Samoproklamovani kandidat za Nobelovu nagradu iz oblasti ekonomije, asistent bez dana radnog iskustva iz struke koji je , prema tvrdnjama svedoka, sa ulice i uz podršku dugih cevi osvojio mesto guvernera, najbolji ministar finansija na svetu prema sopstvenim tvrdnjama, dobitnik plaćenih priznanja sumnjivih institucija iz sveta, zaštitnik tajkuna i njihove otimačine kroz privatizacione procese, učesnik svih afera gde se novac obrće, politički manipulator koji je uništio ideju o besplatnim akcijama radi izborne prevare, diletant koji se hvali poslom stoleća, dovođenjem FIATA, dok svetska automobilska industrija propada , a sam FIAT zatvara radna mesta i otpušta 60. 000 radnika; taj hokus-pokus čarobnjak naše tranzicije izjavio je pre neki dan da guverner Jelašič ne brani dovoljno devizni kurs, da bi on potrošio sve devizne rezerve za odbranu kursa, jer se tu radi, kako je to pompezno naglasio, o mentalitetu.
Tako smo dobili još jedno u nizu stupidnih objašnjenja zašto država treba da odlučno brani devizni kurs, jer se tu radi, kako je rečeno, o mentalitetu. Mlađan Dinkić, jer o njemu se ovde piše, potpuno je izgubio meru i postao je suviše opasan za razvoj demokratije i za institucije građanske države. Samovoljan, bahat, pohlepan, željan slave i novca, lažno skroman, primitivan, nestručan, iskompleksiran, kukavica koji se krije iza titula i stranih obaveštajnih službi, potpuni politički diletant i frustrirani birokrata spreman je sve da učini samo da produži svoju vladavinu. Taj nedovršeni asistent i propali političar oseća životinjskim čulima da ga čeka velika nevolja kada izgubi vlast i kada se bude, pred sudom svoga naroda i građanskim pravosudnim institucijama, suočio sa svim svojim tranzicionim zločinima koje je učinio fanatizovano sprovodeći neoliberalnu ideologiju tržišnih fundamentalista sa Vol Strita.
Zato je on danas veći guverner od guvernera, jer kalif svih kalifa oseća da su reforme pukle po svim šavovima i da otpušteni, opljačkani, siromašni i nezadovoljni građani neće biti tako milostivi kao oni Petoga oktobra, kad je na uličnim protestima srušena despotija u Srbiji. Nastavak toga dešavanja na ulicama biće danas mnogo okrutniji i neće se dozvoliti nikakva amnestija, pogodbe ili zaštita ovih arhitekata zla što već devet godina potpuno uništavaju Srbiju.
Ministar finansija je radikalan u odbrani precenjenog dinara po svaku cenu i predlaže da se , ako je to potrebno, rasprodaju sve devizne rezerve države. Ovo je krik izbezumljenog i očajnog vlastodršca koji oseća da je ugrožena ne samo njegova ministarska funkcija, nego i njegova lična sloboda. On igra hazarderski na sve ili ništa kao ogorčeni gubitnik i on je danas spreman, kao grogirani bokser u ringu, da mlati sve oko sebe ne bi li uplašio i umirio demokratsku javnost u Srbiji.
Ali Srbija se umiriti ne može. Srbija se mora uzdignuti, ako hoće istorijski da traje. Ova nametnuta okupacija iznutra je dovela do potpunog rasula u državi i društvu. Može Dinkić da rasproda sve devizne rezerve, ali kurs se ne može odbraniti. Nema matematike za odbranu kursa. Kurs se ne brani rasprodajom deviznih rezervi, nego pokretanjem proizvodnje, štednjom, smanjivanjem službenika, smanjivanjem celokupne javne potrošnje, novim izvoznim brendovima i brzom modernizacijom države.
Pitanje deviznog kursa, dakle, nije pitanje nikakvog mentaliteta, nego je pitanje matematičke analize. Šta pokazuju te matematičke analize? One pokazuju da devizni kurs ne može više da se brani i da je pitanje vremena kada će kurs potpuno da pukne. Guverner je u 2008 prodao 1, 5 milijardi evra, a u januaru 2009 prodao je dodatnih 330 miliona evra, ali se kurs nije odbranioNovac koji su dobili od Rusa za sramnu prodaju NIS-a, tih nesretnih 400 miliona evra, trajače samo šest dana za odbranu dinara, jer se dnevno prodaje 70 miliona evra za odbranu nečega što ne može da se brani.
Mentalitet nema nikakve veze sa deviznim kursom.
Nema nikakve veze ni klimatske promene na planeti. One direktno ne utiču na kurs dinara.
Nema nikakve veze ni naši narodni običaji. Nema ni religija. Devizni kurs se određuje na potpuno drugačiji način. Ali ono što je osnova ekonomije i što zna svaki pismeni ekonomista u Srbiji je da devizni kurs može da brani samo jaka izvozna privreda.
Današnji kurs dinara je precenjen. Niko više ne može da brani takav dinar. Dinar mora da dođe na realnu vrednost. Što pre, to bolje za privredu. Svako otezanje sučeljavanja sa istinom dovešće do težih posledica po privredu i društvo. Slično je kao sa cenom gasa. Godinama su držali gas po niskoj ceni, navodno kupovina socijalnog mira u zemlji, da bi onda u jednom danu podigli cenu za 60%, a posle nekoliko nedelja i za još 18%. Tako će i dinar doći na svoju meru.
Sve će doći na svoju prirodnu meru.
Samo će ta cena otrežnjenja biti preskupa za građane.
Bitno je, ipak, to da građani shvate da postoje rešenja i da postoje ljudi koji imaju rešenja.
Samoproklamovani kandidat za Nobela moraće da se sučeli sa svojim zločinima.
Njega niko neće hteti da zaštiti kada padne sa vlasti.
Ostaće sam i sve lične devizne rezerve , koje je uzeo dok je bio na vlasti, neće biti dovoljne da ga odbrane.
Rekoh li, ne možete braniti nešto što nema vrednosti.
Beograd, 02. 02. 2009
