„МАТЕРИЦА“
Режисер : Бенедек Флиегауфт
Хоће ли Запад коначно да пропадне?
Погледајмо радњу филма „ МАТЕРИЦА“ из 2011.године.
Ребека има има 12 година и долази код свог деде, који живи на мору.
Ту упознаје њеног вршњака Томаса и заљубљује се у њега.
Томас јој узвраћа љубав.
Али, Ребека мора да се врати кући, јер путује у Јапан, где ће се иселити са родитељима.
Остаје 12 година и завршава ИТ факултет.
Ради од куће софтверске програме за неку компанију.
Ребека се враћа у напуштену кућу њеног преминулог деде.
Тражи Томаса у кога је још увек заљубљена.
Налази Томаса, који је у вези са медицинском сестром Розом.
Поново се рађа љубав између Ребеке и Томаса, који напушта своју девојку.
Ребека се враћа својој прекинутој љубави.
Али, Томас изненада гине у саобраћајној несрећи, када су заједно кренули на пут.
Ребека је скрхана болом и размишља о самоубиству.
Технички образована, одлучује да клонира Томаса.
Убеђује његове родитеље и они пристају да се изврши ексхумација Томаса, како би се узео ДНК.
Ребека хоће да клонира Томаса и пристаје да се у њену материцу убаци нуклеус ћелије преминулог младића.
Она је смислила да роди себи своју трагично изгубљену љубав.
Мали Томас расте уз своју мајку не слутећи да је клониран.
Мајка и син се купају голи у кади.
Насловна фотографија филма је та сцена из каде.
Али медицинска сестра Роза шири причу у насељу да је Томас клониран.
Конзервативна средина осуђује Ребеку и забрањује својој деци да се друже са Томасом.
Ребека и син Томас одлазе у забачену дедину кућу на самој обали мора, где никога не познају.
Томас одраста и одлази на студије.
Долази са својом девојком из града да проведе распуст са мајком.
Ребека је потиштена и не прича много.
Опседнута је Томасом и све више му се физички приближава.
Из дана у дан Ребека не може да се суздржи и тражи близину Томаса.
Томасова девојка напушта кућу, јер јој смета тај неприродни однос мајке према сину.
Томас побесни на мајку и тражи да му каже истину.
Ребека му даје фотографије старог албума из живота његовог страдалог оца.
Томас схвата да је клониран.
Ребека се подаје Томасу.
Томас разочаран напушта Ребеку, коју више не зове мајка.
Док он одлази у неповрат, светло у собици остављене Ребеке се пали.
Где је крај болесној себичности, похлепи и перверзности Запада?
Има ли нешто да је свето и да не сме да се дира у људским односима?
Да ли је све дозвољено да би остварили себе и своје болесне нагоне?
Да ли ће перверзни и настрани индивидуализам да уништи Запад?
Парафразираћу рефрен из филма „ Биће скоро пропаст света“ генијалног Александра Петровића.
Нек пропадне болесна Западна цивилизација, није штета.
Београд, 7529.година, шумопад, двадесет трећи дан
