezir prema strahu koji nam se nudi, zagrliti sve te buduće Europljane, ako slučajno naiđu, i poželjeti im dobrodošlicu. Konačno, oni su mnogo veći europejci od nas. Oni nam trebaju vraćati vjeru u europske ideale, kojih više nema ni u Bruxellesu ni u Berlinu.“

Treba zagrliti buduće Evropljane.
Nesrećni ljudi još nisu ni došli do svog krajnjeg cilja, a već su proglašeni evropejcima i Evropljanima.
Oni su mnogo veći evropejci od nas.
Oni nam vraćaju veru u evropske ideala.

Fotografija lepe žene i lepog deteta.
Sve evropski utegnuto.
Čisto.
Patetično.
Radi razbijanja straha od fašista u Evropi.
Koji nisu Evropljani. Nisu ni evropejci.

Medijsko spinovanje nesreće azilanata.

Prema izveštajima sa terena i onome što smo imali prilike da lično vidimo, skoro 80% azilanata su muškarci koji mogu pušku da nose.
Jedan beogradki politički analitičar ih je nazvao dezerterima.
Zašto nisu uslikani ti evropejci i postavljeni u ovom tekstu.
Oni su većina te azilantske kolone.
Sve sa mobilnim telefonima i idiotskom pričom o vožnjama u BMW-u.
Koju spinuju oni koji su u strahu od azilanata.

I tako, azilanti se kreću po unapred određenom planu, između dve krajnosti.
Dobrodošlice i straha.

Miljenko Jergović Evropejac ih čeka raširenih ruku.
Svoje evropejce.

Beograd, 27.08.2015

SHARE

1 KOMETAR